Сада је то време.
Постоји ли ишта у вашем животу што треба размотрити, сада је време.
Пре неколико година, док сам се припремао за пословни пут, осетио сам бол у грудима. Пошто се забринула, моја супруга је одлучила да иде са мном. На нашем првом лету бол се толико појачала да ми је било тешко да дишем. Када смо слетели, напустили смо аеродром и отишли у локалну болницу где је после вишеструких тестова лекар који нас је примио рекао да можемо безбедно да наставимо путовање.
Вратили смо се на аеродром и укрцали на лет ка нашој коначној дестинацији. Док смо се спуштали пилот се јавио преко интерфона и затражио да се јавим. Стјуардеса је пришла, рекла да су управо примили хитан позив и рекла да ме на аеродрому чека амбулантно возило да нас одведе у болницу.
Ушли смо у амбулатно возило и појурили ка локалном одељењу хитне помоћи. Тамо су нас дочекала два забринута лекара која су објаснила да ми је постављена погрешна дијагноза и да заправо имам озбиљну плућну емболију, односно крвни угрушак у плућима, што је захтевало хитну медицинску интервенцију. Доктори су нас обавестили да многи пацијенти у таквом стању не преживе. Знајући да смо далеко од куће и несигурни да ли смо спремни за такве животне догађаје, доктори су рекли да ако постоји ишта у нашим животима што треба да размотримо, сада је време.
Добро се сећам како се моја перспектива готово тренутно променила у том забрињавајућем тренутку. Оно што се чинило тако битним само неколико тренутака раније више није било важно. Мој ум је скренуо са удобности и брига овог живота на вечну перспективу - мисли о породици, деци, мојој супрузи и на крају процени сопственог живота.
Какви смо били као породица и појединачно? Јесмо ли живели у складу са заветима које смо склопили и Господњим очекивањима, или смо можда ненамерно дозволили световним бригама да нас одвоје од оних ствари које су најбитније?
Позвао бих вас да размотрите важну лекцију научену из овог искуства: да се повучете из света и процените свој живот. Или другим речима, ако постоји нешто у вашем животу што треба да размотрите, сада је време.
Процена наших живота
Живимо у свету препуном информација, у ком доминирају све веће отуђење, које нам све више отежава да се снађемо у животној гунгули и усредсредимо на ствари од вечне вредности. Наши свакодневни животи су бомбардовани насловима који привлаче пажњу, сервирани брзо мењајућим технологијама.
Уколико не одвојимо време да размислимо, можда нећемо схватити утицај ове брзог окружења на наше свакодневне животе и изборе које доносимо. Можда откријемо да су наши животи прожети гомилом информација упакованим у мемове, видео снимке и блиставе наслове. Иако занимљиви и забавни, већина њих има мало везе са нашим вечним напредовањем, а ипак обликују начин на који гледамо на своје смртничко искуство.
Та световна отуђеност могла би се упоредити са оном из Лехијевог сна. Док напредујемо на заветном путу наша рука чврсто стеже гвоздену шипку, чујемо и видимо оне који „ругаху се и упираху прсте” из велике и простране зграде (1. Нефи 8:27). Можда нећемо свесно то урадити, али понекад застајемо и скрећемо поглед да бисмо видели каква је то гунгула. Неки од нас могу чак и пустити гвоздену шипку и приближити се да би боље видели. Други могу потпуно отпасти „због оних који су им се ругаху” (1. Neфи 8:28).
Лука нас је упозорио: „Чувајте се… да ваша срца не отежају… бригама овог света” (Лука 21:34). Савремено откривење нас подсећа да су многи звани али је мало изабраних. Нису изабрани „јер су срца њихова толико ослоњена… на оно што је од овога света, и теже ка почастима човечјим” (УИЗ 121:35; такође видети стих 34). Процена наших живота даје нам прилику да се повучемо из света, размислимо о томе где стојимо на заветном путу и, ако је потребно, извршимо прилагођавања како бисмо обезбедили чврсто држање и гледање ка напред.
