1. И догоди се да након што их ја, Господ Бог, истерах, Адам поче да обрађује земљу, и да има ^авласт над свим зверадима пољским, и да једе хлеб свој у зноју са чела свог, како сам му ја Господ заповедио. А и Ева, жена његова, беше радила с њим.

2. И Адам је познавао жену своју, и она му ^ароди синове и ^бкћери, и они почеше да се ^вмноже и да попуњавају земљу.

3. И од тада па надаље, синови и ^акћери Адамови почеше да се деле у земљи по двоје, и да обрађују земљу, и да чувају стада, и њима се такође родише синови и кћери.

4. И Адам и Ева, жена његова, призиваху име Господње, и чуше глас Господњи на путу ка ^аЕденском врту, који им је говорио, а они Га не видеше; јер беху уклоњени из Његовог ^бприсуства.

5. И даде им заповести да се ^аклањају Господу Богу свом, и да приносе ^бпрвенце из стада својих, као принос Господу. И Адам беше ^впослушан заповестима Господњим.

6. И након много дана ^аанђео се Господњи указа Адаму, говорећи: Зашто приносиш ^бжртве Господу? А Адам му одговори: Не знам, осим што ми је Господ заповедио.

7. А онда анђео прозбори, говорећи: Ово је ^аслика ^бжртве Јединорођенца Очевог, који је пун ^вблагодати и истине.

8. Стога, све што будеш чинио чинићеш у ^аиме Сина, и ^бпокајаћеш се и ^впризиваћеш Бога у име Сина заувек.

9. И тога дана ^аСвети Дух сиђе на Адама, који сведочи о Оцу и Сину, говорећи: Ја сам ^бЈединорођенац Очев од почетка, од сада па надаље и заувек, како би ти, који си ^впао могао да будеш ^готкупљен, као и сав људски род, и то сви они који зажеле.

10. И тога дана Адам благослови Бога и беше ^аиспуњен, и поче да ^бпрориче о свим породицама са земље, говорећи: Благословено да је име Божје, јер због свог преступа очи ми се отворише, и у овом животу ћу имати ^врадости, и опет ћу у ^гтелу видети Бога.

11. И ^аЕва, жена његова, чу све ово и беше радосна, говорећи: Да не беше нашег преступа никада не бисмо имали ^бпотомство, и никада не бисмо познавали добро и зло, и радост откупљења нашега, и вечни живот који Бог даје свима послушнима.

12. И Адам и Ева благословише име Божје, и све ^аобзнанише својим синовима и кћерима.

13. И ^аСотона дође међу њих, говорећи: И ја сам син Божји; и заповеди им, говорећи: Не ^бверујте у то; и они не повероваше, и ^вљубљаху Сотону више него Бога. И од тада па надаље људи почеше бити ^гтелесни, чулни и ђаволски.

14. И Господ Бог позва ^аСветим Духом људе свугде и заповеди им да се покају;

15. И сви они који су ^аповеровали у Сина, и покајали се за своје грехе, биће ^бспашени, а сви они који нису поверовали и нису се покајали, биће ^впроклети; и речи изађоше из уста Божјих као чврст проглас; стога се морају испунити.

16. И Адам и Ева, жена његова, не престадоше да призивају Бога. И Адам позна жену своју, а она затрудне и роди ^аКајина, и рече: Добих мушко од Господа; стога он неће одбацити речи Његове. Али гле, Кајин не послуша, говорећи: Ко је Господ да бих га познавао?

17. А она опет затрудне и роди његовог брата ^аАвеља. И Авељ ^бпослуша глас Господњи. И Авељ беше чувар оваца, а Кајин беше земљорадник.

18. И Кајин ^аљубљаше Сотону више него Бога. И Сотона му заповеди, говорећи: ^бНачини принос Господу.

19. И после неког времена догоди се да Кајин принесе плодове са земље као принос Господу.

20. А Авељ, такође принесе од првенаца из стада свога, и то од претилине њихове. И Господ исказа поштовање према Авељу, и према ^априносу његовом;

21. Али према Кајину, и према ^априносу његовом, не исказа поштовање. Сотона је ово знао и беше му угодно. И Кајин се веома разгневи, а лице његово се промени.

22. И Господ рече Кајину: Зашто си гневан? Зашто се твоје лице промени?

23. Чиниш ли добро, бићеш ^априхваћен. А не чиниш ли добро, грех лежи пред вратима, и Сотона жели да те поседује; и ако не послушаш заповести моје, предаћу те, и биће ти према жељи његовој. И владаћеш над њим;

24. Јер од сада па надаље бићеш отац лажи његових; зваћеш се ^аПропаст; јер ти беше и пре света.

25. И говориће се у времену које долази – да ове ^аодвратности дођоше од Кајина; јер је он одбио већи савет који је дошао од Бога; и ово је проклетство које ћу ставити на тебе, сем уколико се не покајеш.

26. А Кајин беше гневан, и не слушаше више глас Господа, нити Авеља, брата свога, који ходаше у светости пред Господом.

27. И Адам и жена његова туговаше пред Господом, због Кајина и браће његове.

28. И догоди се да Кајин узе једну од кћери браће своје за жену, и они ^аљубљаху Сотону више него Бога.

