Развијање саосећања кроз послуживање

Саосећање је разумевање осећања, мисли и стања друге особе из њене перспективе, а не наше.¹

Саосећајност је важна у нашим напорима да poслужujeмо другима и испунимо своју сврху браће и сестара послужитеља. То нам омогућава да се ставимо на место неког другог.

Прича говори о стидљивом свецу последњих дана који је често седео сам у задњем реду капеле. Када је један од чланова већа старешина изненада преминуо, бискуп је дао свештеничке благослове како би утешио чланове породице тог старешине. Сестре из Потпорног друштва су донеле храну. Добри пријатељи и комшије су обишли породицу и рекли: „Обавестите нас ако можемо да урадимо нешто како бисмо помогли.”

Али када је овај стидљиви човек посетио породицу касније током дана, позвонио је на врата и када му је удовица отворила, једноставно је рекао: „Дошао сам да вам очистим обућу.” За пар сати сва породична обућа је била очишћена и угланцана за сахрану. Следеће недеље породица преминулог старешине седела је поред стидљивог човека у задњем реду.

Ту је био човек који је могао одговорити на неочекивану потребу. И они и он били су благословени због његовог послуживања које је водило саосећање.

Изгледа да су неки благословени даром да могу да исказују саосећање. Али за оне којима је то тешко, постоје добре вести. Током протеклих 30 година, све већи број истраживача проучавао је саосећање. Док многи од њих прилазе теми са различитим приступима, већина се слаже да је саосећање нешто што се може научити.²

Можемо се молити за дар саосећања. Да бисмо се побољшали, такође је корисно да боље разумемо како саосећање делује. Следећи предлози су генерално прихваћени као основни елементи саосећања.³ Иако се често дешавају а да их нисмо свесни, сазнање о њима даје нам прилику да видимо прилике за побољшање.

Саосећање захтева одређено разумевање ситуације другог. Што боље разумемо њихове околности, то је лакше разумети како се осећају у вези са тим и шта можемо да урадимо да помогнемо.

Активно слушање, постављање питања и саветовање са њима и другима представљају важне поступке за разумевање њихове ситуације. Сазнајте више о овим концептима у претходним чланцима из Начела послуживања:

• „Five Things Good Listeners Do”, (Пет ствари које чине они који умеју да слушају) Liahona, јун 2018, стр. 6.

• „Counsel about Their Needs”, (Саветовање о њиховим потребама) Liahona, септ. 2018, стр. 6.

• „Involve Others in Ministering - as Needed”, (По потреби, укључите друге у послуживање Liahona, окт. 2018, стр. 6.

Док настојимо да разумемо, морамо да одвојимо време да бисмо разумели њихову специфичну ситуацију, а не да изводимо претпоставке на основу друге особе која је имала слично искуство. У супротном, можда ћемо пропустити знак и оставити их да се осећају погрешно схваћенима.

У нашим напорима да одржимо наш завет да тугујемо са онима који су ожалошћени и тешимо оне којима је потребна утеха, можемо се молити да нам Свети Дух помогне да разумемо како се неко осећа и како можемо помоћи.⁴

Једном када схватимо нечије околности, свако од нас - било да се то дешава природно или не - може проћи кроз вежбу да замишља шта бисмо ми мислили или осећали у тој ситуацији. Разумевање тих мисли и емоција, уз вођство Светог Духа, може помоћи да усмери нашу реакцију на њихову ситуацију.

Када почнемо схватати околности других и замислимо како се они осећају, важно је да им не судимо неприкладно (видети Матеј 7:1). Бити критичан према томе како се неко нашао у тој ситуацију може нас довести до тога да заборавимо на бол који та ситуација изазива.

Како реагујемо је значајно јер показује наше саосећање. Постоји безброј начина да покажемо разумевање и речима и на друге начине. Важно је запамтити да нам циљ није и да решимо проблем. Често је циљ једноставно подићи и ојачати дајући им на знање да нису сами. То би могло значити да кажемо: „Драго ми је што сте ми рекли” или „Жао ми је. То мора да боли”.

У сваком случају наш одговор мора бити искрен. А када је прикладно, бити довољно рањиви да би други видели ваше слабости и несигурности, може створити драгоцен осећај повезаности.

Док размишљате о околностима оних којима послужујете, замислите да сте у њиховој ситуацији и шта бисте сматрали најкориснијим да сте на њиховом месту. Молите се да разумете како се осећају и истрајте. Ваш одговор може бити једноставан, али ће бити значајан.