Служба измирења

Прошлог априла председник Расел М. Нелсон представио је концепт послуживања као начин да држимо велике заповести, да волимо Бога и једни друге.¹ Као службеници Цркве јавно вас похваљујемо и честитамо вам на изванредном одазиву у том погледу. Захваљујемо се што следите нашег вољеног пророка у овом дивном подухвату и предлажемо да не чекате на још више упутстава. Само скочите у базен и пливајте. Крените према онима који су у потреби. Немојте оклевати питајући се да ли треба да пливате леђно или псећи. Ако следимо основна начела која су поучена, останемо у складу са свештеничким кључевима и тражимо вођство Светог Духа, не можемо подбацити.

Овог јутра желим да говорим о још личнијем гледишту о послуживању, које није по задужењу, не укључује договорене интервјуе и нема линију извештавања, осим према небесима. Дозволите ми да поделим само један једноставан пример такве службе.

Грант Морел Боуен био је марљив, предан супруг и отац који је, попут многих који су живели од земље, доживео економски крах када је локални принос кромпира подбацио. Он и његова жена, Норма, прихватили су други посао, на крају су се преселили у други град и почели да се крећу ка економској стабилности. Међутим, у ужасно несрећном инциденту, брат Боуен био је дубоко повређен када је током интервјуа за храмску препоруку бискуп био скептичан у вези са Мореловом изјавом да је платитлац пуне десетине.

Не знам ко је од те двојице мушкараца имао тачније чињенице тога дана, али знам да је сестра Боуен са тог интервјуа изашла са обновљеном храмском препоруком, док је брат Боуен изашао са љутњом која га је на 15 година удаљила од Цркве.

Без обзира на то ко је био у праву у вези са десетином, очигледно су и Морел и бискуп заборавили Спаситељев налог: „Мири се са супарником својим брзо”² и Павлов савет: „Сунце да не зађе у гневу вашем”.³ Чињеница је да се нису сложили и да сунце јесте залазило над гневом брата Боуена данима, затим седмицама, па годинама, доказујући закључак једног од најмудријих древних Римљана, који је рекао: „Бес, ако се не обузда, често је [деструктивнији] од повреде коју је изазвао.”⁴ Али чудо измирења увек нам је доступно, а из љубави према својој породици и Цркви за коју је знао да је истинита, Морел Боуен се вратио црквеној активности. Допустите ми да вам укратко испричам како се то догодило.

Син брата Боуена, Брад, наш је добар пријатељ и посвећени члан обласне Седамдесеторице који служи у јужном Ајдахоу. Брад је имао 11 година у време тог инцидента и 15 година је посматрао пад верске преданости свог оца као сведок ужасне жетве где су љутња и неразумевање били посеjани. Нешто је требало учинити. Стога, како се приближавао празник Дана захвалности 1977. године, Брад, тада 26-годишњи студент Универзитета Бригам Јанг, његова жена Валери и синчић Мик, ушли су у студентску верзију аутомобила и, упркос лошем времену, одвезли се у Билингс, у Монтани. Чак ни судар са снежним зидом поред западног Јелоустона није могао задржати ову тројку од послуживања брату Боуену старијем.

По доласку, Брад и његова сестра Пам затражили су да остану насамо са својим оцем. „Био си предиван отацˮ, започео је емотивно Брад, „и увек смо знали колико нас волиш. Али нешто не штима и то већ дуго. Због тога што си ти једном био повређен, цела ова породица повређена је годинама. Сломљени смо, а ти си једини који нас може поправити. Молим те, након овог времена, можеш ли да у свом срцу пронађеш начин да оставиш по страни тај несрећни инцидент са бискупом и поновно водиш ову породицу у Јеванђељу као што си то некад чинио?ˮ

Настала је мртва тишина. Тада је брат Боуен погледао то двоје своје деце, кости његових костију и тела његовог тела,⁵ и врло тихо рекао: „Да. Да, хоћу.ˮ

Усхићени, али затечени неочекиваним одговором, Брад Боуен и његова породица посматрали су свог супруга и оца како одлази код свог тадашњег бискупа у духу измирења како би исправио ствари у свом животу. У савршеном одговору на ову одважну, али потпуно неочекивану посету, бискуп, који је стално позивао брата Боуена да се врати, загрлио је Морела и дуго, дуго га држао у загрљају.

За свега неколико седмица - није му требало дуго - брат Боуен био је потпуно укључен у црквену активност и постао достојан да се врати у храм. Убрзо је прихватио позив да председава малим огранком од 25 чланова који се суочавао са проблемима и развио га у напредну заједницу са више од 100 чланова. Све то догодило се пре готово пола века, али резултат послужитељске молбе сина и ћерке њиховом оцу и спремности њиховог оца да опрости и крене напред, упркос несавршеностима других, донели су благослове који и данас теку - и заувек ће тећи - породици Боуен.

