Стицање Господњег поверења и поверења своје породице
Мушкарци који имају „интегритет срца” су мушкарци којима треба веровати - јер се поверење гради на интегритету.
Браћо, вероватно нема већег комплимента који можемо добити од Господа него да знамо да верује да смо достојни носиоци свештенства и добри мужеви и очеви.
Једна ствар је сигурна; стећи Господње поверење је благослов који долази великим залагањем са наше стране. Поверење је благослов заснован на послушности Божјим законима. Стицање Господњег поверења долази као последица верности заветима које смо склопили у водама крштења и у светом храму. Када држимо своја обећања Господу, Његово поверење у нас расте.
Волим и стара и савремена Света писма која користе израз „интегритет срца” када описују карактер праведне особе.1 Интегритет или недостатак интегритета је основни елемент нечијег карактера. Мушкарци који имају „интегритет срца” су мушкарци којима треба веровати - јер се поверење гради на интегритету.
Бити особа од интегритета једноставно значи да су ваше намере, као и ваши поступци, чисти и праведни у свим аспектима вашег живота, како у јавности тако и у приватности. Са сваком одлуком коју донесемо или заслужујемо више Божјег поверења или губимо Његово поверење. Ово начело се можда најјасније открива у нашим божански одређеним одговорностима мужева и очева.
Мужеви и очеви, од савремених пророка, виделаца и откровитеља добили смо божанско задужење у документу „Породица: Проглас свету”. Овај документ нас поучава да (1) „очеви треба да своjе породице воде у љубави и праведности”, (2) очеви су одговорни „да своjим породицама обезбеде животне потребе”, и (3) очеви су одговорни за заштиту својих породица.2
Да бисмо стекли Божје поверење, биће потребно да остваримо ове три божански одређене дужности у нашим породицама на Господњи начин. Како је даље наведено у прогласу о породици, Господњи начин је да испуњавамо ове дужности заједно са својим супругама „као равноправним партнерима”,3 За мене ово значи да не идемо напред ни са једном важном одлуком у вези са ове три дужности без потпуног јединства са својим супругама.
Први корак у стицању Господњег поверења је да положимо своје поверење у Њега. Пророк Нефи је примером показао ову врсту посвећености када се молио: „O Господе, у Тебе се уздах и у Тебе ћу се уздати заувек. Уздање своје нећу ослањати на мишицу телесну.”4 Нефи је био потпуно посвећен извршавању Господње воље. Као додатак изјави да ће „учинити оно што му Господ заповеди”, Нефи је био непоколебљив у својој посвећености да испуни своје задатаке као што то показује ова изјава: „Тако жив био Господ и живи били ми, нећемо силазити оцу нашем у дивљину све док не извршимо оно што нам Господ заповеди.”5
Због тога што је Нефи најпре веровао у Бога, Бог је указао велико поверење Нефију. Господ га је благословио великим изливом Духа који је благословио његов живот, животе његове породице и животе његовог народа. Зато што је Нефи председавао у љубави и праведности и бринуо и штитио своју породицу и народ, он бележи: „Живесмо срећно.”6
Да бих представио и женско становиште о овој теми замолио сам своје две удате ћерке да ми помогну. Питао сам их да ми кажу реченицу, две о томе како оне виде важност поверења и како оно утиче на њихов брак и породични живот. Ово су размишљања Ларе Харис и Кристине Хансен.
Најпре Лара: „Једна од најважнијих ствари за мене је сазнање да током дана мој муж доноси одлуке којима показује поштовање и љубав према мени. Када можемо да верујемо једно другом на тај начин, то доноси мир у наш дом у коме можемо уживати заједно у одгајању наше породице.”
Сада Кристинино мишљење: „Имати поверење у некога је као када имамо веру у некога. Без тог поверења и вере јављају се страх и сумња. Један од највећих благослова које имам када могу потпуно да верујем свом мужу, је мир - душевни мир због сазнања да он у ствари ради оно што каже да ће урадити. Поверење доноси мир, љубав и окружење у коме љубав може расти.”
Лара и Кристина нису виделе оно што је она друга написала. Веома ми је интересантно то што су обе независно сматрале да је благослов мира у дому директна последица тога да имају мужа коме могу веровати. Као што је наведено у примерима мојих ћерки, начело поверења игра веома важну улогу у изградњи дома са Христом у средишту.
Такође, могао сам да уживам у истој култури са Христом у средишту одрастајући у дому са оцем који је уважавао своје свештенство и стекао поверење читаве породице због „интегритета свог срца”.7 Допустите ми да поделим са вама искуство из своје младости које показује трајнo позитивaн утицај који отац, који разуме и живи према начелу поверења изграђеном на интегритету, може имати на своју породицу.
