Глас Господњи

На дан кад је Црква успостављена, Господ је именовао Џозефа Смита за пророка, видеоца и апостола Господа Исуса Христа¹ и обратио се Цркви:

„Реч, наиме, његову примаjте као да је из уста мојих, са свом стрпљивошћу и вером.

Јер, чинећи то, врата паклена неће вас надвладати, а Господ ће Бог растурити моћи таме испред вас и наредити да се небеса потресу ради вашег добра.”²

Касније су сви чланови Првог председништва и Већа дванаесторице апостола такође подржани и заређени у пророке, видеоце и откровитеље.³

Док се састајемо под вођством председника Томаса С. Монсона, очекујемо да чујемо „вољ[у] Господњ[у]… мисао Господњ[у]… глас Господњи, и моћ Божј[у] на спасење.”⁴ Верујемо у Његово обећање: „Било то гласом мојим или гласом слугу мојих, исто је.”⁵

У превирањима и збрци нашег савременог света, поверење и вера у речи Првог председништва и Већа дванаесторице кључни су за наш духовни раст и истрајност.⁶

Окупили смо се заједно на овој изванредној конференцији. Милиони светаца последњих дана и других верника у више од 200 земаља, који говоре више од 93 језика, учествују у овим заседањима или читају поруке са конференције.

Долазимо након молитви и припреме. Многи од нас имају горуће бриге и искрена питања. Желимо да обновимо своју веру у нашег Спаситеља, Исуса Христа, и да ојачамо своју способност да се одупремо искушењима и избегнемо ометања. Дошли смо да будемо поучени са висина.

За Прво председништво и Дванаесторицу, који обично говоре на свакој конференцији, велика одговорност припремања порука је понављајуће оптерећење и свето поверење.

Пре много година, пре него што сам служио као врховна власт, упитао сам старешину Далина Х. Оукса да ли припрема посебан говор за сваку конференцију кочића. Одговорио је да не припрема, али је додао: „Али моји говори за генералну конференцију су другачији. Пролазим кроз 12 до 15 нацрта како бих био сигуран да говорим оно што Господ жели да кажем.”⁷

Када и како долази надахнуће за говоре за генералну конференцију?

Иако се теме не додељују, видимо да на свакој, ама баш свакој конференцији небеса предивно координишу теме о вечној истини.

Један од моје браће рекао ми је да је тему за ову конференцију примио одмах након свог говора у априлу. Други је пре три недеље споменуо да се  још увек моли и још увек чека на Господа. Други је, када сам га питао колико је потребно за састављање говора на нарочито осетљиву тему, одговорио: „Двадесет пет година.”

Понекад главна идеја долази брзо, али садржај и детаљи још увек захтевају велик духовни напор. Пост и молитва, проучавање и вера увек су део тог процеса. Господ не жели глуматање које би могло ослабити његов глас упућен његовим свецима.

Усмерење за говор за генералну конференцију често долази током ноћи или у раним јутарњим сатима, кад је говор далеко од мисли ума. Изненада, неочекивани увид и, повремено, посебне речи и изрази долазе у облику чистог откривења.⁸

Док слушате, поруке које примате могу бити врло дословне или могу бити прилагођене само вама.

Говорећи пре много година на генералној конференцији, споменуо сам реченицу која ми је дошла у мисли док сам се питао да ли сам спреман да служим мисију. Реченица је гласила: „Не знаш све, али знаш довољно!”⁹ Девојка која је тог дана седела на генералној конференцији рекла ми је да се молила о предлогу за брак који је примила, док се истовремено питала колико добро познаје младића. Кад сам рекао, „Не знаш све, али знаш довољно”, Дух јој је потврдио да га заиста довољно познаје. Годинама су у срећном браку.

Обећавам вам да ће вам, док припремате свој дух и долазите с ишчекивањем да ћете чути глас Господњи, у ум доћи мисли и осећања који су прилагођени посебно вама. Већ сте их осетили на овој конфернцији или ћете их осетити у предстојећим недељама док будете проучавали поруке.

