Будите саосећајни

Саосећање је било покретачка снага у Спаситељевом послуживању (погледајте бочну траку „Саосећајни Спаситељ”). Његово саосећање према другима учинило је да се у бројним приликама посвети људима у свом окружењу. Увидевши потребе и жеље људи, могао их је благословити и поучити на начине који им највише значе. Спаситељева жеља да нас уздигне изнад наших невоља довела је до коначног чина саосећања: Његовог помирења за грехе и патње човечанства.

Његова способност да одговори на потребе људи је нешто чему можемо тежити док служимо. Када живимо праведно и слушамо подстицаје Духа, бићемо надахнути да помажемо на значајне начине.

Небески Отац жели да Његова деца буду саосећајна (видети 1. Коринћанима 12:25-27). Да бисмо постали истински ученици, морамо развијати и показивати саосећање према другима, нарочито онима у потреби (УИЗ 52:40).

Преузимајући на себе име Исуса Христа својим заветом крштења, сведочимо да смо вољни да исказујемо саосећање. Председник Хенри Б. Ајринг, други саветник у Првом председништву, поучио је да нам дар Светог Духа помаже да то чинимо: „Ви сте заветни члан Цркве Исуса Христа…

То је разлог због кога осећате да желите да помогнете некоме коме је тешко да напредује са бременом туге и тешкоћа. Обећали сте да ћете им помагати у олакшавању бремена и тешити их. Примили сте моћ да помогнете Господу у олакшању тих терета када сте примили дар Светог Духа.”¹

На пример, једна сестра у Русији имала је тешку породичну ситуацију која јој је онемогућавала да иде у цркву више од годину дана. Друга сестра у огранку је сваке недеље саосећајно позивала да јој исприча за говоре, лекције, позиве на мисију, рођене бебе и друге новости из огранка. Када је породична ситуација те сестре решена, осећала се као да је и даље део огранка због недељних позива њене пријатељице.