Недавно је, на духовном састанку за младе широм света, председник Расел М. Нелсон позвао младе да се повуку из света, одвоје од друштвених медија држећи седмодневни пост. И прошле вечери је упутио сличан позив сестрама у оквиру заседања жена у оквиру конференције. Затим је замолио младе да сагледају има ли било какве разлике у томе како се осећају, о чему размишљају или чак како размишљају. Потом их је позвао „да изврше детаљну процену живота са Господом… како би се уверили да су ногама чврсто на заветном путу.” Охрабрио их је да ако у њиховим животима постоји ишта што треба променити, „данас је савршено време за промену”.1
Процењујући ствари у нашим животима које треба променити, могли бисмо да поставимо практично питање: Како да се издигнемо изнад отуђења овог света и останемо чврсто на визији вечности пред собом?
На конференцији 2007. под називом „Добро, боље, најбоље”, председник Далин Х. Оукс је поучио како одредити приоритете међу нашим многобројним супротстављеним световним захтевима. Старешина Далин Х. Оукс је рекао да се „морамо одрећи неких добрих ствари како бисмо одабрали друге коjе су боље или наjбоље, jер развиjаjу веру у Господа Исуса Христа и jачаjу наше породице”.2
Рекао бих да је оно што је најбоље у овом животу усредсређено на Исуса Христа и на разумевању вечних истина о томе ко је Он и ко смо ми у нашем односу са Њим.
Тражите истину
Док настојимо да упознамо Спаситеља, не би требало да превидимо основну истину о томе ко смо и зашто смо овде. Амулек нас подсећа да „овај живот је време… да се припремимо да упознамо Бога”, време „које нам је дато да се припремимо за вечност” (Aлма 34:32-33). Као што нас познати аксиом подсећа: „Ми нисмо људска бића која имају духовно искуство. Ми смо духовна бића која имају људско искуство.”3
Разумевање нашег божанског порекла је од суштинског значаја за наш вечни напредак и може нас ослободити онога што нам одвлачи пажњу у овом животу. Спаситељ је поучио:
„Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји;
И познаћете истину и истина ће вас избавити” (Joван 8:31-32).
Председник Џозеф Ф. Смит је прогласио: „Највеће достигнуће које човечанство може постићи у овом свету је да се упозна са божанском истином, веома темељно, веома савршено, да пример или понашање ниједног живог створења на свету никада не може да их одврати од знања које су стекли.”4
У данашњем свету дебата о истини достигла је висок интезитет, где све стране присвајају истину као да је то релативан појам отворен за индивидуално тумачење. Младић Џозеф Смит је открио да су „збуњеност и раздор” у његовом животу били тако велики „да је било немогуће… доћи до било каквог извесног закључка ко је у праву, а ко јгреши” (Историја Џозефа Смита 1:8). Било је то „усред овог рата речи и метежа у ставовима” да је тражио божанско усмеравање тражећи истину (Историја Џозефа Смита 1:10).
На априлској конференцији председник Нелсон је поучио: „Ако треба да имамо било какву наду да ћемо бити у стању да пролазимо кроз мноштво гласова и људских измишљотина који нападају истину, морамо научити да примимо откривење.”5 Морамо научити да се ослонимо на Духа истине, којег „свет не може примити, јер га не види нити га познаје” (Joван 14:17).
Како се овај свет брзо креће према алтернативним стварима, морамо запамтити речи Јакова да „Дух говори истину и не лаже. Стога, он говори о оном што заиста јесте, и о оном што ће заиста бити. Стога, ово нам се јасно објављује ради спасења душа наших” (Jaков 4:13).
Док се одвраћамо од света и процењујемо своје животе, сада је време да размотримо које промене треба да извршимо. Можемо имати велику наду у сазнању да је наш Пример, Исус Христ, поново предводник. Пре своје смрти и васкрсења, док је радио како би помогао онима око себе, схватио је своју божанску улогу, Он их је подсетио „да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет” (Joван 16:33). О Њему сведочим у име Исуса Христа, амен.