Наша логорска ватра вере

Драга браћо и сестре, зар није чудесно непрестано примати откривења са неба преко председника Расела М. Нелсона и наших црквених вођа које нас позивају да живимо на нове и светије начине,¹ код куће и у цркви, свим срцем, умом и моћу?

Да ли сте икада имали прилику да учините нешто за шта сте се осећали неприпремљенима или недораслима, али сте били благословени што сте се трудили?

Ја јесам. Ево једног примера.

Пре много година, старешина Ричард Џ. Скот, члан Већа дванаесторице апостола, љубазно ме је позвао: „Герите, да ли би волео да са мном сликаш акварел?ˮ

Старешина Скот је рекао да му сликање помаже да посматра и ствара. Написао је: „Покушајте да будете креативни, чак и ако су резултати скромни… Креативност може подстаћи дух захвалности за живот и за оно што је Господ уткао у ваше биће… Ако изаберете мудро, не мора вам одузети пуно времена.”²

Председник Хенри Б. Ајринг описује своје уметничке медитације као мотивисане „осећањем љубавиˮ, укључујући и „љубав Створитеља који очекује да Његова деца постану слична Њему - да стварају и граде.”³ Креативни рад председника Ајринга пружа „јединствену, духовну перспективу о сведочанству и вери”.⁴

Уметничко дело председника Бојда К. Пакера илуструје основну јеванђеоску поруку: „Бог је Створитељ небеса и Земље и свега што је на њима; сва та природа сведочи о тој божански усмераваној творевини и постоји [потпун] склад између природе, науке и Јеванђеља Исуса Христа.”⁵

Алма сведочи: „Све указује да постоји Бог.”⁶ Наша деца у Школици певају: „Кад год чујем песму птица или погледам у плаво, плаво небо,… Драго ми је што живим у овом дивном свету који је Небески Отац створио за мене.”⁷ Писац Виктор Иго слави „чудесне односе између бића и ствари у овој неисцрпној целини, од сунца до лисне ваши… Све птице које лете држе нит вечности у својим канџама… Maглина је мравињак од звезда.”⁸

И то нас враћа на позив старешине Скота.

„Старешина Скотˮ, одговорио сам, „Желео бих да постанем интуитивнији и креативнији. Одушевља ме да замислим Небеског Оца како боји таласасте облаке и сваку боју неба и воде. „Алиˮ - настала је дуга пауза - „Старешина Скотˮ, рекао сам, „немам вештине за акварел. Брине ме што се можете разочарати док се будете трудили око мене и поучавали ме.ˮ

Старешина Скот се насмешио и договорио наш сусрет. Одређеног дана припремио је папир, боје и четкице. Скицирао је неке линије и помогао ми да поквасим папир.

Као модел користили смо његов предиван акварел под називом Логорска ватра на заласку сунца. Док смо сликали, разговарали смо о вери - како када се суочавамо са светлом и топлином логорске ватре, остављамо таму и неизвесност - како понекад у дугим, усамљеним ноћима наша логорска ватра вере може пружити наду и сигурност. И зора долази. Наша логорска ватра вере - наша сећања, искуства и наслеђе вере у Божју доброту и благе милости у нашем животу - ојачали су нас током ноћи.

Моје сведочанство је да ће зора вере, онима који је траже, омогуће и живе за њу, понекад мало по мало, долазити или им се може вратити. Светлост ће доћи када је желимо и потражимо, када смо стрпљиви и послушни Божјим заповестима, када смо отворени за Божју милост, исцељење и завете.

Када смо почели да сликамо, старешина Скот ме је охрабрио: „Герите, чак и са једном лекцијом ћеш обојити нешто што ћеш желети да задржиш и запамтиш.ˮ Старешина Скот је био у праву. Чувам акварел наше логорске ватре вере који ми је старешина Скот помогао да насликам. Моја уметничка способност је била и остала ограничена, али сећање на логорску ватру вере може нас охрабрити на пет начина.

Прво, логорска ватра вере може нас охрабрити да пронађемо радост у здравој креативности.

