Сви морају преузети на себе име дато од Оца

Пре неколико недеља учествовао сам на крштењу неколико осмогодишње деце. Почели су да уче Јеванђеље Исуса Христа од родитеља и учитеља. Семе њихове вере у Њега почело је да расте. А сада су хтели да Га следе у водама крштења да би постали чланови Његове обновљене Цркве. Док сам посматрао њихово очекивање, питао сам се колико су разумели један од важних аспеката свог крсног завета: своју посвећеност да преузму на себе име Исуса Христа.

Од самог почетка, Бог је проглашавао важност имена Исуса Христа у свом плану за нас. Анђео је поучио нашег праоца Aдама: „Стога, све што будеш чинио чинићеш у име Сина, и покајаћеш се и призиваћеш Бога у име Сина заувек.”¹

У Мормоновој књизи цар Венијамин је поучавао свој народ: „И још вам кажем да се неће друго име дати нити неки други пут ни начин по ком спасење може доћи.”²

Господ је поновио ову истину пророку Џозефу Смиту: „Гле, Исус Христ је име које је од Оца дато, и нема другог датог имена којим би човек могао да се спасе.”³

У наше време, председник Далин Х. Оукс нас је поучио да „они који поверују у свето име Исуса Христа и покају се за своје грехе и уђу у Његов завет и држе Његове заповести … могу полагати право на помирбену жртву Исуса Христа”.⁴

Наш Небески Отац жели да у потпуности разумемо да име Његовог Сина, Исуса Христа, није само још једно име међу многима. Спаситељево име има јединствену и суштинску моћ. То је једино име које омогућава спасење. Наглашавањем ове истине у сваком раздобљу, наш брижни Отац уверава сву своју децу да постоји начин да Му се врате. Али доступност сигурног начина не значи да је наш повратак аутоматски осигуран. Бог нам је рекао да је потребно да делујемо: „Стога, свако [мушкарци и жене] мора на себе преузети име које је од Оца дато.”⁵

Да бисмо приступили спасоносној моћи која долази само посредством Христовог имена, морамо се понизити пред Богом… и иступити срца скрушеног и духа раскајаног и бити вољни да преузмемо на себе име Исуса Христа како бисмо се квалификовали, попут мојих младих осмогодишњих пријатеља, да крштењем будемо примљени у Његову Цркву.⁶

Сви који искрено желе да преузму Спаситељево име на себе морају се квалификовати за крштење и примити тај обред као физичко сведочанство Богу о својој одлуци.⁷ Али, крштење је само почетак.

Реч преузети није пасивна. То је реч деловања са више дефиниција.⁸ Исто тако, наша одлучност да преузмемо на себе име Исуса Христа захтева деловање и има вишеструке аспекте.

На пример, једно значење речи преузети је узети или примити у тело, као када узимамо пиће. Преузимањем на себе Христовог имена, обавезујемо се да ћемо преузети Његова учења, Његове особине, и на крају Његову љубав, дубоко у своја бића, како би постали део наше личности. Стога је важност позива председника Расела М. Нелсона младима да „уз молитву и енергично [теже] да разумеју шта свака од [Спаситељевих] различитих титула и имена значи лично за [њих]”⁹ и да се госте речима Христовим у Светим писмима, посебно Мормоновој књизи.¹⁰

Још једно значење речи преузети је прихватити особу у одређеној улози или прихватити истинитост неке идеје или начела. Када преузмемо на себе Христово име, прихватамо Га као свог Спаситеља и стално прихватамо Његова учења као вођство у свом животу. У свакој значајној одлуци коју доносимо, можемо узети Његово Јеванђеље као истинито и послушно живети у складу са њим свим својим срцем, моћу, умом и снагом.

Реч преузети такође значи ускладити се са именом или циљем. Већина нас имала је искуство преузимања одговорности на послу или заузимања за циљ или покрет. Када преузмемо на себе Христово име, преузимамо дужности истинског ученика, заузимамо се за Његов циљ и „стоји[мо] као сведоци Божји у свим временима и у свему, и на свим местима где [ћемо] можда бити.”¹¹ Председник Нелсон је позвао „сваку младу жену и сваког младог мушкарца … да се пријаве у батаљон Господње омладине како би помогли у сабирању Израела.”¹² Сви ми смо захвални што делујемо по пророчком позиву да проглашавамо име Његове обновљене Цркве онако како га је сам Спаситељ објавио: Црква Исуса Христа светаца последњих дана.¹³

У процесу преузимања Спаситељевог имена на себе, морамо разумети да је дело Христово и дело Његове Цркве једно исто дело. Не могу се раздвојити. Исто тако, наше лично слеђење Спаситеља и активно чланство у Његовој Цркви су такође неодвојиви. Ако посрнемо у својој привржености једном, наша прврженост према другом биће умањена, неминовно као што после ноћи долази дан.

