Верујте, волите, чините

Добра вест је да постоји нада. Постоји решење за празнину, узалудност, и Weltschmerz у животу. Постоји решење чак за и најдубље безнађе и обесхрабреност које бисте могли осећати.

Ова нада налази се у преображавајућој моћи Јеванђеља Исуса Христа и у Спаситељевој откупљујућој моћи да нас исцели од болести душе.

„Ја дођохˮ, рекао је Исус, „да имају живот и изобиље”.⁴

То изобиљу у животу немамо када смо усредсређени на сопствене потребе или достигнућа, већ постајући истински ученици Исуса Христа - следећи Његове путеве и укључујући се у Његово дело. Изобиље у свом животу проналазимо када заборавимо на себе и укључимо се у Христов важан циљ.

Који је Христов циљ? То је да верујемо у Њега, волимо онако како је Он волео и чинимо како је Он чинио.

Исус „прође чинећи добро”.⁵ Ходао је међу сиромашнима, одбаченима, болеснима и осрамоћенима. Послуживао је онима без утицаја, слабима и онима без пријатеља. Проводио је време са њима; разговарао је са њима. „И исцели их све”.⁶

Где год је ишао Спаситељ је поучавао „добре вести”⁷ Јеванђеља. Износио је вечне истине које ослобађају људе духовно, као и световно.

Они који се посвете Христовом циљу откривају истину Спаситељевог обећања: „Ако ко изгуби душу своју мене ради, наћи ће је.”⁸

Соломун није био у праву, моја драга браћо и сестре - живот није „таштинаˮ. Напротив, може бити пун сврхе, значаја и мира.

Исцелитељске руке Исуса Христа пружају се према свакоме ко Га тражи. Спознао сам без икакве сумње да нам веровање у брижног Бога и настојање да Га следимо може променити срца,⁹ ублажити бол и испунити душе „силно великом радошћу”.¹⁰

Наравно, морамо учинити више него само да поседујемо интелектуално разумевање Јеванђеља, како би оно имало исцељујући утицај у нашим животима. Морамо га уградити у своје животе - учинити га делом онога ко смо и шта радимо.

Наговестио бих да следбеништво почиње са три једноставне речи:

Beрујте, волите и чините.

Веровање у Бога води ка вери у Њега и развијању поверења у Његову реч. Вера чини да нам срца расту у љубави према Богу и другима. Како та љубав расте, надахнути смо да опонашамо Спаситеља док настављамо сопствено изузетно путовање на путу следбеништва.

„Али”, кажете, „то изгледа мало поједностављено. Животни проблеми, у сваком случају моји проблеми, превише су сложени за тако једноставан рецепт. Weltschmerz можете излечити са три једноставне речи: вeрујте, волите, чините.”

Изрека не лечи. Божја љубав је та која спасава, обнавља и оживљава.

Бог вас познаје. Његово сте дете. Воли вас.

Чак и када мислите да не заслужујете љубав, Он се пружа према вама.

Баш данас - свакога дана - пружа се према вама, желећи да вас исцели, да вас подигне и да празнину у вашем срцу замени сталном радошћу. Жели да растера таму у вашем животу и испуни га светим и блиставим светлом своје бескрајне славе.

Лично сам то искусио.

И моје сведочанство, као апостола Господа Исуса Христа, јесте да сви који дођу Богу - сви који заиста вeрују, воле, и чине - могу искусити исто.

Света писма нас поучавају да „без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог”.¹¹

За неке је чин веровања тежак. Понекад нам наша охолост стоји на путу. Можда мислимо да зато што смо паметни, образовани или искусни једноставно не можемо веровати у Бога. И религију почињемо сматрати глупом традицијом.¹²

Из свог искуства знам да веровање није толико попут слике коју гледамо и дивимо јој се и дискутујемо и теоретишемо о њој. Више је као плуг којим идемо у поља и којим, знојем лица свога, стварамо бразде у земљи која прихата семе и доноси род који ће остати.¹³

Приближите се Богу и Он ће се приближити вама.¹⁴ То је обећање свима који настоје да верују.

Света писма откривају да што више волимо Бога и Његову децу, постајемо срећнији.¹⁵ Међутим, љубав о којој је Исус говорио није поклон картица коју одбацимо и пређемо на друге ствари које волимо. Љубав није нешто о чему се говори, а онда заборави. „Јави ми ако постоји нешто што могу да учинимˮ није облик љубави.

Љубав о којој Бог говори је она врста која улази у наше срце када се пробудимо ујутро, остаје са нама целог дана и буја у нашем срцу док изговарамо своје молитве захвалности на крају вечери.

То jе неизрецива љубав коjу наш Небески Отац има за нас.

Та бескрајна самилост нам омогућава да јасније видимо друге онаквима какви јесу. Кроз сочива чисте љубави, видимо бесмртна бића бесконачног потенцијала и вредности и вољене синове и ћерке свемогућег Бога.

Једном када видимо кроз та сочива, не можемо одбацити, занемарити или дискримининисати било кога.

