Духовно помрачење

Други редак и небески догађај који се десио истог дана и задивио милионе широм света, било је потпуно помрачење Сунца. Био је ово први пут у 99 година да је такво помрачење било видљиво на целој територији Сједињених Америчких Држава.² Да ли сте икада видели помрачење Сунца? Можда бих га могао детаљније описати.

Потпуно помрачење Сунца дешава се када се Месец креће између Земље и Сунца, скоро потпуно блокирајући светлост са површине Сунца.³ Чињеница да је то могуће ми је чудесна. Ако замислите Сунце величине обичне гуме за бицикл, Месец, у поређењу са њом би био једва величине каменчића.

Слика

Гума за бицикл и каменчић

Како је могуће да сам извор наше топлоте, светла и живота може бити толико заклоњен нечим неупоредиво мањим по величини?

Иако је Сунце 400 пута веће од Месеца, такође је 400 пута удаљеније од Земље.⁴ Из Земљине перспективе, геометријски се чини да су Сунце и Месец исте величине. Када се то двоје нађу у једној линији, чини се да Месец заклања цело Сунце. Неки моји пријатељи и породица који су се налазили у подручју потпуног помрачења, описали су како је тама заменила светло, појавиле су се звезде и птице су престале да певају. Ваздух је постао прохладан, јер се температура услед помрачења може спустити за више од 11 степени Целзијуса.⁵

Слика

Гужва због наочара за помрачење Сунца

Описали су осећај страхопоштовања, узбуђења, па чак и стрепње, знајући да помрачење са собом носи и одређене опасности. Међутим, током помрачења, трудили су се да спрече трајно оштећење ока или „слепило помрачења”. Сигурност је постигнута коришћењем наочара опремљених посебним сочивима са филтерима који штите очи од могућег оштећења.

На исти начин на који мали Месец може блокирати величанствено Сунце, гасећи његову светлост и топлоту, духовно помрачење се може догодити када дозволимо да нам се мање и узнемиравајуће препреке - оне са којима се свакодневно суочавамо - приближе толико да заклоне величину, сјај и топлину светла Исуса Христа и Његовог Јеванђеља.

Старешина Нил A. Maксвел још више је истакао ову аналогију када је рекао: „Чак и нешто тако мало као што је људски палац, када се држи веома близу ока, може заклонити веома велико Сунце. Ипак, Сунце је и даље ту. Сам човек је заклонио Сунце. Кад се превише приближимо другим стварима, стављајући их на прво место, замагљујемо небеску визију.”⁶

Јасно, нико од нас не жели да намерно заклони свој поглед ка небу или дозволи духовно помрчење у свом животу. Дозволите ми да поделим нека размишљања која нам могу помоћи у спречавању духовних помрачења, која би могла довести до трајног духовног оштећења.

Да ли се сећате мог описа посебних наочара потребних да би се они изложени сунчевом помрачењу заштитили од оштећења очију или чак слепила помрачења? Посматрање духовног помрачења кроз заштитна и ублажавајућа сочива Духа омогућава јеванђеоску перспективу, штитећи нас од духовног слепила.

Размотримо неколико примера. Са речима пророка у својим срцима и Светим Духом као својим саветником, можемо гледати у делимично блокирано небеско светло кроз „јеванђеоске наочаре”, избегавајући штету коју може нанети духовно помрачење.

Дакле, како стављамо своје јеванђеоске наочаре? Ево неких примера: Наше јеванђеоске наочаре нас обавештавају како Господ жели да узимамо причест сваке недеље и да жели да проучавамо Света писма и свакодневно се молимо. Такође нас обавештавају да ће нас Сотона искушавати да то не чинимо. Знамо да је његов план да нам одузме слободну вољу ометањем и световним искушењима. Чак је и у Јовљево доба вероватно било оних који су доживљавали духовно помрачења описано као „Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.”⁷

Браћо и сестре, када говорим о гледању кроз јеванђеоске наочаре, молим вас да имате на уму да не сугеришем да не треба да признамо изазове са којима се суочавамо и да не говоримо о њима, или да ходамо неупућени у замке и зла које је непријатељ поставио испред нас. Не говорим о ношењу маске за спавање - већ сасвим супротно. Предлажем да гледамо на изазове кроз јеванђеоска сочива. Старешина Далин Х. Оукс је приметио да је „перспектива способност да се све битне информације виде у значајном односу”.⁸ Јеванђеоска перспектива проширује наш видокруг до пуног вечног видика.