Постоји радост у маштању, учењу, раду нових ствари вредних труда. То је нарочито истинито када продубљујемо веру и поверење у Небеског Оца и Његовог Сина, Исуса Христа. Не можемо довољно волети себе да бисмо се спасили. Али Небески Отац нас воли више и познаје боље него што ми волимо или познајемо сами себе. Можемо имати поверење у Господa и не ослањати се на сопствено разумевање.⁹

Да ли сте икада били јединa oсоба која није позвана на нечији рођендан?

Да ли сте икада били изабрани последњи, или уопште нисте били изабрани приликом састављања тимова?

Да ли сте се припремали за школски тест, интервју за посао, прилику коју сте стварно желели - и осећали да нисте успели?

Да ли сте се молили за однос који из било ког разлога није успео?

Да ли сте се суочили са хроничном болешћу, напустио вас је супружник, патили сте за породицом?

Наш Спаситељ познаје наше околности. Када користимо слободну вољу дату од Бога и све своје способности у понизности и вери, наш Спаситељ, Исус Христ, може нам помоћи да дочекамо животне изазове и радости. Вера укључује жељу и избор да верујете. Вера такође долази од поштовања Божјих заповести, које су дате да би нас благословиле, док следимо Његов заветни пут.

Када смо се осећали или се осећамо несигурнима, самима, пораженима, љутима, потцењенима, разочаранима или отуђенима од Бога и Његове обновљене Цркве, потребна је додатна мера труда и вере да поново кренемо Његовим заветним путем. Али вреди труда! Молим вас дођите, односно поново дођите Господу Исусу Христу! Божја љубав је јача од веза смрти - временске или духовне.¹⁰ Помирење Нашог Спаситеља је бесконачно и вечно. Свако од нас лута и пада. Можемо, на неко време, изгубити свој пут. Бог нас са љубављу уверава да, без обзира где смо или шта смо урадили, нема тачке са које се не можемо вратити. Он спремно чека да нас пригрли.¹¹

Друго, наша логорска ватра вере може нас охрабривати да послужујемо на нове, узвишеније и духовно светије начине.

Такво послуживање доноси чудеса и благослов припадајућих Божјих завета - где осећамо Божју љубав и настојимо да послужујемо другима у том духу.

Сестра Гонг и ја смо се недавно упознали са оцем и породицом благословеном верним братом у свештенству, који је дошао код свог бискупа и упитао да ли би он (брат из свештенства) могао да буде сарадник свог оца у кућном поучавању. Отац није био активан нити заинтересован за кућно поучавање. Али када се очево срце променило, он и његов вољени брат из свештенства почели су са посетама „својимˮ породицама. Након једне такве посете, његова супруга - она у то време није ишла у цркву - питала је свог супруга како је било. Отац је признао: „Осетио сам нешто” - затим је отишао у кухињу по пиво.¹²

Али једно је следило друго: нежна искуства, служба послуживања, промена срца, час припреме за храм, долазак у цркву, печаћење као породица у светом храму. Замислите колико су деца и унуци захвални свом оцу и мајци и брату послужитељу који је дошао као пријатељ и сарадник са својим оцем да послужује другима и воли их.

Треће охрабрење логорске ватре вере: радост креативног Јеванђеља и благослови долазе када настојимо да волимо Господа и друге свим срцем и душом.

Света писма нас позивају да све што јесмо и што постајемо приложимо на олтар љубави и служења. У Старом завету, у 5. Мојсијевој каже се: „Љуби Господа Бога свогˮ, свим срцем, душом и моћу.¹³ Исус Навин подстиче да „љубите Господа Бога свог и да ходите свим путевима Његовим, и чувате заповести Његове и држите их се, и да Му служите свим срцем својим и свом душом својом”.¹⁴

У Новом Завету, наш Спаситељ наводи две велике заповести: „Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли, … и ближњег свог као самог себе.”¹⁵