Неки нису вољни да преузму име Исуса Христа и Његово дело јер сматрају да је то претерано рестриктивно, ограничавајуће и приморавајуће. Заправо, преузимање Христовог имена на себе ослобађа и увећава. Буди жељу коју смо осећали када смо прихватили Божји план вером у Спаситеља. Са том жељом која живи у нашем срцу, можемо открити стварну сврху наших божанских дарова и талената, доживети Његову опособљавајућу љубав и напредовати у својој бризи за добробит других. Када преузмемо на себе Спаситељево име, заиста се можемо држати свега што је добро и постати попут Њега.¹⁴

Важно је запамтити да је прихватање Спаситељевог имена на себе заветна обавеза - почев од завета који смо склопили приликом крштења. Председник Нелсон је поучио: „Ваша посвећеност да следите Спаситеља склапањем завета са Њим, а затим држањем тих завета отвориће врата свим духовно доступним благословима и привилегијама.”¹⁵ Једна од најузвишенијих повластица преузимања Спаситељевог имена на себе путем крштења је приступ који оно обезбеђује следећем обреду на путу завета, нашем потврђењу. Када сам питао једну од својих осмогодишњих пријатељица шта за њу значи преузимање Христовог имена, једноставно је одговорила: „Значи да могу имати Светог Духа. Била је у праву.

Дар Светог Духа се прима потврђењем након што примимо обред крштења. Овај дар је право и прилика да нам Свети Дух буде стални сапутник. Ако слушамо и послушамо Његов тихи, танани глас, Он ће нас држати на путу завета на који смо ушли крштењем, упозоравати нас када смо у искушењу да скренемо са њега и охрабривати нас да се покајамо и прилагодимо ако је потребно. Наш фокус након крштења је да увек задржимо Светог Духа уз себе како бисмо могли наставити да напредујемо дуж заветног пута. Свети Дух може бити са нама само у мери у којој чувамо своје животе чистима и без греха.

Из тог разлога, Господ нам је омогућио да стално освежавамо прочишћавајући ефекат нашег крштења преко још једног обреда - причести. Сваке недеље „сведочимо… да [смо] вољни преузети на [себе] име Сина”¹⁶ поновним приступањем и узимањем симбола Господњег тела и крви у својим рукама - хлеба и воде - и њиховим узимањем за саму нашу душу. Заузврат, Спаситељ поново извршава своје чудо чишћења и оспособљава нас за сталан утицај Светог Духа. Зар то није доказ о бесконачној милости која се налази само у имену Исуса Христа? Као што ми преузимамо на себе Његово име, Он преузима на себе наше грехе и жалости, па ипак је Његова „рука милости још испружена”¹⁷ како би нас пригрлила у наручје Његове љубави.¹⁸

Причест је свакодневни подсетник да је преузимање имена Исуса Христа жива и стална посвећеност, а не само један догађај који се дешава само на дан нашег крштења.¹⁹ Можемо стално и изнова уживати у „тој светој жртви, човеку неразумљивој, тело и крв узевши, грех нам помиловаˮ.²⁰ Онда није ни чудо да кад год Божја деца разумеју моћне, духовне благослове које примају преузимањем Христовог имена на себе увек осећају радост и имају жељу да увек улазе у завет са својим Богом.²¹

Када следимо овај божански осмишљени пут завета, наша обавеза и настојања да преузмемо на себе име Исуса Христа даће нам снагу да „[Његово] име заувек задржи[мо] записано у срцима својим”.²² Волећемо Бога и своје ближње и имаћемо жељу да им послужујемо. Држаћемо Његове заповести и желети да Му се приближимо уласком у додатне завете са Њим. Када смо слаби и неспособни да делујемо по својим праведним жељама, молићемо се за снагу која долази само кроз Његово име, а Он ће нам притећи у помоћ. Ако истрајемо у верности, доћи ће дан када ћемо Га видети и бити са Њим, и открити да смо постали попут Њега, тиме се оспособљавајући да се вратимо у Очево присуство.

Јер Спаситељево обећање је сигурно: они који „поверују у име Исуса Христа и поштују Оца у Његово име и издрже у вери у Његово име до краја”²³ биће спашени у царству Божјем. Радујем се заједно са вама што су ти неупоредиви благослови могући због преузимања на нас имена Исуса Христа, о коме и у чије име сведочим, амен.