Кад ставите јеванђеоске наочаре, пронаћи ћете побољшану перспективу, усредсређеност и визију у начину на који размишљате о својим приоритетима, својим проблемима, својим искушењима, па чак и својим грешкама. Видећете јасније светло које нисте могли да видите без њих.

Слика

Јеванђеоске наочаре

Иронија је да није само негативно оно што може изазвати духовно помрачење у нашим животима. Често се дивљења вредна или позитивна настојања којима се посвећујемо могу налазити толико близу да заклањају јеванђеоско светло и доносе таму. Те опасности или ометања могу укључивати образовање и благостање, моћ и утицај, амбицију, па чак и таленте и дарове.

Председник Дитер Ф. Ухдорф је поучио да „свака врлина када иде у крајност, може постати порок… У одређеном тренутку прекретнице могу постати тешки терети, а амбиције албатроси око нашег врата”.⁹

Дозволите ми да поделим значајније детаљне примере који би могли постати катализатори за избегавање наших личних духовних помрачења.

Пре неколико месеци говорио сам на конференцији жена УБЈ-а.¹⁰ Описао сам како технологија, укључујући и друштвене мреже, олакшава ширење „знања о Спаситељу међу све народе, племена, језике и људе”.¹¹ Ове технологије укључују црквене интернет странице попут LDS.org и Mormon.org; мобилне апликације као што су Gospel Library, Mormon Channel, LDS Tools, и Family Tree; и платформе друштвених мрежа Facebook, Instagram, Twitter и Pinterest. Ове мреже донеле су стотине милиона лајкова, дељења, прегледа, поновног објављивања и објава и постали веома делотворни у дељењу Јеванђеља са породицом, пријатељима и сарадницима.

Упркос свим вредностима и прикладном коришћењу ових технологија, постоје ризици повезани са њима, који, када су нам преблизу, могу довести до духовног помрачења и потенцијално заклањајући светлост и топлину Јеванђеља.

Коришћење друштвених медија, мобилних апликација и игрица може одузети превише времена и смањити комуникацију лицем у лице. Губитак личне комуникације може утицати на бракове, заузети место корисних духовних навика и онемогућити развој социјалних вештина, посебно међу младима.

Два додатна ризика повезана са друштвеним мрежама, јесу идеализовање стварности и исцрпљујућа успоређивања.

Многе (ако не и већина) слике објављене на друштвеним мрежама имају тенденцију да прикажу живот у његовом најлепшем облику - често нереално. Сви смо видели дивне слике кућног ентеријера, предивних места за одмор, насмејане селфије, детаљну припрему хране и наизглед недостижан изглед тела.

Овде је, на пример, слика коју можете видети на нечијем профилу на друштвеној мрежи. Међутим, она не одражава у потпуности слику онога што се заправо догађа у стварном животу.

Слика

Иза кулиса

Када упоредимо свој, како нам се чини, просечан живот са туђим добро уређеним, савршено изграђеним животима како су представљени на друштвеним мрежама, можемо осетити обесхрабрење, завист па и неуспех.

Једна особа која је поделила безброј својих објава, рекла је, можда само делимично у шали: „Који је смисао бити срећан ако то нећеш објавити?”¹²

Као што нас је сестра Бони Л. Оскарсон подсетила овог јутра, успех у животу се не своди на број лајкова које добијемо или колико пријатеља или пратилаца имамо на друштвеним мрежама. Међутим, има неке везе са смисленим повезивањем са другима и додавањем светлости у њихов живот.

Надам се да можемо да научимо да будемо реалнији, да пронађемо више хумора и искусимо мање обесхрабрења када се суочимо са сликама које могу приказивати идеализовану стварност и пречесто воде у исцрпљујућа успоређивања.

