Света писма
1. Нефи 11


Поглавље 11.

Нефи види Духа Господњег, а Дух Господњи је представљен посредством виђења дрвета живота – Он види мајку Сина Божјег и учи о удостојењу Божјем – Он види крштење, службовање и распеће Јагњета Божјег – Он види позивање и службовање дванаест апостола Јагњетових. Око 600–592 год. пре Христа.

1. Јер догоди се да пошто зажелех да сазнам о ономе што отац мој виде, и верујући да је Господ кадар да ме са тим упозна, док седех апромишљајући у срцу своме, боднешен бејах у Духу Господњем, да, на вгору веома високу коју никад пре не видех и на коју никад пре моја нога не беше крочила.

2. И Дух ми рече: Гле, шта желиш?

3. А ја рекох: Желим да видим оно што отац мој авиде.

4. И Дух ми рече: Верујеш ли да отац твој виде адрво о ком говораше?

5. А ја рекох: Да, Ти знаш да аверујем свим речима оца свога.

6. И кад изговорих ове речи, Дух повика јаким гласом, говорећи: Осана Господу, Богу Свевишњему, јер Он је Бог над свом аземљом, да, и то изнад свега. И благословен си Нефи јер бверујеш у Сина Бога Свевишњега. Стога ћеш видети оно што зажеле.

7. И гле, ово ће ти се дати као азнак, да пошто видиш дрво које рађа плод ког отац твој окуси, угледаћеш, такође, човека да са неба силази, и видећеш Њега. И кад Га видиш бпосведочићеш да је то Син Божји.

8. И догоди се да ми Дух рече: Погледај! И ја погледах и спазих дрво, а оно беше попут адрвета које отац мој виде. И лепота његова беше далеко изнад свега, да, изнад сваке лепоте, а ббелина његова превазилажаше белину снежног наноса.

9. И догоди се да, пошто видех дрво, рекох Духу: Видим да ми показа дрво које је адрагоценије од свега.

10. А Он ми рече: Шта желиш?

11. И ја Му рекох: Да знам његово атумачење – јер говорах Му као човек што говори, јер видех да беше бобличја човечјег. Па ипак, знадох да је то Дух Господњи и Он ми говораше као што човек са човеком говори.

12. И догоди се да ми рече: Погледај! И ја погледах као да гледам у Њега, и не видех Га, јер нестаде преда мном.

13. И догоди се да погледах и спазих велики град Јерусалим, а и друге градове. И спазих град Назарет. И у граду аНазарету спазих бдевицу, а она беше веома лепа и бела.

14. И догоди се да видех анебеса отворена, и анђео сиђе и стаде пред мене и рече ми: Нефи, шта видиш?

15. А ја му рекох: Девицу најкраснију и лепшу од свих других девица.

16. И он ми рече: Знаш ли за удостојење Божје?

17. А ја му рекох: Знам да Он љуби децу своју, ипак, не знам значење свега.

18. И Он ми рече: Гле, адевица коју видиш, телом је бмајка Сина Божјег.

19. И догоди се да спазих како беше однешена у Духу. И пошто беше однешена у аДуху током неког времена, анђео ми прозбори, говорећи: Погледај!

20. И ја погледах и опет спазих девицу како држи адете у рукама својим.

21. И анђео ми рече: Гле аЈагњета Божјег, да, и то бСина Вечнога вОца! Знаш ли значење гдрвета ког отац твој виде?

22. А ја му одговорих, говорећи: Да, оно је аљубав Божја која се излива у срца деце човечје, стога је од свега најпожељније.

23. И он ми прозбори, говорећи: Да, и души највећа арадост.

24. И пошто каза ове речи, рече ми: Погледај! И ја погледах и спазих Сина Божјег где апролази међу децом човечјом. И видех многе како падају пред ноге Његове и клањају Му се.

25. И догоди се да спазих да је ашипка гвоздена, коју отац мој беше видео, реч Божја која води ка извору бживих вода, или ка вдрвету живота. Те воде су оличење љубави Божје. И уз то, спазих да је и дрво живота оличење љубави Божје.

26. И анђео ми опет рече: Погледај и види аудостојење Божје!

27. И погледах и аспазих Откупитеља света о ком отац мој говораше. А видех и бпророка који ће пред Њим пут припремити. И Јагње Божје иступи и овај га вкрсти и кад би крштено, спазих небеса отворена и Свети Дух сиђе са неба у гобличју голуба и оста на Њему.

28. И спазих да Он поче да служи народу у амоћи и слави великој, и мноштва се сабираху да Га чују. И спазих како Га истераше из средине своје.

29. А спазих и адванаесторицу других како Га следе. И догоди се да беху у Духу однешени пред лицем мојим, те их не видех.

30. И догоди се да ми анђео поново прозбори, говорећи: Погледај! И ја погледах и спазих небеса поново отворена и видех аанђеле где силазе деци човечјој и служе им.

31. И опет ми прозбори, говорећи: Погледај! И ја погледах и спазих Јагње Божје како пролази међу децом човечјом. И спазих мноштва људи који беху болесни и који беху мучени сваковрсним болестима, и ађаволима и бдуховима нечистим. И анђео ми говораше и све ми то показа. И они беху висцељивани моћу Јагњета Божјег, а ђаволи и духови нечисти беху истерани.

32. И догоди се да ми анђео поново прозбори, говорећи: Погледај! И ја погледах те спазих Јагње Божје како Га људи ухватише. Да, Син Вечног Бога беше аосуђен од света и ја видех и сведочим.

33. И ја, Нефи, видех да га подигоше на акрст и бпогубише за грехе света.

34. И пошто Га погубише, видех мноштва земаљска где се сабирају за борбу против апостола Јагњетових, јер тако дванаесторицу назва анђео Господњи.

35. И мноштво земаљско се сабра и ја спазих да су у великој и пространој азгради, попут оне зграде коју отац мој беше видео. И поново ми анђео Господњи прозбори, говорећи: Погледај свет и мудрост његову. Да, погледај, сабра се дом Израелов за борбу против дванаесторице апостола Јагњетових.

36. И догоди се да видех и сведочим да је велика и пространа зграда аохолост света. И она паде и пад јој беше силно велик. И поново ми прозбори анђео Господњи, говорећи: Такво ће бити уништење свих народа, колена, језика и људи, који се буду борили против дванаесторице апостола Јагњетових.