Света писма
3. Нефи 11


Исус Христ се показао народу Нефијевом, док је мноштво било окупљено у земљи Изобиље. И Он им је служио, и на тај начин им се показао.

Обухвата поглавља од 11. до 26.

Поглавље 11.

Отац сведочи о свом Љубљеном Сину – Христ се указује и најављује своје Помирење – Народ додирује белеге од рана на Његовим рукама, стопалима и слабини – Они узвикују Осана – Он објашњава начин и обичај крштења – Дух препирке је од ђавола – Христово учење је да човек треба да верује и да се крсти и прими Светог Духа. Око 34. год. после Христа.

1. И ево, догоди се да се скупи велико мноштво народа Нефијевог унаоколо храма који беше у земљи Изобиље. И они се дивљаху и чуђаху међу собом и указиваху једни другима на велику и чудесну промену која се беше догодила.

2. И разговараху, такође, о том Исусу Христу, о чијој смрти беше дат знак.

3. И догоди се да док они тако разговараху међусобно, зачуше глас као да долази с неба, и обазираху се унаоколо јер не разумеше глас који чуше. А то не беше оштар глас, нити беше јак глас. Ипак, и упркос томе што беше слаб глас, пробадаше их да се чу до сржи, толико да не беше дела тела њиховог да не учини да задрхти. Да, пробадаше их до саме душе и учини да срца њихова горе.

4. И догоди се да поново зачуше глас и не разумеше га.

5. И поново, трећи пут, зачуше глас и отворише уши своје да га чују, а очи њихове беху уперене према звуку његовом. И они постојано гледаху према небу, одакле звук дође.

6. И гле, трећи пут разумеше глас који чуше, а он им рече:

7. Гле Сина мог Љубљеног, којим сам веома задовољан, у коме прославих име своје – послушајте Га.

8. И догоди се, пошто разумеше поново бацише поглед свој према небу, и гле, угледаше Човека како силази са неба. И Он беше обучен у белу одору, и сиђе и стаде посред њих. А очи целог мноштва беху окренуте према Њему, и они се не усудише да отворе уста своја, чак ни да међусобно говоре, и не знадоше шта то значи, јер мишљаху да им се анђео указао.

9. И догоди се да Он испружи руку своју и обрати се народу, говорећи:

10. Гле, Ја сам Исус Христ за кога пророци посведочише да ће доћи на свет.

11. И гле, ја сам светло и живот света. И ја испих ону горку чашу коју ми Отац даде, и прославих Оца узевши на себе грехе света, при чему поднесох вољу Очеву у свему од почетка.

12. И догоди се да када Исус изговори ове речи, цело мноштво паде на земљу, јер се сети да беше проречено међу њима да ће им се Христ указати после свог успећа на небо.

13. И догоди се да им Господ рече, говорећи:

14. Устаните и дођите к мени да ставите руке своје на ребра моја, и да додирнете белеге од клинова на рукама мојим и ногама мојим, да можете знати да сам ја Бог Израелов и Бог целе земље, и да бејах погубљен за грехе света.

15. И догоди се да мноштво изађе, и стави руке своје у слабину Његову и опипа белеге од клинова на рукама Његовим и ногама Његовим. А то чињаху прилазећи један по један, док сви не беху пришли, и видеше очима својим и опипаше рукама својим и са сигурношћу знадоше и посведочише да је то онај о ком пророци писаху да ће доћи.

16. И када сви они беху изашли и сами се осведочили, сви у један глас повикаше, говорећи:

17. Осана! Благословено да је име Бога Свевишњега! И падоше пред ноге Исусове и поклонише Му се.

18. И догоди се да се Он обрати Нефију (Нефи, наиме, беше у мноштву) и заповеди му да приђе.

19. И Нефи устаде и приђе и поклони се пред Господом и пољуби ноге његове.

20. А Господ му заповеди да устане. А он устаде и стаде пред Њега.

21. И Господ му рече: Дајем ти моћ да крстиш овај народ кад се поново успнем на небо.

22. И опет, Господ позва остале и рече им исто тако, и даде им моћ да крсте. И рече им: Овако ћете крстити, и да не буде препирки међу вама.

23. Заиста, кажем вам, да они који се покају за грехе своје ради речи ваших, и пожеле да се крсте у име моје, овако ћете их крстити – Гле, сићи ћете и стати у воду, и у име моје ћете их крстити.

24. И ево, гле, ово су речи које ћете рећи, по имену их назвавши, говорећи:

25. Имајући власт која ми је поверена од Исуса Христа, ја те крстим у име Оца, и Сина, и Светог Духа. Амен.

26. А затим ћете их уронити у воду, и исто тако изронити из воде.

27. И на тај начин ћете их крстити у име моје, јер гле, заиста, кажем вам да су Отац и Син и Свети Дух једно. И ја сам у Оцу, и Отац у мени, и Отац и ја једно смо.

28. И тако како вам заповедих, тако ћете крстити. И нека не буде препирки међу вама као што досад беше, нити да буде препирки међу вама у погледу суштине учења мога, као што досад беше.

29. Јер заиста, заиста, кажем вам, онај који има дух препирке није од мене, већ је од ђавола који је отац препирке, и он подстиче срца људска да се у срџби препиру једни са другима.

30. Гле, учење моје није да се срца људска подстичу на срџбу једни против других, већ је учење моје да тако нешто треба да се одбаци.

31. Гле, заиста, заиста, кажем вам, објавићу вам учење своје.

32. А ово је учење моје, и то је учење које ми Отац даде. И ја сведочим о Оцу, а Отац сведочи о мени, а Свети Дух сведочи о Оцу и мени. И ја сведочим да Отац заповеда свим људима, свугде, да се покају и поверују у мене.

33. И ко год у мене поверује и крсти се, тај ће бити спашен. И они су ти који ће баштинити царство Божје.

34. А ко год не поверује у мене, и не крсти се, биће проклет.

35. Заиста, заиста, кажем вам да је то учење моје, и ја сведочим да је од Оца. И онај који верује у мене верује и у Оца, и њему ће Отац сведочити о мени, јер ће га походити огњем и Светим Духом.

36. И тако ће Отац сведочити о мени, а Свети Дух ће му сведочити о Оцу и мени, јер Отац и ја и Свети Дух, једно смо.

37. И опет, кажем вам, морате се покајати и постати као мало дете, и крстити се у име моје, иначе никако не можете то примити.

38. И опет, кажем вам, морате се покајати и крстити у име моје и постати као мало дете, иначе никако не можете баштинити царство Божје.

39. Заиста, заиста, кажем вам да је то учење моје, и они који на томе граде на стени мојој граде и врата их паклена неће надвладати.

40. А онај који прогласи више или мање од тога, и постави за учење моје, тај долази од зла и није сазидан на мојој стени, већ гради на песковитом темељу и врата паклена стоје отворена да приме такве, кад дођу поплаве и ветрови ударе на њих.

41. Идите, стога, овом народу и крајевима земаљским прогласите речи које рекох.