Поглавље 32

Са вером и храброшћу одговорити на прогон

Учења Председника Цркве: Џозеф Смит


„Не бојте се, него јачајте у Господу и у сили снаге Његове.”

Из живота Џозефа Смита

У зиму 1838-1839. године, државна милиција Мисурија добила је наређење од гувернера да истера свеце из државе, а пророк Џозеф Смит је био у затвору у Либертију. Те зиме и следећег пролећа, одвијао се призор ужасног страдања када је на хиљаде светаца било присиљено да побегне из својих домова у Мисурију. Оставивши иза себе већи део свог иметка, упутили су се 320 километара на исток западног Илиноиса под вођством Бригама Јанга и осталих црквених вођа. Мали број светаца је имао добра кола и коње, а многи су незаштићени спавали на киши и снегу. Они који су били без обуће умотавали су своје ноге у крпе док су ходали по снегу.

У фебруару 1839. године, један љубазни комшија помогао је Еми Смит да смести своје четворо деце и нешто својине у кола са сламом. Када је њихова група дошла до залеђене реке Мисисипи, Ема је са децом прешла преко леда, носећи рукописе пророковог превода Библије у две платнене вреће везане под сукњом око појаса. Она и многи други сиромашни свеци нашли су уточиште у заједници Квинси у Илиноису, где су наставили да пате од глади, хладноће и болести, мада су те патње својим љубазним поступцима ублажавали брижни чланови заједнице.

Иако је пророк Џозеф чезнуо да помогне свецима, није могао да учини више осим да се моли и преко писама даје упутства Бригаму Јангу и другој браћи која су водила свеце у његовом одсуству. У тим очајним околностима, писао је умирујуће речи охрабрења члановима Цркве, говорећи својој драгој браћи да треба радо да чинимо све што је у нашој моћи; и онда можемо остати мирни са највећом сигурношћу да ћемо гледати спасење Божје и објављивање Његовог дела (видетиУ&З 123:17).

6. априла 1839. године, пророк и његови сарадници због суђења су били премештени из затвора у Либертију, у Галатин у Дејвис Каунтију, у Мисурију. Пошто су се тамо појавили на суду, браћа су још једном премештена из Галатина у Колумбију, у Бун Каунтију, у Мисурију. Али средином априла, док су пророка и остале затворенике одводили у Колумбију, стражари су им дозволили да побегну. Током седмице браћа су се придружила групи светаца у Квинсу, у Илиноису. Старешина Вилфорд Вудруф је о свом састанку са пророком, написао у свом дневнику: „Ми смо … поново имали срећну повластицу да се рукујемо са братом Џозефом … Поздравио нас је са великом радошћу. Тек је био ослобођен из затвора и руку својих непријатеља и вратио се у наручје своје породице и пријатеља … Џозеф је био срдачан, отворен и пријатан као и обично. Сестра Ема је била истински срећна.”1

Пророк је касније одао признање својим сарадницима свецима, који су, заједно са њим, храбро поднели толико тога због вере у обновљено јеванђеље Исуса Христа: „Држање светаца у ситуацији нагомиланог зла и страдања, било је хвале вредно; њихова храброст у одбрани своје браће од харања руље, њихова приврженост истини у околностима највећих искушења и невоље које људски род може поднети, њихова међусобна љубав, њихова спремност да помогну мени и мојој браћи која су била затворена, њихово жртвовање напуштањем Мисурија и помоћ сиромашним удовицама и сирочади, и обезбеђивање домова у гостољубивој земљи, сво то заједништво им је донело поштовање свих добрих и честитих људи, и осигурало наклоност и одобравање Јехове, и име постојано као вечност.”2

Учења Џозефа Смита

Непријатељ истине омета Господње слуге, посебно када они постају бпижи Господу.

