Књига Аврамова

1. У земљи ^ахалдејској, боравишту очева мојих, ја, ^бАврам, видех да ми је било потребно да нађем друго место ^вборавка;

2. И, пошто закључих да постоје већа ^асрећа и мир и ^бодмор за мене, тражих благослове очева, и право којим бих био заређен да их служим; како бејах следбеник ^вправедности, желећи да будем онај који поседује и велико ^гзнање, и да будем још већи следбеник праведности, и да поседујем још веће знање, и да будем отац многим народима, кнез мира, и желећи да примим упутства и да држим заповести Божје, постах законити наследник, ^двисоки свештеник, који држи ^ђправо које припада очевима.

3. Беше ми то ^аповеравано од очева; и преношено од очева, од почетка времена, да, баш од почетка, или пре постанка земље, све до данашњег времена, чак и право ^бпрворођеног, или првог човека, ^вАдама, или првог оца, преко очева све до мене.

4. Тражих своје ^аименовање у свештенство према именовању очева од стране Бога у погледу на потомство.

5. Како се ^аочеви моји окренуше од праведности, и од светих заповести које им је Господ Бог њихов дао, ^бклањајући се боговима незнабожаца, потпуно одбише да послушају глас мој;

6. Јер срца њихова беху спремна да чине зло, и потпуно окренута ^абогу Елкене, и богу Либне, и богу Махмакре, и богу Кораша, и богу Фараона, цара египатског;

7. Зато окренуше срца своја жртвовањима незнабожачким приносећи децу своју овим немим идолима, и не слушаху глас мој, већ настојаху да ми одузму живот руком свештеника Елкене. Свештеник Елкене беше и свештеник Фараонов.

8. Дакле, у то време беше обичај свештеника Фараона, цара египатског, да приноси жртве на олтару који је подигнут у земљи халдејској, ради жртвовања мушкараца, жена и деце овим чудним боговима.

9. И догоди се да свештеник принесе принос богу Фараоновом, и богу Шагриловом, и то по египатском обичају. Дакле, бог Шагрилов је било сунце.

10. Чак је и принос у деци ради захвалности приносио свештеник Фараонов на олтар који се налазио на брду названом Петефријево брдо, на почетку равнице Олишем.

11. Дакле, овај свештеник је приносио на овај олтар три девице одједном, а оне беху кћери Онитине, једног од царских потомака управо од бокова ^аХамових. Ове девице беху принете због своје честитости; нису желеле да се ^бпогну како би се клањале боговима од дрвета или камена, стога беху убијене на овом олтару, а то је учињено по египатским обичајима.

12. И догоди се да свештеници беху насилни према мени, како би ме убили, као што учинише и овим девицама на овом олтару; и како бисте имали сазнање о овом олтару, представићу га на почетку овог записа.

13. Беше начињен у облику креветског оквира, као што је био случај код Халдејаца, и стајаше пред боговима Елкеном, Либном, Махмакром, Корашем, а и пред богом налик богу Фараона, цара египатскога.

14. Како бисте стекли разумевање о овим боговима, представио сам их цртежима на почетку, а тај начин изражавања је по Халдејцима назван Рахленос, што означава хијероглифе.

15. И како подигоше руке своје на мене, како би ме принели и одузели ми живот, гле, уздигох глас свој Господу Богу своме, а Господ ^апослуша и чу, и испуни ме виђењем Свемогућег, и анђели из присуства Његовог стајаху поред мене, и одмах ^бразрешише везе моје;

16. И глас Његов беше на мени: Авраме, Авраме, погледај, име моје је ^аЈахве, и ја те чух, и сиђох да те избавим, и да те одвојим од дома оца твога, и од све твоје родбине, у страну ^бземљу коју не познајеш;

17. А ово је због тога што окренуше срца своја од мене, да би се клањали богу Елкени, и богу Либнију, и богу Махмакри, и богу Корашу, и богу Фараона, цара египатског; стога сиђох да их посетим, и уништим онога који подиже руку на тебе, Авраме, сине мој, да би ти одузео живот.

18. Гле, водићу те руком својом, и узећу те, да бих ставио на тебе име своје, и то ^асвештенство очева твојих, и моћ ће моја бити над тобом.

19. Као што беше са Нојем тако ће бити с тобом; али преко службе твоје ^аиме моје ће се знати на земљи заувек, јер ја сам Бог твој.

20. Гле, Петефријево брдо је било у земљи ^аУр, у Халдеји. И Господ сруши олтар Елкенин, и других богова у земљи, и потпуно их уништи, и удари свештеника те он умре; и наста велика туга у Халдеји, а и на двору Фараоновом; а тај Фараон представља цара по царској крви.

21. Ето, овај цар египатски беше потомак од бокова ^аХамових, и беше носилац крви ^бхананске по рођењу.

22. Од те лозе потичу сви Египћани, и тако је крв хананска била сачувана у земљи.

23. Земљу ^аЕгипат је прво открила жена, која је била кћер Хамова, и кћер Египтина, што се на халдејском преводи као Египат, што значи оно што је забрањено;

24. Када је ова жена открила ову земљу, она је била под водом, а касније је у њу сместила своје синове; и тако, од Хама потиче пород са којим се одржало проклетство у земљи.

25. Дакле, прву владавину Египта успоставио је Фараон, најстарији син Египтин, која је кћер Хамова, и она је била по угледу на владавину Хамову, која је била патријархална.

26. Фараон, јер беше праведан човек, успоставио је царство своје и судио свом народу мудро и праведно свих дана својих, настојећи искрено да преслика онај ред који су успоставили очеви у првим поколењима, у данима прве патријархалне владавине, чак и за време владавине Адама, а исто и Ноја, оца његовог, који га је благословио ^аблагословима земаљским, и благословима мудрости, али га је проклео у погледу свештенства.

27. Ето, Фараон беше од лозе по којој не могаше да има право на ^асвештенство, упркос томе фараони жељно полажу право на њега по Ноју, преко Хама, стога отац мој беше заведен идолопоклонством њиховим;

28. Али настојаћу, нешто касније, да опишем хронологију која се протеже од почетка стварања па све до мене, јер ^азаписи доспеше у руке моје, и поседујем их у ово садашње време.

29. Ипак, након што свештеник Елкенин беше ударен, те умре, испуни се све оно што ми беше речено о земљи халдејској, да ће бити глади у земљи.

30. По томе глад завлада широм све земље халдејске, и отац мој беше веома измучен због глади, и покаја се због зла које је решио да ми нанесе, и то да ми одузме ^аживот.

31. Али записи очева, и то патријараха, што се односе на права свештенства, Господ Бог мој сачува у рукама мојим; стога сазнање о почетку стварања, а и о ^апланетама, и звездама, које је било обзнањено очевима, ја задржах, и то до данашњег дана, и настојаћу да напишем нешто од овога у овом запису, на корист потомства мога које ће доћи након мене.