„Имам дело за тебе”

Браћо и сестре, Бог има важно дело за сваког од нас. Говорећи сестрама али поучавајући истине које важе за све, председник Спенсер В. Кимбал је поучио: „Пре него што смо дошли [на Земљу] примили смо извесна задужења… Мада се не сећамо детаља, то не мења славну стварност онога о чему смо се једном сложили.”² Каква надахњујућа истина! Наш Небески Отац има посебне и значајне ствари за вас и мене које треба да извршимо (видети Eфесцима 2:10).

Ти божански задаци нису резервисане само за повлашћене, већ за све нас - без обзира на пол, узраст, расу, националност, висину примања, друштвени статус или позив у Цркви. Свако од нас има значајну улогу у унапређењу Божјег дела (видети Moјсије 1:39).

Неки од нас се питају да ли Небески Отац може да нас искористи у остваривању значајних доприноса. Али сетите се, Он увек користи обичне људе да би остварио изванредне ствари (видети 1. Коринћанима 1:27–28; УИЗ 35:13; 124:1). „[Ми] смо заступници,” и „моћ је у [нама]” да „остваримо много праведности” (УИЗ 58:27–28).³

Председник Расел  М. Нелсон је објаснио:

„Господ мисли о вама више него ви сами о себи!” Резервисани сте и сачувани за ово време и место …

Потребни сте Господу да мењате свет. Када прихватате и следите Његову вољу за себе, открићете да постижете немогуће!”⁴

Дакле, како да разумемо и извршимо дело које Бог има за нас? Дозволите ми да поделим четири начела која ће бити од помоћи.

Прво, усредсредите се на друге. Можемо следити Христа, „који прође чинећи добро” (Дела 10:38; такође видети 2. Нефи 26:24).

Када сам се вратио са пуновремене мисије, пропустио сам свој свакодневни циљ у коме сам уживао. Свакако, морао сам да држим своје завете, стекнем образовање, оснујем породицу и зарађујем за живот. Али, питао сам се да ли постоји још нешто, или чак нешто посебно, што Господ жели да радим. Након неколико месеци дубоког размишљања, наишао сам на овај стих: „Ако желиш, бићеш средство на велико добро овом поколењу” (УИЗ 11:8). Дух ми је помогао да схватим да је основна сврха божанских задатака да благослове друге и да чине „велико добро”.

У свом животу можемо приступити одлукама - попут онога шта учити, шта одабрати за посао или где живети - у контексту помагања другима.

Једна породица се преселила у нови град. Уместо да пронађу дом у богатом крају, били су надахнути да се сместе у подручју са значајним социјалним и економским потребама. Током година, Господ је деловао преко њих како би подржао многе појединце и изградио њихово одељење и кочић.

Здравствени радник је одржавао типичну праксу, али је осетио подстицај да сваке недеље издваји по један дан за пружање бесплатне негу особама без здравственог осигурања. Због спремности овог човека и његове супруге да благослове друге, Господ им је обезбедио начин да помогну стотинама пацијената којима је била потребна помоћ, и да истовремено подижу своју велику породицу.

Друго, откријте и развијајте духовне дарове. Небески Отац нам је дао те дарове да би нам помогао да откријемо, извршимо и уживамо у делу које има за нас.

Неки од нас се питају: „Да ли имам неке дарове?” Понављам, одговор је да! „Сваком човеку [и жени] даје се дар Духом Божјим… да свима буде од користи” (УИЗ 46:11–12; курзив додат).⁵ У Светим писмима су забележени бројни духовни дарови (видети 1. Коринћанима 12:1–11, 31; Moрони 10:8–18; УИЗ 46:8–26), али постоје многи други.⁶ Неки примери могу подразумевати саосећање, изражавање наде, добро повезивање са људима, ефикасно организовање, уверљиво причање или писање, јасно поучавање и напоран рад.

Дакле, како да препознамо своје дарове? Можемо читати патријаршки благослов, питати оне који нас најбоље познају и лично идентификовати оно у чему смо природно добри и уживамо. Што је најважније, можемо питати Бога (видети Jaковљева 1:5; УИЗ 112:10). Он зна наше дарове пошто нам их је Он дао (видети УИЗ 46:26).

Када откријемо своје дарове имамо одговорност да их развијамо (видети Maтеј 25:1430). Чак Исус Христ „не прими пунину испочетка, него [се развијао] од милости до милости” (УИЗ 93:13).

Слика

Слика Спаситеља од Бена Симонсена

Један младић је правио илустрације ради промовисања религиозних вредности. Моја омиљена је портрет Спаситеља, који виси у нашем дому. Овај брат је развио и користио своје уметничке дарове. Делујући преко њега, Небески Отац је надахнуо друге да побољшају своје следбеништво.

Понекад сматрамо да немамо нарочито важне дарове. Једнога дана једна обесхрабрена сестра је завапила: „Господе, која је моја лична служба?” Он је одговорио: „Обрати пажњу на друге.” Био је то духовни дар! Она отада проналази радост у обраћању пажње на оне који су редовно заборављени, и Бог је деловао преко ње да би благословио многе. Иако нас неки духовни дарови неће учинити истакнутима по световним мерилима, важни су за Бога и за његово дело.⁷

Треће, искористите невоље Наше искушења нам помажу да откријемо и припремимо се за дело које Небески отац има за нас. Алма је објаснио: „Ипак, након многих страдања… учини ме Господ оруђем у рукама Његовим” (Moсија 23:10).⁸Попут Спаситеља, чија помирбена жртва Му омогућва да нам помогне (видети Aлмa 7:11–12), можемо искористити знање стечено из тешких искустава за подизање, јачање и благосиљање других.

