Исправно име Цркве

Моја љубљена браћо и сестре, oвог предивног Шабата радујемо се заједно у нашим бројним благословима од Господа. Захвални смо на вашим сведочанствима о обновљеном Јеванђељу Исуса Христа, на жртвама које сте поднели како бисте остали на Његовом заветном путу или се на њега вратили, као и на вашој посвећеној служби у његовој Цркви.

Данас се осећам подстакнутим да разговарам са вама о питању од велике важности. Пре неколико седмица издао сам изјаву у вези са исправком имена Цркве.¹ То сам учинио јер ми је Господ утиснуо у ум важност имена које је одредио за своју Цркву, а то је Црква Исуса Христа светаца последњих дана.²

Као што би се и очекивало, одговори на ову изјаву и на измењени стилски водич³ били су различити. Многи чланови су одмах исправили име Цркве на својим блоговима и страницама друштвених мрежа. Други су се питали зашто је, поред свега што се догађа у свету, било потребно истаћи нешто тако „безначајноˮ. А неки су рекли да се то не може урадити, па зашто онда и покушавати? Објаснио бих зашто нам је толико стало до ове теме. Али најприје бих навео шта ово настојање није:

• Није промена имена.

• Није промена бренда.

• Није козметичка интервенција.

• Није хир.

• И није безначајно.

Него је исправка. То је Господња заповест. Џозеф Смит није именовао Цркву обновљену преко њега, нити је то учинио Мормон. Спаситељ је био тај који је рекао: „Јер тако ће се црква моја назвати у последње дане, то јест, Црква Исуса Христа Светаца последњих дана.”⁴

Још раније, 34. године после Христа, наш васкрсли Господ је дао слична упутства члановима своје Цркве када их је посетио у Америци. Тада је рекао:

„Назваћете цркву мојим именом…

Јер ако се црква назове именом Мојсијевим, онда је то црква Мојсијева. Или, ако се назове именом човечјим онда је то црква човечја. Али, ако се назове именом мојим онда је то моја црква.”⁵

Дакле, о имену Цркве се не преговара. Када Спаситељ јасно каже којим именом треба да се зове Његова Црква, и чак претходно изјави: „Тако ће се црква моја називатиˮ, озбиљан је. И ако дозволимо да се користе надимци и прихватимо, па и сами подстичемо те надимке, то Га вређа.

У чему је суштина имена, или у овом случају, надимка? Кад се ради о надимцима Цркве, као што су „Црква СПД-аˮ, „мормонска цркваˮ или „Црква светаца последњих данаˮ, најуочљивији пропуст у тим именима је одсуство Спаситељевог имена. Уклонити Господње име из Господње Цркве је велика Сотонина победа. Када одбацујемо Спаситељево име, несвесно занемарујемо све што је Исус Христ учинио за нас - па и Његово Помирење.

Размотрите ово из Његове перспективе: Пре смртности био је Јахве, Бог Старог завета. Под вођством свог Оца, био је Створитељ овог и других светова.⁶ Изабрао је да се подложи вољи свог Оца и учини нешто за сву Божју децу што нико други није могао учинити! Сишавши на Земљу као Јединородни Очев у телу, био је окрутно понижен, извргнут руглу, испљуван и бичеван. У Гетсеманском врту наш Спаситељ је преузео на себе сваку бол, сваки грех и сву агонију и патњу које смо икад искусили ви и ја и свако ко је икада живео или ће икада живети. Под тежином тог мучног терета, крварио је из сваке поре.⁷ Сва та патња се појачала када је окрутно разапет на Калваријском крсту.

Кроз ова мучна искуства и Његово касније васкрсење - Његово бесконачно помирење - Он је свим људима омогућио бесмртност и сваког од нас откупио од последицаа греха, уз услов нашег покајања.

Након Спаситељевог васкрсења и смрти Његових апостола, свет је запао у вишедеценијску таму. Тада су се, 1820. године, Бог Отац и његов Син, Исус Христ, указали пророку Џозефу Смиту како би започели Обнову Господње Цркве.

Након свега што је претрпео - након свега што је учинио за људски род - са дубоком жалошћу схватам да смо се несвесно сложили да се Господња обновљена Црква назива другим именима, од којих свако потире свето име Исуса Христа!

Сваке недеље, када достојно узимамо причест, поново дајемо свето обећање нашем Небеском Оцу да смо вољни да преузмемо на себе име Његовог Сина, Исуса Христа.⁸ Обећавамо да ћемо Га следити, кајати се, држати Његове заповести и увек Га се сећати.

Када изоставимо Његово име из имена Његове Цркве, да ли ненамерно уклањамо Њега као централну фигуру у нашим животима?