У Спаситељевом делу често се „кроз мало и једноставно остварује велико”.¹⁶

Знамо да је стално вежбање оно што је потребно да бисмо постали добри у било чему. Било да је реч о свирању кларинета, шутању лопте у мрежу, поправљању аута или чак управљању авионом, вежбањем можемо постати све бољи и бољи.¹⁷

Организација коју је наш Спаситељ успоставио на Земљи - Црква Исуса Христа светаца посљедњих дана - помаже нам да учинимо управо то. Нуди нам место где треба да вежбамо да живимо на начин који је Он поучавао и благосиљамо друге на начин на који је Он то чинио.

Као члановима Цркве уручују нам се позиви, дужности и прилике које захтевају од нас да самилосно послужујемо другима.

Недавно је Црква поново истакла важност послуживања или служења, односно показивања љубави према другима. Добро смо размислили о томе да одредимо како да назовемо тај посебан нагласак.

Један од назива у разматрању био је пастирство, прикладна референца на Христов позив: „Паси овце моје”.¹⁸ Међутим, имала је барем један недостатак: употреба тог израза мене би учинила немачким овчарем. Стога сам сасвим задовољан изразом послуживање.

Наравно, овај нагласак није нов. Једноставно пружа обновљену и префињену прилику да практикујемо Спаситељеву заповест да волимо једни друге,¹⁹ префињен начин примене и практиковања сврхе Цркве.

Помислите само на мисионарски рад; храбро, понизно и поуздано изношење Јеванђеља је диван пример послуживања духовним потребама других, ко год да је у питању.

Или, обављање храмског дела - тражење имена наших предака да бисмо им пружили благослове вечности. Какав божански начин послуживања.

Размотрите поступак тражења сиромашних и угрожених, подизања клонулих руку или благосиљања болесних и унесрећених. Нису ли управо то дела чистог послуживања која је Господ чинио када је ходао Земљом?

Ако нисте члан Цркве, позивам вас да дођете и видите.²⁰ Дођите и придружите нам се. Ако сте члан Цркве, али тренутно не учествујете активно, позивам вас: молим вас, вратите се. Потребни сте нам!

Дођите. Удружимо снаге.

Због ваших јединствених талената, способности и личности, помоћи ћете нам да постанемо бољи и срећнији. Заузврат, ми ћемо помоћи вама да и ви постанете бољи и срећнији.

Дођите, помозите нам да изградимо и ојачамо културу исцељења, љубазности и милости према свој Божјој деци. Јер сви се ми трудимо да постанемо нова створења где „старо прођеˮ, и „све ново постаде”.²¹ Спаситељ нам показује смер којим треба да идемо - напред и према горе. Он каже: „Ако ме љубите, заповести моје држите.”²² Радимо заједно како бисмо постали народ какав је Бог планирао да постанемо.

Ово је царство јеванђеоске културе коју желимо да негујемо широм Цркве Исуса Христа. Настојимо да ојачамо Цркву као место на ком опраштамо једни другима. Где се одупиремо искушењу да проналазимо мане, оговарамо и омаловажавамо. Где се, уместо указивања на недостатке, међусобно уздижемо и помажемо да постанемо најбољи што можемо бити.

Дозволите ми да вас поновно позовем. Дођите и видите. Придружите нам се! Потребни сте нам.

Открићете да је ова Црква пуна неких од најбољих људи које овај свет има. Они су гостољубиви, брижни, љубазни и искрени. Они су марљиви, пожртвовни, па чак и хероји с времена на време.

И такође су болно несавршени.

Праве грешке.

С времена на време кажу ствари које не би требало. Чине оно због чега жале.

Али, ово им је заједничко - желе да се побољшају и приближе Господу, нашем Спаситељу, Исусу Христу.

Труде се да поступају исправно.

Они верују. Они воле. Они чине.

Желе да постану мање себични, самилоснији, префињенији, више попут Исуса.

Да, живот може бити тежак с времена на време. Свакако, сви ми имамо своје тренутке очаја и обесхрабрења.

Али, Јеванђеље Исуса Христа нуди наду. У Цркви Исуса Христа придружујемо се другима који траже место на ком се можемо осећати као код куће - место раста, где заједно можемо вeровати, волети, и чинити.

Без обзира на наше разлике, настојимо да прихватимо једни друге као синове и ћерке нашег вољеног Небеског Оца.

Неизмерно сам захвалан што сам члан Цркве Исуса Христа и што знам да Бог воли своју децу довољно да им пружи нацрт за срећу и смисао у овом животу као и начин да искусе вечну радост у дворанама славе у будућем животу.

Захвалан сам што нам је Бог дао начин за исцељење болести душе и Weltschmerz-а живота.

Сведочим вам и остављам свој благослов да када верујемо у Бога, када волимо Њега и волимо Његову децу свим срцем и трудимо се да чинимо онако како нас је Бог поучио, пронаћи ћемо исцељење и мир, срећу и смисао. У свето име Исуса Христа, амен.