29. И Сотона рече Кајину: Закуни ми се грлом својим, а ако то кажеш умрећеш; и учини да се браћа твоја закуну главама својим, и живим Богом, да то неће рећи, јер ако то кажу, сигурно ће умрети; а ово да твој отац не зна; и овог дана предаћу брата твога Авеља у руке твоје.

30. И Сотона се закле Кајину да ће чинити према заповестима његовим. И све ово беше учињено у тајности.

31. И Кајин рече: Уистину сам Махан, господар ове велике тајне, да могу ^аубијати и стицати. Стога је Кајин прозван господар ^бМахан, и ликовао је у својој опакости.

32. И Кајин је отишао у поље, и причао с Авељом, братом својим. И догоди се да док беху у пољу, Кајин устаде против Авеља, брата свога, и погуби га.

33. И Кајин ^аликоваше због онога што је учинио, говорећи: Слободан сам; засигурно стада брата мога ће пасти у руке моје.

34. А Господ рече Кајину: Где је Авељ, брат твој? И он рече: Не знам. Јесам ли ја ^ачувар брата свога?

35. И Господ рече: Шта си учинио? Глас крви брата твога вапи к мени са земље.

36. И сада ћеш бити проклет од стране земље која отвори уста своја да прими крв брата твога из твоје руке.

37. Када обрађујеш земљу неће ти надаље рађати у снази својој. Бићеш ^апрогнаник и скитница на земљи.

38. А Кајин рече Господу: Сотона ме ^аискуша због стада брата мога. А такође бејах гневан јер си његов принос прихватио а не мој; казна моја је већа него што могу поднети.

39. Гле, ти ме протера овога дана од лица Господњег, и од лица твога ја ћу бити скривен; и бићу прогнаник и скитница на земљи; и догодиће се, да ће ме они који ме нађу погубити, због безакоња мојих, јер она нису скривена од Господа.

40. И ја Господ му рекох: Ко год те погуби, освета ће се на њему умножити седмоструко. И ја Господ поставих ^абелег на Кајина, да га они који га буду нашли не би убили.

41. И Кајин беше уклоњен из ^априсуства Господњег, и са женом својом и многим од браће своје борављаше у земљи наидској, на истоку од Едена.

42. И Кајин позна жену своју, а она затрудне и роди Еноха, и њему се родише много синова и кћери. И он изгради град, и надену име ^аграду по имену сина свога, Еноха.

43. А Еноху се роди Гаидад, и други синови и кћери. А Гаидаду се роди Малелеил, и други синови и кћери. А Малелеилу се роди Матусал, и други синови и кћери. А Матусалу се роди Ламех.

44. А Ламех узе за себе две жене; име прве беше Ада, а име друге Села.

45. И Ада роди Јовила, он беше отац оних који бораве под шаторима, а они беху чувари стоке; и име брата његовог беше Јувал, који беше отац свих оних који су гудачи и свирачи.

46. А Села, и она роди Товела Кајина, учитеља свих мајстора за месинг и гвожђе. А сестра Товела Кајина се зваше Ноема.

47. И Ламех рече женама својим, Ади и Сели: Послушајте глас мој, ви жене Ламехове, послушајте говор мој; убих човека на рану своју, и младића на бол своју.

48. Ако ће Кајин бити освећен седам пута, Ламех ће заиста бити ^аседамдесет седам пута;

49. Јер Ламех уђе у ^азавет са Сотоном, попут Кајина, где постаде господар Махан, господар те велике тајне коју је Сотона дао Кајину; а Гаидад, син Енохов, знајући њихову тајну, почео је да је открива синовима Адамовим;

50. Стога Ламех, јер беше гневан, погуби га, не на исти начин као Кајин свог брата Авеља, ради стицања нечега, већ га погуби ради заклетве.

51. Јер, од дана Кајинових, постојао је ^атајни савез, и њихова дела беху у тами, и свако од њих је познавао брата свога.

52. Стога Господ прокле Ламеха, и дом његов, и све оне који се заветоваше Сотони; јер не држаху заповести Божје, а то не беше угодно Богу, и он им не служаше, а дела њихова беху одвратности, и почеше да се шире међу свим ^асиновима човечјим. И то се дешавало међу синовима човечјим.

53. А међу кћерима човечјим о овоме не беше говорено, јер је Ламех изговорио тајну женама својим, а оне су се побуниле против њега, и прогласиле ово свугде, и нису имале самилости;

54. Стога Ламех беше презрен, и избачен, и није долазио међу синове човечје, да га не би убили.

55. И тако дела ^атаме почеше да преовладавају међу свим синовима човечјим.

56. И Бог прокле земљу тешким проклетством, и расрди се на опаке, на све синове човечје које је створио;

57. Јер они не хтедоше да слушају глас Његов, нити да верују у ^аЈединородног Сина Његовог, и то у Онога за кога је прогласио да ће доћи у зениту времена, који је припремљен још пре постанка света.

58. И тако је ^ајеванђеље почело да се проповеда, од почетка, бивајући проглашавано од стране светих ^банђела послатих из присуства Божјег, и сопственим гласом Његовим, и ^вдаром Светога Духа.

59. И тако све ово беше потврђено Адаму, светим обредом, и јеванђеље се проповедало, и проглас је послат, да оно треба да је у свету, све до краја његовог; и тако беше. Амен.