У Мормоновој књизи: још једном сведочанству о Исусу Христу, цар Венијамин се трудио „свом снагом тела свога и способношћу целе душе својеˮ и успоставио мир у земљи.¹⁶ У Учењу и заветима, као што сваки мисионар зна, Господ тражи од нас да Му служимо „свим срцем, моћу, умом и снагом”.¹⁷ Када су свеци ушли у Џексон Каунти, Господ им је заповедио да светкују Шабат тако што ће волети „Господа Бога свога свим срцем својим, свом снагом својом, умом и моћу, и служи[ти] му у име Исуса Христа.”¹⁸

Радујемо се позиву да посветимо целе душе тражењу узвишенијих и светијих начина да волимо Бога и оне око себе и да јачамо нашу веру у Небеског Оца и Исуса Христа у нашим срцима, у нашим домовима и у цркви.

Четврто, наша логорска ватра вере охрабрује нас да успоставимо редовне обрасце праведног живота који продубљују веру и духовност.

Ове свете, праведне навике или молитвени обрасци могу укључити молитву; проучавање Писама; пост; сећање на нашег Спаситеља и завете преко обреда причести; дељење јеванђеоских благослова преко мисионара, храмског рада и породичне историје и других служби; пажљиво вођење личног дневника; и тако даље.

Када се удруже праведни обрасци и духовне жеље, време и вечност се спајају. Духовно светло и живот долазе када нас одржавање редовних верских поступака приближава нашем Небеском Оцу и нашем Спаситељу Исусу Христу. Кад волимо духа и слово закона, ствари вечности могу капати на наше душе као роса са неба.¹⁹ Уз свакодневну послушност и освежавајућу живу воду, проналазимо одговоре, веру и снагу како бисмо испунили свакодневне изазове и прилике са јеванђеоском стрпљивошћу, перспективом и радошћу.

Пето, док се придржавамо најбољих од познатих модела и тражимо нове и светије начине да волимо Бога и помогнемо себи и другима у припреми за сусрет са Њим, наша логорска ватра вере нас може подстицати да се сетимо да је савршенство у Христу, не у нама или у перфекционизму света.

Божји позиви су пуни љубави и могућности јер је Исус Христ „пут, истина и живот”.²⁰ Оне који се осећају оптерећенима, позива: „Ходите к мени”, а онима који дођу Њему обећава: „Ја ћу вас одморити.”²¹ „Дођите Христу, и будите усавршени у Њему, … љубите Бога свом својом силом, умом и снагом, тада вам је довољна благодат Његова, како бисте благодаћу Његовом били савршени у Христу.”²²

У овом уверавању „благодаћу Његовом можете бити савршени у Христуˮ такође је утеха, мир и обећање да можемо наставити напред са вером и поверењем у Господа чак и кад ствари не иду како се надамо, очекујемо или можда заслужујемо, без икакве наше грешке, чак и након што смо дали све од себе.

У различитим временима и путевима, сви се ми осећамо недораслима, несигурнима, можда недостојнима. Ипак, у нашим верним напорима да волимо Бога и да служимо својим ближњима, надам се ћемо осећати Божју љубав и потребно надахнуће за њихове и наше животе на нове и светије начине.

Спаситељ нас самилосно подстиче и обећава да можемо „хрлити напред са постојаношћу у Христу, имајући савршен одсјај наде и љубави према Богу и свим људима”.²³ Христово учење, помирење нашег Спаситеља и слеђење Његовог заветног пута пуном посвећеношћу срца, могу нам помоћи да спознамо Његове истине и постанемо слободни.²⁴

Сведочим да су пунина Његовог Јеванђеља и Његов план среће обновљени и да се поучавају у Цркви Исуса Христа светаца последњих дана, и од стране пророка од Џозефа Смита до председника Расела М. Нелсона данас. Сведочим да Његов заветни пут води до највећег дара ког наш брижни Небески Отац обећава: „Имаћете живот вечни.”²⁵

Нека његови благослови и трајна радост буду наши док грејемо своја срца, надања и посвећеност поред наше логорске ватре вере, молим се у свето и узвишено име Исуса Христа, амен.