Књига Јаромова

1. Ево, гле, ја, Јаром, пишем нешто речи по заповести оца свога, Еноса, да би се сачувало ^ародословље наше.

2. А како су ^аове плоче ^бмале и како је све ово ^внаписано са намером да користи браћи нашој, ^гЛаманцима, стога је потребно да мало пишем. Али, нећу писати о пророковањима својим, нити о откривењима својим. Јер шта бих више могао написати од оног што очеви моји написаше? Зар не открише они план спасења? Кажем вам, да, и то ми је довољно.

3. Гле, потребно је да се много тога учини међу овим народом, због тврдоће срца њихових и глувоће ушију њихових и слепоће умова њихових и ^атврдоће шија њихових. Ипак, Бог им је веома милостив и још их не ^бзбриса са лица земље.

4. А међу нама има много оних који имају многа ^аоткривења, јер нису сви тврде шије. И који год нису тврде шије и имају веру, имају ^бзаједништво са Светим Духом, који деци човечјој објављује према вери њиховој.

5. И ево, гле, две стотине година беше прошло, а народ Нефијев ојача у земљи. Гледаху они да ^адрже закон Мојсијев и дан ^бШабата светим за Господа. И не ^вскрнављаху нити ^гхуљаху. А закони земље беху веома строги.

6. И беху расејани широм лица земље, а и Ламанци такође. А они беху много бројнији него што беху Нефијци. И љубљаху ^аубиство и крв дивљачи пијаху.

7. И догоди се да долажаху много пута на нас, Нефијце, у борбу. Али ^ацареви наши и вође наше беху људи снажни у вери Господњој и поучаваху народ путевима Господњим. Стога се одупирасмо Ламанцима и збрисасмо их из земаља ^бнаших и почесмо утврђивати градове наше, то јест, свако место баштине наше.

8. И веома се намножисмо и раширисмо по лицу земље и постадосмо веома богати у злату и у сребру и у драгоценостима и доброј изради у дрвету, у грађевини и у справама, а тако и у железу и бакру и месингу и челику, правећи разнолика оруђа свих врста за обрађивање земље, и ратно ^аоружје. Да, оштру шиљасту стрелу и тоболац и стрелицу и копље, и извршавасмо сваковрсне припреме за рат.

9. И пошто бејасмо тако припремљени за сукоб са Ламанцима, не напредоваху они против нас. Али, потврди се реч Господња коју Он рече очевима нашим, говорећи: Уколико будете држали заповести моје напредоваћете у земљи.

10. И догоди се да пророци Господњи запретише народу нефијском, по речи Божјој, да не буду ли држали заповести него падну у преступ, биће ^аистребљени са лица земље.

11. Стога, пророци и свештеници и учитељи беху марљиво радили, опомињући са свом трпељивошћу народ на марљивост, поучавајући ^азакону Мојсијевом и о намери због које беше дат, уверавајући их да ^бишчекују Месију и верују да ће Он доћи, ^вкао да већ јесте. И тако их они поучаваху.

12. И догоди се да их, чинећи тако сачуваше од ^аистребљења са лица земље, јер речју им срца ^бпробадаху, стално их подстичући на покајање.

13. И догоди се да две стотине тридесет и осам година прође у сталним ратовима и сукобима и расправама, током већег дела времена.

14. И ја, Јаром, не пишем више, јер су плоче мале. Али гле, браћо моја, можете погледати ^адруге плоче Нефијеве, јер гле, на њима су урезани записи о ратовима нашим, према записима царева, или онима за које они наредише да се напишу.

15. А ове плоче предајем у руке сина свога, Омнија, како би се водиле према ^азаповестима очева мојих.