Христ који живи
Сведочанство апостола
Док обележавамо рођење Исуса Христа које се догодило пре две хиљаде година, дајемо вам своје сведочанство о стварности Његовог живота који се не може поредити ни са чим и бескрајној моћи Његове велике помирбене жртве. Нико други није имао тако дубок утицај на све оне који су живели или ће тек живети на земљи.
Био је Велики Јахве Старог завета, Месија Новог завета. Под вођством свог Оца, створио је земљу. Све је кроз Њега постало, и без Њега ништа није постало што је постало (видети Јован 1:3, Библија краља Џејмса). Иако безгрешан, био је крштен да би праведност била испуњена, „који прође чинећи добро” (Дела 10:38), па ипак је био презрен због тога. Његово Јеванђеље било је порука мира и добре воље. Он је све позвао да следе Његов пример. Ходао је путевима Палестине, исцељивао болесне, чинио да слепи прогледају, подизао мртве. Поучавао је о истинама вечности, стварности нашег предсмртног постојања, сврси нашег живота на земљи и могућностима синова и кћери Божјих у будућем животу.
Установио је причешће као подсетник на своју велику помирбену жртву. Био је ухапшен и лажно оптужен, осуђен да би руља била задовољена и кажњен да умре на крсту на Калварији. Дао је свој живот ради откупљења греха читавог човечанства. Био је велика жртва поднета у корист свих оних који ће икада живети на земљи.
Свечано сведочимо да Његов живот, који је средиште читаве људске историје, нити је почео у Витлејему, нити се окончао на Калварији. Он је Очев Прворођенац, Јединорођенац у телу, Откупитељ света.
Устао је из гроба да би постао „новина онима који умреше” (1. Коринћанима 15:20). Као васкрсли Господ, посетио је оне које је током живота волео. Такође је послуживао међу „друг[им] овц[ама]” (Јован 10:16) у древној Америци. У савременом свету, Он и Његов Отац указали су се дечаку Џозефу Смиту, започевши дуго обећавану „уредбу извршетка времена” (Ефесцима 1:10).
О живом Христу, пророк Џозеф је написао: „Очи Његове беху као пламен огњени; коса на глави Његовој беше бела као чисти снег; лице Његово сијаше више од сјаја сунчевог; а глас Његов беше као хука великих вода, и то глас Јахвин који говори:
Ја сам први и последњи; ја сам онај који живи, ја сам онај који беше погубљен; ја сам ваш заступник код Оца” (УиЗ 110:3–4).
О Њему је пророк такође изјавио: „А сада, након много сведочанстава о Њему датих, ово је сведочанство, и то последње, које дајемо о Њему: Да Он живи!
Јер видесмо Га, и то здесна Богу; и чусмо глас што сведочи да је Он Јединорођенац Очев –
Да се по Њему, и преко Њега и од Њега светови стварају и беху створени, а становници њихови јесу рођени синови и кћери Божје” (УиЗ 76:22–24).
Свечаним речима изјављујемо да су Његово свештенство и Његова Црква обновљени на земљи – „назидани на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос” (Ефесцима 2:20).
Сведочимо да ће се Он једног дана вратити на земљу. „И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети” (Исаија 40:5). Он ће управљати као Цар над царевима, и владаће као Господ над господима, и пред Њим ће се свако колено савити и сваки језик говорити о Њему са дивљењем. Свакоме од нас Он ће судити према нашим делима и жељама наших срца.
Као Његови прописно заређени апостоли, износимо сведочанство да Исус јесте живи Христ, бесмртни Син Божји. Он је велики Цар Емануило који данас стоји здесна свом Оцу. Он је светло, живот и нада света. Његов пут је стаза која води до среће у овом животу и вечном животу у будућем свету. Захвални смо Богу за неупоредиви дар Његовог божанског Сина.
Прво председништво
1. јануар 2000
Веће дванаесторице