Председник Монсон је рекао:

„Издвојите време за читање порука са конференције.”¹⁰

„Промишљајте о [њима]… Открио сам… да пуно више примам из ових надахнутих проповеди кад их подробније проучавам.”¹¹

Учења са генералне конфренције су оно о чему Господ жели да размишљамо сада и у месецима који следе.

Пастир „иде пред [својим овцама], и овце иду за њим, јер познају глас његов”.¹²

Често нас Његов глас усмерава да нешто променимо у свом животу. Позива нас да се покајемо. Позива нас да Га следимо.

Размислите о овим изјавама са ове конференције:

Председник Хенри  Б. Аjринг је јутрос рекао: „Износим своје сведочанство да Бог Отац живи и жели да Му се вратите кући. Ово jе истинита Црква Господа Исуса Христа. Он вас познаје; воли вас; бдије над вама.”¹³

Председник Дитер Ф. Ухдорф је јуче рекао: „Сведочим да када кренемо или наставимо невероватним путем који води Богу, наши животи ће бити бољи…   и Господ ће нас искористити на изузетне начине да би благословио оне око нас и остварио своје вечне сврхе.”¹⁴

Председник Расел  М. Нелсон је јуче поподне рекао: „Обећавам вам вам да ћете, кад се свакодневно будете удубљивали у Мормонову књигу, бити отпорни на зло тога дана, укључујући кугу порнографије и друге зависности које отупљују ум.”¹⁵

Старешина Далин Х. Оукс је јуче рекао: „Сведочим да је проглас о породици изјава о вечној истини, Господња воља за Његову децу која теже вечном животу.”¹⁶

А старешина М. Расел Балард је пре само неколико минута рекао: „Треба да саосећајно прихватамо Божју децу и клонимо се сваке предрасуде, укључујући расизам, сексизам и национализам.”¹⁷

Због тога што имамо додатни минут, желео бих само да додам кратко размишљање о старешини Роберту Д. Хејлсу. Прво председништво је рекло старешини Хејлсу да ако му здравље дозволи може дати кратку поруку на недељном јутарњем заседању. Иако му здравље то није дозволило, припремио је поруку коју је прошле недеље завршио и поделио са мном. С обзиром да је преминуо пре три сата, поделио сам само три реда из његовог говора.

Цитат од старешине Хејлса: „Када одлучимо да имамо веру, припремљени смо да стојимо у присуству Божјем… Након Спаситељевог распећа, Он се појавио само онима ‘који су били верни у сведочанству о [Њему] док су живели у смртности’. [УИЗ 138:12.] Они ‘који су одбацили сведочанства… пророка [нису могли] да виде [Спаситељево] присуство, нити да гледају у Његово лице’. [УИЗ 138:21.] … Наша вера нас припрема да будемо у присуству Господњем.”

Каква доброта Господња што је надахнуо председника Расела M. Нелсона на крају овог јутрошњег заседања да брзо оде из зграде, прескочи ручак и пожури до болесничке постеље старешине Хејлса, где је стигао и био, председник његовог већа, заједно са анђеоском Мери Хејлс, у тренутку када је старешина Хејлс напустио смртност.

Сведочим да смо на овој конференцији чули глас Господњи.

Не треба да се узрујавамо када су речи Господњих слугу у супротности са световним размишљањима, а, понекад и нашим властитим. Одувек је тако. Непрестано сам на својим коленима у храму са својом браћом. Потврђујем доброту њихових душа. Њихова највећа жеља је да угоде Господу и помогну да се Божја деца врате у Његово присуство.

Седамдесеторица; Бискупство; врховна председништва Потпорног друштва, Младих жена, Школице; и друге вође помоћних организација допринели су овој конференцији изванредним надахнућем, као и предивна музика и узвишене молитве.

У порукама генералне конференције скривено је драгоцено небеско усмерење које чека да га откријете. Испит за свакога од нас је како ћемо одговорити на оно што чујемо, прочитамо и осетимо.

