1. И догоди се да кад Мосија беше учинио како му његов отац беше заповедио и беше издао проглас широм земље, окупи се народ из целе земље да би се могли попети до храма да чују речи које ће им цар Венијамин говорити.

2. А беше их велик број и то толико да их не бројаху, јер се беху веома умножили и постали бројни у земљи.

3. И узеше, такође, ^апрвине из стада својих, како би могли принети ^бприносе и ^вжртве паљенице ^гпрема закону Мојсијевом;

4. И такође, да би могли исказати захвалност Господу Богу своме, који их изведе из земље јерусалимске и који их избави из руку непријатеља њихових и ^апостави праведне људе да им буду ^бучитељи и праведног човека да им буде цар, који успостави мир у ^вземљи Зарахемли и који их беше поучавао да ^гдрже заповести Божје, да би могли да се радују и буду пуни ^дљубави према Богу и свим људима.

5. И догоди се да када се попеше до храма, разапеше унаоколо шаторе своје, свако према ^апородици својој, а она се састојаше од жене његове и синова његових и кћери његових и синова њихових и кћери њихових, од најстаријих па до најмлађих, свака породица беше одвојена од друге.

6. И разапеше шаторе своје унаоколо храма и свако намести ^ашатор свој вратима окренут према храму, да би тако могли остати у шаторима својим и чути речи које им цар Венијамин буде говорио.

7. Како мноштво беше тако велико да цар Венијамин не могаше све њих поучавати унутар зидова храмских, нареди, стога, да се подигне кула како би народ тако могао чути речи које ће им говорити.

8. И догоди се да поче са куле говорити своме народу, а сви не могаху чути речи његове због величине мноштва, стога нареди да се речи које буде говорио запишу и пошаљу онима који не беху у домету гласа његовог, да и они могу примити речи његове.

9. А ово су речи које ^аговораше и за које нареди да буду записане, говорећи: Браћо моја, сви ви што се окуписте, ви који можете чути речи које ћу вам данас говорити, јер вам не заповедих да дођете овамо да ^болако примите речи које ћу вам говорити, него да ме ^впослушате и отворите уши своје да можете чути и ^гсрца своја да можете разумети и ^думове своје да ^ђтајне Божје могу бити разоткривене погледима вашим.

10. Не заповедих вам да овамо дођете да ме се ^аплашите, или да мислите да сâм сам по себи више од смртног човека,

11. Него сам попут вас, подложан сваковрсним слабостима тела и духа. Ипак, бејах изабран од овог народа и посвећен од оца свога и рука Господња ми допусти да будем владар и цар овог народа, и бејах одржан и сачуван Његовом неупоредивом моћу, да вам служим свом силом, умом и снагом које ми Господ удели.

12. Кажем вам, да као што ми беше допуштено да проведем дане своје у служењу вама и то до садашњег времена и не тражих ни ^азлато ни сребро нити какво друго богатство од вас,

13. Нити допуштах да по тамницама будете затварани, нити да једни друге робовима чините, нити да убијате, или пљачкате, или крадете, или прељубу чините. Не допуштах, исто тако, ни да чините било какву опакост и учих вас да држите заповести Господње у свему што вам Он заповеди –

14. Па и ја, сам, ^арадих сопственим рукама својим да бих вам служио, да не будете порезима оптерећени и да ништа на вас не дође што је тешко подносити – и свему овом о чему говорах, сами сте сведоци данас.

15. Ипак, браћо моја, не чиних то да бих се могао хвалисати, нити вам говорим ово да бих вас могао оптужити, већ вам то говорим да можете знати како данас могу чисте ^асавести одговарати пред Богом.

16. Гле, кажем вам да због онога што вам рекох како проведох многе дане служећи вам, не желим да се хвалим, јер бејах само Богу у служби.

17. И гле, говорим вам ово да се ^амудрости можете научити, да можете научити да када сте у ^бслужби ^вближњему своме само сте Богу у служби.

18. Гле, назвасте ме царем својим, и ако се ја, кога царем својим називате, трудим да ^аслужим вама, зар не треба да се и ви трудите да служите један другом?

19. А гле, такође, ако ја, кога називате царем својим, који проведох дане своје у служењу вама, а ипак то беше у служби Богу, заслужујем неку захвалност од вас, о колико ви треба да ^азахваљујете своме небеском Цару!

20. Кажем вам, браћо моја, када бисте давали све хвале и ^ачаст, које цела душа ваша има моћ да поседује, оном ^бБогу који вас створи и који вас одржа и сачува и који учини да се радујете и који додели да у миру живите један са другим –

21. Кажем вам, када бисте служили Њему који вас у почетку створи и чува вас из дана у дан, пружајући вам дах, да можете живети и кретати се и чинити по ^авољи сопственој, и чак вас подржава из трена у трен – кажем, ако бисте Му служили свом душом својом, ипак бисте били слуге ^ббескорисне.