Преузимање Спаситељевог имена на себе укључује изјављивање и сведочење другима – поступцима и речима – да Исус јест Христ. Да ли се толико плашимо да ћемо увредити некога ко нас назива „мормонимаˮ да не бранимо самог Спаситеља, не залажемо се за Њега чак и када је реч о имену којим се Његова Црква назива?

Ако ми, као народ и као појединци, желимо приступ моћи помирења Исуса Христа – да нас очисти и исцели, да нас ојача и увелича и да нас на крају уздигне – морамо га јасно признати као извор те моћи. Можемо почети тако што ћемо Његову Цркву називати именом које је Он одредио.

За већи део света, Господња црква је тренутно обележена као „мормонска цркваˮ. Али ми, као чланови Господње Цркве, знамо ко стоји на њеном челу: сам Исус Христ. Нажалост, многи који чују реч Мормон могу помислити да поштујемо Мормона. Није тако! Уважавамо и поштујемо тог великог древног америчког пророка.⁹ Али нисмо Мормонови ученици. Ми смо Господњи ученици

У раним данима обновљене Цркве појмови као Moрмонска Црква и мoрмони ¹⁰ често су се користили као епитети - као сурови појмови, увредљиви појмови - са циљем да избришу Божју руку у обнављању Цркве Исуса Христа у овим последњим данима.¹¹

Браћо и сестре, много је световних аргумената против обнављања исправног имена Цркве. Због дигиталног света у којем живимо, и са оптимизацијом претраживача који нам свима помаже да готово тренутно пронађемо потребне информације – укључујући информације о Господњој Цркви – критичари кажу да у овом тренутку исправљање није мудро. Други сматрају да, пошто смо толико распорострањено познати као „мормониˮ и као „мормонска цркваˮ, треба да из тога извучемо оно што можемо.

Да је ово разговор о организацији коју је створио човек, ти аргументи би могли претегнути. Али у овом кључном питању ми гледамо према ономе чија је ово Црква и признајемо да Господњи путеви нису, нити ће икада бити, људски путеви. Ако будемо стрпљиви и добро обавимо свој део, Господ ће нас водити кроз овај важан задатак. На крају крајева, ми знамо да Господ помаже онима који настоје да чине Његову вољу, као што је помогао Нефију да оствари задатак изградње брода за прелазак преко мора.¹²

Треба да будемо учтиви и стрпљиви у својим настојањима да исправимо ове грешке. Одговорни медији биће добронамерни у одзиву на наш захтев.

На претходној генералној конференцији, старешина Бењамин Де Хојос говорио је о таквом догађају. Рекао је:

„Пре неколико година, док сам служио у канцеларији за односе са јавношћу Цркве у Мексику, [сарадник и ја] позвани смо да учествујемо у једној радио емисији. [Један од програмских директора] питао [нас] је: „Зашто Црква има тако дугачко име?

Сарадник и ја смо се насмешили на тако величанствено питање, а затим објаснили да име Цркве није изабрао човек. Дао га је Спаситељ… Директор програма је одмах и са поштовањем одговорио: ‘Са великим задовољством ћемо га надаље тако помињати.’”¹³

Ова прича представља модел. Један по један, биће потребни наши највећи напори као појединаца како бисмо исправили грешке које су се усталиле током година.¹⁴ Остатак света може или не мора да нас следи у називању Цркве исправним именом. Али неискрено је да будемо разочарани што већина света назива Цркву и њене чланове погрешним именима када и сами чинимо исто.

Наш измењени стилски водич је користан. У њему стоји: „У првој референци пожељно је пуно име Цркве: Црква Исуса Христа светаца последњих дана. Када је потребна скраћена [друга] референца, пожељни су изрази ‘Црква’ или ‘Црква Исуса Христа’. Назив обновљена Црква Исуса Христа такође је тачан и подстиче се.”¹⁵

Ако вас неко пита: „Да ли си мормон? можете одговорити, „Ако питате да ли сам члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана, да, јесам!ˮ

Ако неко пита, „Да ли си светац последњих дана?ˮ¹⁶ можете одговорити: „Да, јесам. Верујем у Исуса Христа и припадам Његовој обновљени Цркви.ˮ

Моја драга браћо и сестре, обећавам вам да ће, ако дамо све од себе да вратимо исправно име Господње Цркве, онај чија је ово Црква, излити своју моћ и благослове на главе светаца последњих дана,¹⁷ какве никада нисмо видели. Имаћемо знање и моћ Божју да нам помогну да проносимо благослове обновљеног Јеванђеља Исуса Христа сваком народу, племену, језику и народу и припремимо свет за Други долазак Господа.

Дакле, шта је суштина имена? Када је реч о имену Господње цркве, одговор је „Све!ˮ Исус Христ нас је усмерио да назовемо Цркву Његовим именом јер је то његова Црква, испуњена Његовом моћу.

Знам да Бог живи. Исус јесте Христ. Он води своју Цркву данас. Тако сведочим у свето име Исуса Христа, амен.