Вечно повезана са својом породицом

Када сам са три године усвојена, моја рођена мајка дозволила је да усвајање буде завршено само ако се моји родитељи сложе да своје црквене обреде обавим пошто напуним 12 година. Мислила је да је потребно да имам довољно година да сама одлучим, али је заиста било тешко чекати.

Да, било је тешко видети како се многи моји пријатељи крсте са осам година, али оно што је било још теже је сазнање да не могу бити запечаћена са родитељима који су ме усвојили и пет старијих браће и сестара док не напуним 12. Плашила сам се да ми се нешто не деси и будем спречена да се запечатим са њима.

Како се мој 12. рођендан приближавао, почели смо да планирамо моје крштење и печаћење са мојом породицом. Моји родитељи су ми дозволили да изаберем храм у ком ћемо се запечатити. Увек сам сматрала да је Храм Сан Дијего у Калифорнији најлепши, па се цела моја породица сложила да одемо у Калифорнију ради печаћења.

Једва сам чекала да постанем део вечне породице са родитељима, браћом и сестрама. Током печаћења, осетила сам Духа тако снажно да је тешко описати речима. Сада када сам коначно запечаћена са својом породицом, моју забринутост заменили су утеха и мир, због сазнања да сам сада вечно повезана са њима.