Након што је један успешни управник за људске ресурсе отпуштен, прочитао је свој патријаршки благослов и осећао се надахнутим да оснује компанију која би помагала другим стручњацима да пронађу посао. (Чак ми је помогао да пронађем посао када се наша породица вратила са служења мисије.) Господ је искористио његово искушење као корак ка благосиљању других, обезбедивши му много значајнију каријеру.

Један млади пар се суочио са рођењем мртве бебе. Сломљеног срца одлучили су да испоштују своју ћерку пружањем саветовања и материјалне подршке родитељима који су прошли кроз сличне ситуације. Господ је деловао преко овог пара због њихове изражене емпатије, развијене кроз невоље.

И четврто, ослоните се на Бога. Када Га молимо у вери са правом намером, Он ће нам открити наше божанске задатке.⁹ Када их откријемо, Он ће нам помоћи да их извршимо. „Све је присутно пред очима [Његовим]” (УИЗ 38:2; такође видети Aврам 2:8), и у правом тренутку Он ће нам отворити потребна врата (видети Откривење 3:8. Чак је послао свог Сина, Исуса Христа, како бисмо се ослањали на Његову снагу, која је изван наших природних способности (видети Филибљанима 4:13; Aлмa 26:12).

Један брат, забринут због одлука локалних власти, осето је надахнуће да се кандидује за јавну функцију. Упркос застрашујућој изборној кампањи, испољио је веру и прикупио ресурсе. На крају, није победио али је је осетио да му је Господ пружио смернице и снагу да покрене питања важна за заједницу.

Самохрана мајка која подиже децу са сметњама у развоју, питала се да ли може адекватно да задовољи потребе своје породице. Иако је било тешко, осетила је да јој је Господ дао снагу да успешно испуни своју најважнију мисију.

У исто време када нам Бог помаже у испуњавању божанских задатака, противник делује да би нас омео и одвратио од сврхе живота.

Грех је можда наш највећи камен спотицања, смањујући нашу осетљивост на Светог Духа и ограничавајући нам приступ духовној моћи. Да бисмо извршили дело које Небески Отац има за нас морамо се трудити да будемо чисти (видети 3. Нефи 8:1). Да ли живимо тако да Бог може да делује преко нас?

Сотона такође покушава да нас омета мање важним стварима. Господ је упозорио прве црквене вође: „Твој ум беше више уз оно што је земаљско него што је моје… и службеништво на које си позван” (УИЗ 30:2). Да ли смо толико преокупирани световним стварима да заборављамо на наше божанске задатаке?

Осим тога, Сотона нас обесхрабрује осећањима недораслости. Он чини да нам се наш рад чини претешким или застрашујућим. Међутим, можемо имати поверење у Бога! Он нас воли. Он жели да успемо. Он „иде пред [нама]; биће с [нама], неће [нас] оставити” (5. књ. Мојсијева 31:8; такође видети Псалми 32:8; Приче Соломунове 3:5–6; Maтеј 19:26; УИЗ 78:18).

Сотона нас такође може убедити да свој рад видимо као мање вредан од рада који је додељен другима. Али, сваки задатак од Бога је важан, и пронаћи ћемо радост када се радујемо у ономе што нам је Господ заповедио (видети Aлма 29:9).

Када Бог делује преко нас, противник нас може искушати да присвојимо заслуге за сва постигнућа. Можемо следити пример Спаситељеве понизности одбијањем похвале и прослављањем Оца (видети Maтеј 5:16; Moјсије 4:2). Када је новинар покушао да ода признање Мајци Терези због њене животне мисије да помаже сиромашнима, она је рекла: „Ово је Божје дело. Ја сам попут… оловке у његовој руци… Он размишља. Он пише. Оловка нема ништа са тим. Оловци је само омогућено да је користе.”¹⁰

Моја вољена браћо и сестре, позивам сваког од вас: „Дајте себе Богу… за оружје правде.” (Римљанима 6:13). Давање себе подразумева да Му покажемо да желимо да будемо од користи, да тражимо Његову правду и приступамо Његовој снази.

Као и увек, можемо гледати у Исуса Христа, наш савршен пример. У предсмртничком животу, Небески отац је питао: „Кога да пошаљем?”

А Исус је одговорио: „Ево мене, мене пошаљи” (Aврам 3:27; такође видети Исаија 6:8).

Исус Христ је преузео улогу која му је предодређена, припремио се за њу и испунио је, постајући наш Спаситељ и Откупитељ. Извршио је Очеву вољу (видети Joван 5:30; 6:38; 3. Нефи 27:13) и испунио своју божанску мисију.

Када следимо Христов пример и препуштамо се Богу, сведочим да ће и нас искористити како би наставио своје дело и благословио друге. У име Исуса Христа. Амен.