22. И гле, све што се од вас тражи јесте да ^адржите ^бзаповести Његове, а Он вам обећа да ако заповести Његове будете држали напредоваћете у земљи, а Он никада не ^водступа од онога што рече. Стога, ако ^гдржите заповести Његове благосиља вас и даје вам напредак.

23. А ево, на првом месту, Он вас створи и додели вам животе ваше за које сте Му дужници.

24. А друго, тражи да чините како вам заповеда, јер будете ли то чинили, Он вас одмах ^аблагосиља и према томе вам је платио. И опет сте Му дужници, и јесте, и бићете, у веке векова. Стога, чиме ћете се величати?

25. И ево, питам, можете ли рећи нешто себи у прилог? Одговарам вам, не. Не можете рећи да сте једнаки ни праху земаљском. Ипак, ^астворени сте од ^бпраха земаљског, али гле, и он припада оном који вас створи.

26. А ја, чак и ја, кога царем својим називате, нисам ништа бољи од вас, јер и ја сам од праха. И видите да сам стар, и да ћу ускоро предати ово смртно тело његовој мајци земљи.

27. Стога, као што вам рекох да вам бејах служио, ^аходајући пред Богом чисте савести, тако и сада наредих да се скупите како бих се нашао без кривице, и како ^бкрв ваша не би на мене пала када станем да ми Бог суди за оно што ми заповеди у погледу вас.

28. Кажем вам да наредих да се скупите како бих могао ^аопрати одећу своју од крви ваше, у ово време када се спремам да сиђем у гроб свој, да могу у миру сићи, и да би се мој бесмртни ^бдух придружио вишњим ^взборовима у певању хвала праведном Богу.

29. А уз то, кажем вам да наредих да се скупите како бих вам објавио да не могу више бити учитељ ваш, нити цар ваш;

30. Јер чак и овог трена, цело моје тело силно дрхти док се трудим да вам говорим. Али, Господ Бог ме одржава и допусти ми да вам говорим, и заповеди ми да вам прогласим данас да је син мој, Мосија, цар и владар над вама.

31. И ево, браћо моја, ја бих да чините како сте и досад чинили. Као што држасте заповести моје, а и заповести оца мога, и напредовасте и сачувани бејасте да не паднете у руке непријатеља ваших, исто тако, будете ли држали заповести сина мога, или заповести Божје које ће вам преко њега бити предате, напредоваћете у земљи и непријатељи ваши неће имати моћ над вама.

32. Али, о народе мој, пазите да не настану ^асукоби међу вама, и да не изаберете да слушате злог духа о ком говораше отац мој Мосија.

33. Јер гле, јао се изриче ономе који изабере да слуша тог духа, јер уколико изабере да слуша њега и остане и умре у гресима својим, тај ^апроклетство пије сопственој души својој, јер за плату своју прима ^бвечну казну, преступивши закон Божји противно сопственом знању.

34. Кажем вам, нема међу вама никог, осим дечице ваше, који не беше овом поучен, и који не зна да сте вечно дужни вашем Небеском Оцу да Му вратите за све што имате и што јесте, а такође сте поучени записима који садрже пророштва која беху проречена од стране светих пророка све до времена када отац наш, Лехи, напусти Јерусалим;

35. А и свему ономе што досад изговорише очеви наши. И гле, говораху они, такође, оно што им беше заповеђено од Господа, стога су они праведни и истинити.

36. И ево, кажем вам, браћо моја, да пошто сазнасте и бејасте поучени свему овом, преступите ли и пођете ли противно оном што беше речено, да се повучете од Духа Господњег, да му нема места у вама да вас води путевима мудрости како бисте могли бити благословени, напредни и сачувани –

37. Кажем вам, да човек који тако чини, долази тај у отворену ^апобуну против Бога. Он, дакле, пристаје да слуша злог духа и постаје непријатељ сваке праведности. Нема, дакле, Господу места у њему, јер Он не пребива у храмовима који ^бнису свети.

38. Стога, не ^апокаје ли се тај човек и остане и умре као непријатељ Богу, захтеви божанске ^бправде подстичу у његовој бесмртној души живи осећај сопствене ^вкривице, а то је разлог да устукне пред присуством Господњим, и то му груди испуњава кривицом, и болом, и јадом, што је попут неугасивог огња чији се пламен уздиже у веке векова.

39. И ево, кажем вам, да ^амилост не полаже право на тог човека. Стога има коначну осуду да подноси бескрајно мучење.

40. О, сви ви старци, а и ви младићи и ви дечице која можете разумети речи моје, јер вам јасно говорах да бисте разумели, молим се да пробудите ^асећање на страшно стање оних који падоше у преступ.

41. А уз то, желео бих да размислите о благословеном и ^асрећном стању оних који држе заповести Божје. Јер гле, ^бблагословени су они у свему, и у временском и у духовном, а остану ли ^вверни до краја биће примљени на ^гнебо да могу тамо боравити са Богом у стању бескрајне среће. О, сетите се, сетите се да је то истина, јер Господ Бог то рече.