„Прогон се обарао на наше главе с времена на време, … попут грмљавине, због наше религије.”3

„Наша религиозна начела од пре постанка света су спремна за истраживање свих људи, ипак смо свесни да су сви прогони против наших пријатеља дошли као последица клевета [лажних оптужби] и погрешних тумачења без основе у истини и праведности. Издржали смо то као и све друге религијске заједнице у својим почецима.”4

„Онда се не чудите ако вас прогањају; али сетите се Спаситељевих речи: ‘Није слуга већи од господара свога. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати’ [видети Јев. по Jовану 15:20]; и да су све невоље кроз које свеци морају да прођу испуњење речи пророка које су изречене још од почетка света.”5

„Када чиним најбоље што могу - када остварујем највеће добро, тада се најрђавије и најбезбожније претпоставке појављују против мене … Непријатељи ових људи никада се неће уморити од прогона Цркве, док не буду савладани. Очекујем да ће све што је у њиховој моћи да контролишу усмерити против мене и да ћемо имати дуг и страшан рат. Онај који ће водити прави хришћански рат против искварености ових последњих дана имаће безбожне људе и анђеле ђаволове, и све паклене моћи таме непрестано упрте против њега. Када се безбожни и покварени људи супротстављају, то је мерило осуде, ако човек води хришћански рат. Када сви људи лажно говоре зло о теби, благословен си, итд. [видетиЈев. по Матеју 5:11]. Хоће ли се човек сматрати лошим када људи о њему говоре зло? Не. Ако човек устане и супротстави се свету греха, може очекивати да има против себе све безбожне и искварене духове.

Али то ће трајати само кратко, и све те невоље ће одступити од нас, уколико смо верни, и та зла нас неће савладати.Видевши како се одвијају благослови даривања, и да се царство увећава и шири од мора до мора, радоваћемо се што нас те глупе ствари нису превладале.”6

„Неки мисле да ће наши непријатељи бити задовољни мојим уништењем, али ја вам кажем да чим моју крв пролију, биће жедни крви сваког човека у чијем срцу пребива макар искра духа пунине јеванђеља. Противљење тих људи покреће дух непријатеља сваке праведности. Не само да би уништили мене, него сваког човека и жену који се усуде да поверују у учења којима ме је Бог надахнуо да их проповедам овој генерацији.”7

„Из искуства сам научио да непријатељ истине не спава, нити престаје са својим напорима да утиче на умове заједница против слугу Господњих, подстичући гнев људи у вези са свим важним стварима или интересима.”8

Они који вопе Бога подносиће прогон са храброшћи и вером.

„Сви свеци! Искористите тај важан Кључ - да се у свим својим мукама, невољама, искушењима, тугама, оковима, утамничењима и смрти, постарате да не издате небо; да не издате Исуса Христа, да не издате браћу; да не издате откривења Божја, било из Библије, Мормонове књиге или Учења и завета, или нека друга која су икада била или ће бити дата и откривена човеку на овом свету или оном који ће доћи. Да, у свим својим борбама и посртањима, постарајте се да то не чините, да се крв невиних не би нашла на вашој одећи, а ви отишли у пакао.”9

У пролеће 1830. „године, свеци су били прогањани због објављивања Мормонове књиге: „Мормонова књига (палица Јосифова у рукама Јефремовим), сада је већ неко време објављена, и као што је древни пророк предсказао, изгледала је као нешто туђе. [Видети Књ. пророка Осије 8:12.] Створило се не мало комешање њеном појавом. Велики отпор и много прогона пратило је вернике у вези са њеном истинитошћу. Али сада се истина раширила земљом, а праведност гледала доле са небеса [видети Псалми 85:11; Мојсије 7:62], тако да се нисмо плашили наших противника, знајући да су истина и праведност на нашој страни, да имамо Оца и Сина, јер смо имали учења Христова, и пребивали у њима; и стога смо наставили да проповедамо и дајемо обавештења свима онима који су били спремни да слушају.”10

У јулу 1839. године, Вилфорд Вудруф је забележио: „Џозеф нам се обратио са неколико речи и рекао: ‘Сетите се, браћо, да ако сте затворени, брат Џозеф је био затворен пре вас. Ако сте смештени тамо где своју браћу можете видети кроз прозорске решетке док сте у оковима због јеванђеља Исуса Христа, сетите се да је брат Џозеф био у сличним околностима.’ ”11

1841. године Џозеф смит u,његови саветници у Првом председништву су написали: „Истина је, као снажан храст, стајала неоштећена усред сукобљених чинилаца, који су је нападали страховитом силом. Бујице су се подигле, талас за таласом, брзо се смењујући, и нису је прогутали. Подигле су глас свој, о Господе; подигле су бујице глас свој; али Господ над војскама је силнији од силних таласа морских [видети Псалми 93:3–4]; ни пламен прогона са свим утицајима руље није могао да је уништи; него је као Мојсијев грм стајала неуништена, и сада у овом тренутку представља важан призор људима и анђелима.

