Света писма
Мојсије 3


Поглавље 3.

(од јуна до октобра 1830. год.)

Бог је све створио као духовно пре него што беше у природном облику на земљи – Он створи човека, прво тело на земљи – Жена је помоћница прикладна човеку.

1. Тако су небо и земља адовршени, и сва бвојска њихова.

2. И седмог дана ја, Бог, заврших дело своје, и све оно што начиних; и аодморих се бседмог дана од свих дела својих, и све оно што начиних беше довршено, и ја, Бог, видех да то беше добро;

3. И ја, Бог, аблагослових седми дан, и посветих га; јер тада се одморих од сваког бдела свога које ја, Бог, створих и начиних.

4. А сада, гле, кажем вам да су ово поколења неба и земље, када беху створени, у дану када ја, Господ Бог, начиних небо и земљу,

5. И сваку биљку са њиве апре него што беше на земљи, и сваку травку са њиве пре него што порасте. Јер ја, Господ Бог, све бстворих, о чему говорах, вдуховно, пре него што беше у природном облику на лицу земаљском. Јер ја, Господ Бог, не учиних да пада киша на лице земље. И ја, Господ Бог, гстворих сву децу човечју; али још увек не створих и човека да обрађује дземљу; јер на ђнебу их естворих; и још увек није било тела на земљи, нити у води, нити у ваздуху;

6. Али ја, Господ Бог, говорах, и подиже се асумаглица са земље, и натопи сво лице земље.

7. И ја, Господ Бог, обликовах човека од апраха земаљског, и удахнух у ноздрве његове дах живота; и бчовек поста жива вдуша, гпрво тело на земљи, и први човек; ипак, све беше створено пре тога; духовно беху створени и начињени према речи мојој.

8. И ја, Господ Бог, засадих врт источно у аЕдену, и тамо ставих човека кога сам обликовао.

9. И ја, Господ Бог начиних да из земље израсте свако дрво, природно, да буде угодно очима човечјим; и да га човек гледа. И оно постаде такође жива душа. Јер беше духовно на дан када га створих; јер остаје у кругу у коме га ја, Бог створих, да, и то све оно што припремих на корист човеку; и човек виде да је то добро за храну. И ја, Господ Бог, засадих и адрво живота посред врта, а и бдрво познања добра и зла.

10. И ја, Господ Бог, учиних да река потече из Едена да натопи врт; а отуда се разгранала, и преточила у четири ареке.

11. И ја, Господ Бог, назвах прву Фисон, и она тече око целе земље евилске, где ја, Господ Бог, створих пуно злата;

12. И злато из те земље беше добро, а тамо беше и бдела и драгог камена оникса.

13. А име друге реке је Геон; она тече око целе земље хуске.

14. А име треће реке је Хидекел; она тече ка истоку Асирије. А четврта река је била Еуфрат.

15. И ја, Господ Бог, узех човека, и ставих га у Еденски врт, да га обрађује и да га чува.

16. И ја, Господ Бог, заповедих човеку, говорећи: Са сваког дрвета можеш слободно јести,

17. Али са дрвета познања добра и зла, не смеш јести; ипак, можеш сам абирати, јер ти је то дато; али, запамти да сам ти то забранио, јер оног бдана када са њега будеш јео сигурно ћеш вумрети.

18. И ја, Господ Бог, рекох свом аЈединорођенцу да није добро да човек буде сам; стога ћу му начинити бпомоћницу прикладну њему.

19. И од земље ја, Господ Бог, обликовах сваку звер пољску, и сваку птицу небеску; и заповедих им да дођу к Адаму, да види како ће коју назвати; и оне такође беху живе душе; јер ја, Бог, удахнух у њих дах живота, и заповедих да како год Адам назове свако живо створење, такво треба да буде име његово.

20. И Адам даде имена свој стоци, и птицама небеским, и свакој звери пољској; али се за Адама не нађе помоћница прикладна њему.

21. И ја, Господ Бог, пустих дубок сан на Адама; и он заспа, и узех једно од његових ребара и ставих месо на место његово;

22. А од ребра које ја, Господ Бог, узех од човека, начиних ажену, и доведох је човеку.

23. А Адам рече: Ово је, сада знам, кост од мојих костију, и атело од мог тела; назваће се женом, јер је узета од човека.

24. Зато ће човек оставити оца свога и мајку своју, и априонуће уз жену своју; и биће они бједно тело.

25. И они беху обоје голи, човек и жена његова, и не беше их срамота.