Поређење очигледно није само одлика нашег времена него је постојало и у прошлости. Апостол Павле је упозорио људе свог времена да они који „сами по себи себе мере и пореде сами себе са собом нису мудри”.¹³

Са толико прикладних и надахнутих начина коришћења технологије, користимо је за поучавање, надахњивање и уздизање, и охрабривање других да постану најбољи - уместо да је користимо како бисмо приказали себе као идализовану стварну особу. Поучавајмо и приказујмо праведно коришћење технологије надолазећој генерацији и упозоравајмо на пратеће опасности као и на деструктивно корићшење. Гледање друштвених мрежа кроз јеванђеоска сочива може их спречити да постану духовно помрачење у нашим животима.

Осврнимо се сада на охолост, вековни камен спотицања. Охолост је супротност понизности која је „спремност да се подложимо Господњој вољи”.¹⁴ Када смо охоли, склони смо да славимо себе, а не да дамо славу другима, укључујући Господа. Охолост је често такмичарска; то је тенденција да тражимо више за себе и претпоставка да смо бољи од других. Охолост често доводи до осећаја љутње и мржње; узрокује да особа замера или да ускраћује опроштај. Охолост се, међутим, побеђује Христовом особином понизности.

Односе, чак и са ближом породицом и вољенима, нарочито са ближом породицом и вољенима - чак између мужева и жена - понизност негује а охолост гуши.

Пре много година извршни директор велике трговачке куће позвао ме је да разговарамо о његовој компанији коју је желео да купи један од њених конкурената. Он, и бројни други чланови управе, били су изузетно узнемирени да би могли изгубити посао. Знајући да сам добро упознат са вишим руководством компаније, питао је да ли бих био вољан да га представим и дам снажну препоруку за њега, чак и да организујем састанак за њега. Потом је закључио следећом изјавом: „Знаш како кажу? ‘Кротки ће пропасти!’”

Схватио сам да је његов коментар више вукао на шалу. Прихватио сам је. Међутим, постоји важно начело које сам сматрао да би му на крају могло бити од користи. Одговорио сам: „У ствари, није баш тако. Заправо, управо је супротно. Kaже се: ‘Кротки ће наследити земљу’¹⁵.”

Из свог искуства у Цркви, као и у мојој професионалној каријери, неки од највећих, најефикаснијих људи које сам познавао, били су међу најкроткијима и најпонизнијима.

Понизност и кроткост су као рука и рукавица. Сетимо се да „нико није достојан пред Богом осим кротких и смерних у срцу”.¹⁶

Молим се да ћемо настојати да избегавамо духовно помрачење охолости, прихватањем врлине понизности.

Да закључим, помрачење сунца је заиста упечатљив феномен природе у којем лепоту, топлоту и светлост Сунца могу потпуно заклонити релативно безначајни објекти који узрокује мрак и хладноћу.

Сличан феномен може се поновити у духовном смислу, када се иначе мале и безначајне ствари приближе и заклоне лепоту, топлину и небеску светлост Јеванђеља Исуса Христа, замењујући га хладном тамом.

Наочаре осмишљене за заштиту вида оних у подручју потпуног помрачења Сунца могу спречити трајно оштећење и чак слепило.¹⁷ Јеванђеоске наочаре сачињене од знања и сведочанства о јеванђеоским начелима и обредима обезбеђују јеванђеоску перспективу која исто тако моће обезбедити духовну заштиту и јасноћу некоме ко је изложен опасностима духовног помрачења.

Ако откријете да вам било шта заклања радост и светло Јеванђеља у вашем животу, позивам вас да га ставите у јеванђеоску перспективу. Гледајте кроз јеванђеоска сочива и водите рачуна да мале и безначајне ствари у животу не заклоне ваш вечни поглед на велики план среће. Укратко, не дозволите да животна ометања помраче небеско светло.

Износим сведочанство да је, без обзира на препреку која може да блокира нашу визију јеванђеоског светла, светлост и даље присутна. Тај извор топлоте, истине и светлости је Јеванђеље Исуса Христа. Износим своје сведочанство о брижном Небеском Оцу, о Његовом Сину, Исусу Христу и о Синовљевој улози нашег Спаситеља и Откупитеља. У име Исуса Христа. Амен.