Браћо и сестре, Исус је затражио да „живи[мо] заједно у љубави”⁶ без „препирки међу вама.”⁷ „Онај који има дух препирке није од менеˮ, упозорио је Он Нефијце.⁸ Заиста, наш однос са Христом у великој мери ће бити одређен нашим односом према другима или ће барем бити под његовим утицајем.

„Кад… зажелиш да дођеш к мениˮ, рекао је, „и сетиш се да брат твој има нешто против тебе -

Иди до брата свога и најпре се измири са братом својим, а онда дођи к мени са пуном одлучношћу срца, и ја ћу те примити”⁹.

Сигурно би свако од нас могао навести бескрајни низ старих ожиљака и патњи и болних успомена који и у овом тренутку још увек нагризају мир у нечијем срцу, породици или комшилуку. Било да смо изазвали ту бол или је поднели, те ране треба да зацеле како би живот могао бити испуњавајући онако како је то Бог замислио. Попут хране у вашем фрижидеру, коју ваши унуци пажљиво проверавају уместо вас, тим старим увредама је одавно прошао рок трајања. Молим вас, немојте им више давати драгоцени простор у вашој души. Као што је Просперо рекао жалосном Алонсу у Олуји: „Не теретимо своје душе јâдом што минуо је.”¹⁰

„Опраштајте, и опростиће вам се”,¹¹ поучавао је Христ у време Старог завета. А у наше време: „Ја, Господ, опростићу коме хоћу, али од вас се захтева да праштате свим људима.”¹² Међутим, важно је за неке од вас који живите у правој агонији да обратите пажњу на оно што Он није рекао. Није рекао: „Није вам дозвољено да осећате искрену бол или стварну патњу због разарајућих искустава која сте имали због туђе руке.” Нити је рекао: „Да бисте потпуно опростили морате ући у токсичан однос или се вратити у окрутно, деструктивно окружење.” Али упркос и најужаснијим увредама којима можете бити изложени, можемо се издићи изнад свог бола једино када закорачимо путем правог исцељења. Тај пут је пут праштања којим је ходао Исус из Назарета, који позива сваког од нас: „Хајде за мном.”¹³

У таквом позиву да будемо Његови ученици и трудимо се да чинимо како је Он чинио, Исус тражи од нас да будемо оруђа Његове благодати - да будемо „амбасадори Христовиˮ у „служби измирењаˮ, како је то Павле описао Коринћанима.¹⁴ Исцелитељ сваке ране, Он, који исправља сваку грешку, тражи од нас да сарађујемо са Њим у обесхрабрујућем задужењу стварања мира у свету, који га неће пронаћи ни на један други начин.

Дакле, као што је Филипс Брукс написао: „Ви, који дозвољавате да мизерни неспоразуми трају из године у годину, са намером да их једног дана решите; ви, који одржавате бедне свађе живима, јер не можете да донесете одлуку да је сада дан жртвовања вашег поноса и да то [решите]; ви, који натмурено пролазите поред људи на улици, не разговарајући са њима из неког бесмисленог ината… ви који дозвољавате… да [нечије] срце чезне за речима захвалности или саосећања, које мислите да упутите… једног дана… крените одмах и учините оно за шта можда никада више нећете имати још једну прилику.”¹⁵

Моја љубљена браћо и сестре, сведочим да је праштање и заборављање увреда, старих или нових, у средишту величанственог помирења Исуса Христа. Сведочим да до таквог духовног исцељења коначно може доћи једино захваљујући нашем божанском Откупитељу који хита да нам помогне са исцељењем „на зрацима Његовимˮ.¹⁶ Захваљујемо Њему и нашем Небеском Оцу који Га је послао, што су обнова и поновно рођење, будућност ослобођена старих патњи и прошлих грешака, не само могући, већ су купљени и плаћени мученичком ценом, симболом крви Јагањетове коју ју је пролио.

Апостолском влашћу коју ми је доделио Спаситељ света, сведочим о спокоју душе који имамо захваљујући измирењу са Богом и једних са другима ако смо довољно кротки и храбри да га тражимо. „Престаните се међусобно препирати”, молио је Спаситељ.¹⁷ Ако знате за стару увреду, исправите је. Брините се једни о другима у љубави.

Моји драги пријатељи, у заједничкој служби измирења, тражим да будемо миротворци - да волимо мир, тражимо мир, стварамо мир, негујемо мир. Упућујем овај апел у име Кнеза мира, који зна све о томе како је бити „рањен у дому пријатеља [Његових]”¹⁸ али који је ипак пронашао снагу да опрости и заборави - и исцели - а то је Господ Исус Христ. Амен. За то се молим, за вас и за мене, у име Господа Исуса Христа, амен.