Где можемо окренути своје очи да бисмо видели још неке прогоњене? Имамо у виду људе који су прихватили један систем религије, неомиљен, и приврженост која је навукла на њих сталне прогоне. Људе који су због своје љубави према Богу и привржености Његовом делу трпели глад, голотињу, опасност и лишавање скоро сваке врсте. Људе који су због своје религије морали да оплакују превремену смрт родитеља, мужева, жена и деце. Људе који су више волели смрт од ропства и лицемерја и часно су задржали свој карактер и остали чврсти и непоколебљиви, у време које је довело у искушење људске душе.”12

Божја моћна сипа подржаће оне који су прогоњени због праведности.

Док је био у затвору у Либертију, Џозеф Смит је написао свецима: „Немојте мислити да наша срца малаксавају, као да су нам се догодиле неке чудне ствари [видети 1 Посл. Петрова 4:12], јер смо унапред видели и уверили се у све ово, и имали обећање боље наде од оне наших прогонитеља. Стога је Бог учинио наша плећа спремнима за терет. Славимо у нашим невољама јер знамо да је Бог са нама, да је наш пријатељ и да ће спасити наше душе. Не маримо за оне који могу убити наше тело; они не могу повредити наше душе [видети Јев. по Матеју 10:28]. Не тражимо милост из руку руље, нити света нити ђавола, нити његових изасланих отпадника, и оних који воле и чине и куну се лажно, да би нам одузели животе. Никада се ради својих живота нисмо крили нити ћемо то чинити… Знамо да свим умом, моћу и снагом настојимо да чинимо Божју вољу и све што год нам је Он заповедио …

“… Спаситељ је рекао: ‘Потребно је да саблазни дођу, али јао онима кроз које дођу.’ [Видети Јев. по Матеју 18:7.] И опет: ‘Благо вама ако вас осрамоте и прогоне и рекну на вас свакојаке рђаве речи лажући мене ради. Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима, јер су тако прогонили пророке пре вас.’ [Јев. по Матеју 5:11–12.]

„Ево, драга браћо, ако је ико икада имао разлог да полаже право на то обећање, то смо ми; јер знамо да свет не само да нас мрзи, већ говоре свакојаке рђаве речи о нама лажно, ни због чега другог него због нашег напора да подучавамо пунину јеванђеља Исуса Христа …

А сада, драга и веома љубљена браћо - а када кажемо браћо мислимо на оне који имају непрекидну веру у Христа, људе, жену и децу - осећамо да треба да вас подстакнемо у име Господа Исуса, да будете јаки у вери у нови и вечни завет и да се не плашите својих непријатеља … Истрајте и то до смрти; јер онај који тражи да сачува свој живот, изгубиће га; а онај који изгуби свој живот мене и јеванђеља ради, наћи ће га, рекао је Исус Христ [видети Јев. по Maрку 8:35].”13

Исто тако, пророк и његови саветници у Првом председништву из затвора у Либертију написали су члановима Цркве: „Браћо, не бојте се, него јачајте у Господу и у сили снаге Његове. Шта је човек да га се плаши слуга Божји, или син човечји да дрхти због њега? Нити се чудите врућини која нас обузима у искушењима нашим, као да нам се нешто ново догађа. Сетите се да су сви били учесници у сличним напастима. [Видети 1. Посл. Петрова 4:12–13.] Стога, радујте се у својим напастима, којима се усавршавате и кроз које је и поглавар нашег спасења усавршен. [Видети Посл. Јеврејима 2:10.] Нека наша срца и срца свих светаца буду утешена са вама, и нека се силно радују, јер је велика наша плата на небу, јер су безбожници тако прогонили пророке пре нас [видети Јев. по Maтеју 5:11–12].”14

Предпози за проучавање и поучавање

Док будете проучавали ово поглавље или се припремали за поучавање, размотрите следеће идеје: За додатну помоћ видети странице VII-XII.

  • Прегледајте извештај на стр. 381-382. Шта на вас оставља утисак у вези са начином на који су Џозеф Смит и његови сапутници свеци одговарали на прогон? Шта мислите, зашто су били спремни да поднесу прогон?

  • Прочитајте стр. 383-384, на којима пророк Џозеф подучава да ће се праведници често суочавати са прогоном. Шта мислите, зашто је то тако? У чему је прогон у данашње време сличан прогону у време Џозефа Смита? У чему се данас разликује?