Када сам био веома млад, мој отац је основао компанију која се специјализовала за аутоматизацију фабрике. Овај посао је подразумевао пројектовање, израду и инсталирање аутоматске производне линије широм света.
По завршетку првог дела основне школи отац је желео да научим како да радим. Такође је желео да научим пословање од почетка. Мој први посао подразумевао је одржавање земљишта и кречење објекта што није било видљиво широј јавности.
Када сам уписао средњу школу унапређен сам да радим на фабричком поду. Почео сам да учим како да читам нацрте и рукујем тешком челичном фабричком машинеријом. Након завршетка средње школе, похађао сам универзитет, а онда отишао на мисију. По повратку са мисије вратио сам се право на посао. Требало је да зарадим новац за трошкове наредне школске године.
Једног дана, недуго после мисије, радио сам у фабрици када ме је отац позвао у своју канцеларију и питао да ли желим да идем са њим на пословни пут до Лос Анђелеса. Био је то први пут да ме је отац позвао да му се придружим на пословном путу. У ствари, желео је да ми допусти да јавно иступим и представим компанију.
Пре него што смо кренули на пут припремио ме је са неколико детаља о том потенцијалном новом клијенту. Прво, клијент је била мултинационална корпорација. Друго, желели су да унапреде своје производне линије широм света најновијом аутоматском технологијом. Треће, наша компанија их никада раније није снабдевала инжењерским услугама или технологијом. И на крају, њихов највиши корпоративни представник задужен за куповину сазвао је овај састанак да би размотрио нашу понуду за нови пројекат. Овај састанак представљао је нову и потенцијално важну прилику за нашу компанију.
Када смо допутовали у Лос Анђелес, отац и ја смо отишли у хотел извршиоца ради састанка. Прва пословна ставка била је да се продискутује о спецификацијама инжењерског дизајна пројекта и да се изврши анализа. Следећа ставка дискусије тицала се оперативних детаља, укључујући логистику и датуме испоруке. Завршна ставка дневног реда била је оријентисана на цене, рокове и услове. Овде ствари постају интересантне.
Овај представник корпорације објаснио нам је да је цена наше понуде најнижа од свих осталих који су дали своје понуде за пројекат. Затим нам је, зачудо, рекао цену другог најјефтинијег понуђача. Затим је нас је упитао да ли смо вољни да узмемо назад нашу понуду и изменимо је. Рекао је да наша нова цена треба да буде нешто нижа од следеће највише понуде. Потом је објаснио да можемо поделити по пола ту разлику у новцу са њим. Правдао је то речима да би сви били на добитку. Наша компанија би победила јер бисмо зарадили знатно више новца него својом првобитном понудом. Његова компанија би профитирала јер би склопила посао са најјефтинијим понуђачем. И, наравно, он би профитирао узимањем свог дела јер је пуно тога урадио.
Затим нам је дао број на који можемо послати тражени новац. После свега овог, погледао је мог оца и питао: „Па, да ли смо се договорили?” На моје велико изненађење, мој отац је устао, руковао се са њим и рекао му да ћемо се вратити.
После састанка ушли смо у рент-а-кар ауто и мој отац се окренуо према мени и питао: „Па, шта мислиш да треба да урадимо?”
Одговорио сам да сматрам да не треба да прихватимо понуду.
Затим је мој отац упитао: „Зар не мислиш да имамо одговорност према свим нашим радницима у одржавању добре залихе посла?”
Док сам размишљао о његовом питању и пре него што сам могао да одговорим, дао је одговор на сопствено питање. Рекао је: „Слушај Рик, једном када прихватиш мито или компромитујеш свој интегритет, веома га је тешко икада више повратити. Немој то никада учинити, ни једном.”
Разлог зашто са вама делим ово искуство значи да никада нисам заборавио оно чему ме је отац поучио тог првог пута на пословном путу са њим. Делим ово искуство како бих показао трајни утицај који имамо као очеви. Можете замислити поверење које сам имао у свог оца због интегритета његовог срца. Живео је према истом овом начелу у свом приватном животу са мојом мајком, својом децом и са свима са којима се дружио.
Браћо, моја молитва вечерас је да сви можемо најпре положити своје поверење у Господа, као што је Нефи показао, а онда интегритетом наших срца стећи Господње поверење као и поверење својих супруга и деце. Када схватимо и применимо ово свето начело поверења, изграђено на интегритету, бићемо верни својим светим заветима. Такође ћемо успети у председавању у нашим породицама са љубављу и праведношћу, обезбеђујући животне потребе и штитећи наше породице од зла овог света. О тим истинама понизно сведочим у име Исуса Христа, амен.