Света писма
3. Нефи 18


Поглавље 18.

Исус уводи причешће међу Нефијце – Заповеда им се да се увек моле у Његово име – Они који недостојно једу Његово тело и пију Његову крв проклети су – Ученицима се даје моћ да поверавају Светог Духа. Око 34. год. после Христа.

1. И догоди се да Исус заповеди ученицима својим да му донесу хлеб и вино.

2. А кад они одоше по хлеб и вино, заповеди Он мноштву да поседају на земљу.

3. И кад ученици дођоше са хлебом и вином, Он узе нешто хлеба, разломи га и благослови, и даде ученицима и заповеди им да једу.

4. И пошто беху јели и заситили се, заповеди им да дају мноштву.

5. И пошто мноштво беше јело и заситило се, Он рече ученицима: Гле, један од вас ће бити заређен, и њему ћу дати моћ да ломи хлеб и благосиља га и даје народу цркве моје, свима онима који поверују и крсте се у име моје.

6. И увек ћете гледати да то чините, као што ја учиних, као што ја хлеб разломих и благослових га и вама дадох.

7. А то ћете чинити у спомен на тело моје које вам показах. И биће то сведочанство Оцу да ме се увек сећате. А ако ме се увек будете сећали, Дух мој биће са вама.

8. И догоди се да када Он изговори ове речи, заповеди ученицима својим да узму вино из чаше и пију га, и да га дају мноштву да га и оно пије.

9. И догоди се да они учинише тако, и пијаху га и заситише се. И мноштву дадоше, и они пијаху и заситише се.

10. И пошто ученици беху учинили то, Исус им рече: Благословени сте због овога што учинисте, јер то је испуњење заповести мојих, и то сведочи Оцу да сте вољни да чините оно што вам заповедих.

11. И то ћете увек чинити онима који се покају и крсте у име моје. И чинићете то у спомен на крв моју коју пролих за вас, да можете посведочити Оцу да ме се увек сећате. А ако ме се увек будете сећали, Дух мој биће са вама.

12. И дајем вам заповест да то чините. И будете ли увек чинили тако бићете благословени, јер сте сазидани на стени мојој.

13. Али ко год учини више или мање од тога није сазидан на стени мојој, већ је сазидан на темељу песковитом. И када удари киша и дођу поплаве, и дуну ветрови и ударе на њих, они ће пасти, а врата паклена стоје отворена да их приме.

14. Стога, бићете благословени будете ли држали заповести моје које ми Отац заповеди да вам их дам.

15. Заиста, заиста, кажем вам, морате увек бдети и молити се, да вас ђаво не би искушао и засужњене повео за собом.

16. И као што се ја мољах међу вама, тако ћете се и ви молити у цркви мојој, међу мојим народом који се каје и крсти у име моје. Гле, ја сам светло, дадох вам пример.

17. И догоди се да када Исус беше изговорио ове речи ученицима својим, поново се окрете мноштву и рече им:

18. Гле, заиста, заиста, кажем вам, морате увек бдети и молити се да не паднете у искушење, јер Сотона жели да вас има, да вас решета као пшеницу.

19. Морате се, стога, увек молити Оцу у име моје;

20. И шта год заиштете од Оца у име моје, што је исправно, верујући да ћете примити, гле, даће вам се.

21. У породицама својим молите се Оцу, увек у име моје, да жене ваше и деца ваша благословени буду.

22. И гле, често се састајте, и никоме не браните да вам долази када се састајете, већ им допустите да вам долазе и не браните им;

23. Него се молите за њих и не избацујте их. И буду ли вам често долазили молите се Оцу за њих, у име моје.

24. Подигните, дакле, светло своје, да сија свету. Гле, ја сам светло које ћете подићи – оно што видесте да ја чиним. Гле, видесте да се мољах Оцу, и сви ви посведочисте.

25. И видите да не заповедих да ико од вас оде, већ уместо тога заповедих да дођете к мени да опипате и видите. Исто тако чините и ви свету, и ко год прекрши ову заповест допушта себи да буде доведен у искушење.

26. И ево, догоди се да када Исус беше изговорио те речи, поново погледа према ученицима које изабра, и рече им:

27. Гле, заиста, заиста, кажем вам, дајем вам још једну заповест, а онда морам ићи Оцу своме да испуним друге заповести које ми Он даде.

28. И ево, гле, ово је заповест коју вам дајем, да не допустите никоме да знајући узима од тела мога и крви моје недостојно, када му служите.

29. Јер ко год недостојно једе и пије тело моје и крв, једе и пије проклетство души својој. Стога, ако знате да је неко недостојан да једе и пије од тела мога и крви моје, забраните му.

30. Ипак, не избацујте га између себе, већ му служите и молите се Оцу за њега, у име моје. А ако се он покаје и крсти у име моје, тада га примите и служите му од тела мога и крви моје.

31. Али, ако се не покаје, неће се убројати међу мој народ, да не уништи мој народ, јер гле, познајем овце своје и оне су избројане.

32. Ипак, не избацујте га из синагога својих, или својих места за службу, већ таквима и даље служите, јер не знате хоће ли се они вратити и покајати и доћи к мени са пуном одлучношћу срца, и ја ћу их исцелити, а ви ћете бити средство којим им се доноси спасење.

33. Стога, држите се ових казивања које вам заповедих да не дођете под осуду, јер јао ономе кога Отац осуди.

34. И ове заповести дајем вам због препирки које имате међу собом. А благословени сте ако нема препирки међу вама.

35. А сада идем к Оцу, јер потребно је да одем Оцу, вас ради.

36. И догоди се да када Исус беше завршио ово казивање, руком својом дотакну ученике које изабра, једног по једног, и то док их све не беше дотакао, и говораше им док их дотицаше.

37. А мноштво не чу речи које Он изговори, стога не сведочаше. Али, ученици посведочише да им Он даде моћ да дају Светог Духа. А ја ћу вам касније показати да је овај запис истинит.

38. И догоди се да кад их Исус све беше дотакао, дође облак и заклони мноштво да не могаху видети Исуса.

39. И док беху заклоњени Он оде од њих и узнесе се на небо. И ученици видеше и посведочише да се Он понове успе на небо.