  • На стр. 384, Џозеф Смит је понудио кључно решење за помоћ свецима. Која искуства су вам показала вредност тог кључног решења? Који други савет бисте могли дати неком ко се суочава са прогоном због своје вере? (За неке примере, видети стр. 384-385.)

  • Прегледајте стр. 386-387, на којима нас Џозеф Смит уверава да ће нас Господ подржати када на прогон одговоримо са вером и храброшћу. Шта мислите, шта значе речи да је Бог „учинио наша плећа спремнима за терет”? Како можемо „славити у својим невољама” и „радовати се у својим напастима”? Шта мислите, на које начине нам наша искушења могу помоћи да постанемо савршени?

Повезани стихови из Светих писама: Јев. по Maтеју 5:43–44; Посл. Римљанима 8:35–39; 2. Нефи 26:8; Moсија 24:8–16; 3 Нефи 6:13

Emma fleeing Missouri

У фебруару 1839. године, док је Џозеф Смит био затворен у Либертију, Ема Смит и њена деца прешли су преко залеђене реке Мисисипи, у бекству од својих прогонитеља из Мисурија.

Saints fleeing Missouri

Током зиме 1838-1839. год., на хиљаде светаца последњих дана било је присиљено да побегне из својих домова у Мисурију, прешавши око 320 километара до Илиноиса.

Прикажи референце

Напомене

  1. Wilford Woodruff, Journals, 1833-1898. год., запис од 3. маја 1839. год., Црквена архива, Црква Исуса Христа светаца последњих дана, Солт Лејк Сити, Јута.

  2. History of the Church, 3:329-330; из „Extract, from the Private Journal of Joseph Smith Jr.,”Times and Seasons, нов. 1839. год., стр. 8.

  3. History of the Church, 6:210; из говора Џозефа Смита од 8. феб. 1844. год., у Навуу, Илиноис; извештај Вилфорда Вудруфа.

  4. History of the Church, 2:460; из писма Џозефа Смита и других упућеног Џону Торнтону и другима, 25. јул 1836. год., Киртланд, Охајо, објављено у Messenger and Advocate, авг. 1836. год., стр. 358.

  5. History of the Church, 3:331; интерпункција осавремењена; из „Extract, from the Private Journal of Joseph Smith Jr.,” Times and Seasons, , нов. 1839. год., стр. 8–9.

  6. History of the Church, 5:140-141; распоред пасуса промењен; из говора Цозефа Смита од 31. авг. 1842. год., у Навуу, Илиноис; извештај Елизе Р. Сноу; видети и Прилог, стр. 574, ставка 3.

  7. History of the Church, 6:498; из говора који је Цозеф Смит дао 18. јуна 1844. године у Навуу, у Илиноису. Састављач History of the Church сјединио је усмене извештаје од стране неколико очевидаца у један извештај у говору.

  8. History of the Church, 2:437; из писма Џозефа Смита Оливеру Каудерију, апр. 1836. год., Киртланд, Охајо, објављено у Messenger and Advocate, апр. 1836. год. стр. 289.

  9. History of the Church, 3:385; из говора који је Џозеф Смит дао 2. јула 1839. године, у Монтроузу, Ајова; извештај Вилфорда Вудруфа и Виларда Ричардса.

  10. History of the Church, 1:84; из „History of the Church” (рукопис), book А-1, стр. 41, Црквена архива.

  11. Вилфорд Вудруф, извештај о изјави Џозефа Смита од 7. јула 1839. године, у Комерсу, Илиноис; Wilford Woodruff, Journals, 1833-1898. год., Црквена архива.

  12. History of the Church, 4:337; интерпункција осавремењена; распоред пасуса промењен; из извештаја Џозефа Смита и његових саветника у Првом председништву, 7. април 1841.год., Наву, Илиноис, објављено у Times and Seasons, 15. април 1841. год., стр. стр. 384-385.

  13. History of the Church, 3:227-229, 232-233; интерпункција осавремењена; распоред пасуса промењен; из писма Цозефа Смита старешинама Цркве у Калдвел Каунтију, Мисури, 16. дец. 1838. год., затвор у Либертију, Мисури.

  14. Писмо Џозефа Смита и његових саветника у Првом председништву упућено Хеберу К. Кимбалу и Бригаму Јангу, 16. јан. 1839. год., затвор у Либертију, Мисури, Црквена архива.