Дозволите ми да вам изнесем искуство о одговору на пророчанске речи из живота председника Расела М. Нелсона:

Године 1979, пет година пре позива у врховну власт, брат Нелсон је учествовао на састанку непосредно пре генералне конференције. Председник Спенсер В. Кимбал „позвао је све присутне да очекују више од себе у проношењу Јеванђеља целом свету. Међу земљама које је председник Кимбал посебно споменуо била је Кина, рекавши: ‘Треба да служимо Кинезима. Треба да учимо њихов језик. Треба да се молимо за њих и помажемо им.’”¹⁸

Слика

Председник Расел M. Нелсон као хирург

Са 54 године, брат Нелсон је на том састанку имао осећај да треба да учи мандарински језик. Иако запослен као кардиокирург, одмах је ангажовао учитеља.

Недуго након што је почео да учи, др Нелсон је учествовао на једној конвенцији и неочекивано је био смештен поред „истакнутог кинеског хирурга, др Вуа Јингкаија… С обзиром да је [брат Нелсон] учио мандарински, започео је разговор [са др Вуом].”¹⁹

Слика

Др Расел М. Нелсон са др Вуом Јингкаијем

Жеља др Нелсона да следи пророка довела је до тога да је др Ву посетио Солт Лејк Сити, а др Нелсон је путовао у Кину да би одржао предавање и обављао хируршке операције.

Његова љубав према кинеском народу и њихова љубав и поштовање према њему су расли.

У фебруару 1985, десет месеци након позива у Веће дванаесторице, старешина Нелсон је примио изненадан телефонски позив из Кине са молбом да др Нелсон дође у Пекинг да би оперисао ослабљено срце најпознатијег кинеског оперског певача. Уз охрабрење председника Гордона Б. Хинклија, старешина Нелсон се вратио у Кину. Последња хируршка интервенција коју је извео била је у Народној Републици Кини.

Слика

Председник Расел M. Нелсон прима признање

Пре само две године, у октобру 2015, председник Расел М. Нелсон је још једном добио званично признање и надимак „стари пријатељ Кине”.

Затим смо јуче чули како сада 93-годишњи председник Расел М. Нелсон говори о молби председника Томаса С. Монсона: „Све вас подстичем [прошле конференције у априлу] да уз молитву свакодневно проучавате Мормонову књигу и размишљате о прочитаном.”

Баш као што је учинио као запослени кардиокирург, када је ангажовао учитеља за мандарински језик, председник Нелсон је одмах прихватио савет председника Монсона и применио га у свом животу. Не само што је читао, него је направио списак свега што Мормонова књига јесте, што потврђује, што оповргава, што испуњава, што појашњава, и што открива.”²⁰

А онда, занимљиво је да управо јутрос, као други сведок, председник Хенри Б. Ајринг такође говорио о свом одговору на молбу председника Монсона. Да ли се сећате тих речи?  „Попут многих од вас, пророкове речи сам чуо као глас Господњи упућен мени. И, као многи од вас, одлучио сам да послушам те речи.”²¹

Погледајмо те примере у сопственом животу.

Обећавам вам да ћете, кад чујете глас Господњи упућен вама у учењима са ове генералне конференције и затим делујете у складу са тим подстицајима, осетити небеску руку на вама, а ваш живот и животи ваших ближњих биће благословени.²²

Током ове конфернцији мислили смо на нашег драгог пророка. Волимо те, председниче Монсон. Завршавам његовим речима изговореним за овом истом говорницом. Верујем да је то благослов који би он желео да да свакоме од вас данас да је био у могућности да буде са нама. Рекао је: „Док напуштамо ову конференцију, призивам благослове са неба на све вас. … Молим се да Небески Отац благослови вас и ваше породице. Нека поруке и дух ове конференције буду примењени у свему што радите - у вашим домовима, вашем послу, на вашим састанцима и у свим вашим доласцима и одласцима.

Закључио је речима: „Волим вас. Молим се за вас. Нека вас Бог благослови. Нека Његов обећани мир буде са вама сада и заувек.”²³

У име Исуса Христа, aмен.