Света писма
3. Нефи 28


Поглавље 28.

Деветорица од дванаесторице ученика желе баштину у Христовом царству када умру, и она им је обећана – Тројица Нефијаца желе и дата им је моћ над смрћу тако да могу остати на земљи док Исус поново не дође – Они су пренесени и виде оно што није дозвољено рећи, и сада служе међу људима. Око 34–35 год. после Христа.

1. И догоди се да када Исус беше изговорио ове речи, обрати се ученицима својим, једном по једном, говорећи им: Шта желите од мене, пошто одем Оцу?

2. И сви осим тројице рекоше, говорећи: Желимо да се служба наша, на коју нас Ти позва заврши пошто проживимо век човечји, како би журно дошли к Теби, у царство Твоје.

3. А Он им рече: Благословени сте што то зажелесте од мене. Стога, када вам буду седамдесет и две године, доћи ћете к мени у царство моје, и код мене ћете наћи покој.

4. И када им то рече, окрену се оној тројици и рече им: Шта хоћете да учиним вама, када одем Оцу?

5. А они се ражалостише у срцима својим, јер Му се не усуђиваху рећи шта пожелеше.

6. А Он им рече: Гле, знам мисли ваше, и ви пожелесте оно што Јован, мој љубљени који беше са мном у служби мојој, пожеле од мене, пре него што ме Јевреји подигоше.

7. Стога, још више сте благословени, јер никада нећете смрт искусити, већ ћете живети да гледате сва дела Очева међу децом човечјом, и то док се све не испуни по вољи Очевој, док ја не дођем у слави својој са моћима небеским.

8. И никада нећете поднети боли смртне, већ кад ја дођем у слави својој у трен ока ћете се променити из смртности у бесмртност. И тада ћете бити благословени у царству Оца мога.

9. И уз то, нећете осећати бол док будете пребивали у телу, ни жалост, осим због греха света. А све то учинићу због онога што пожелесте од мене, јер пожелесте да док је света можете приводити к мени душе људске.

10. И тога ради имаћете пунину радости и седећете у царству Оца мога. Да, радост ваша биће потпуна, као што Отац мени даде пунину радости, и бићете као што сам ја, а ја сам као Отац, а Отац и ја једно смо;

11. А Свети Дух сведочи о Оцу и мени, и због мене Отац даје Светог Духа деци човечјој.

12. И догоди се да када Исус беше изговорио ове речи, Он прстом дотакну сваког од њих, осим оне тројице која би остала, а затим оде.

13. И гле, небеса се отворише и они беху на небо понесени, и видеше и чуше неизрециве ствари.

14. И беше им забрањено да говоре. Такође им не беше дата моћ да могу да говоре о ономе што чуше и видеше;

15. И не могаху рећи да ли беху у телу или изван тела, јер чињаше им се то попут преображења, да се променише од овог тела од меса у стање бесмртно, како би могли гледати оно што је Божје.

16. Али, догоди се да они поново служаху на лицу земаљском. Ипак, не служаху оно што беху видели и чули, због заповести која им беше дата на небу.

17. И ево, не знам да ли су од дана преображења свога смртни или бесмртни.

18. Али знам оволико, према запису који беше дат – пролажаху они лицем земље и служаху свом народу уједињујући са црквом све оне који би поверовали у проповедање њихово, крстећи их. И сви они који се крстише, примише Светог Духа.

19. А они који не припадаху цркви бацаху их у тамницу. А тамнице их не могаху задржати, јер пуцаху надвоје.

20. И беху бацани у дубину земље, али они удараху земљу речју Божјом, толико да моћу Његовом беху избављани из дубина земаљских. И они стога не могаху ископати јаме довољно дубоке да би их задржале.

21. И трипут беху у пећ бачени, а повреду не задобише.

22. И двапут беху бачени у јаму са зверима дивљим. И гле, играху се са зверима као дете са јагњетом, а повреду не задобише.

23. И догоди се да пролажаху тако међу свим народом Нефијевим, и проповедаху јеванђеље Христово свом народу на лицу земаљском. И они се обратише Господу и ујединише са црквом Христовом, и тако народ тог поколења беше благословен у складу са речима Исусовим.

24. А сад, на неко време ја, Мормон, завршавам казивање о томе.

25. Гле, управо хтедох да запишем имена оних који никад неће смрт искусити, али Господ забрани. Нећу их, стога, записати, јер они су сакривени од света.

26. Али гле, ја их видех и они ми служаху.

27. И гле, биће они међу нејеврејима, а нејевреји их неће препознати.

28. Биће они и међу Јеврејима, а Јевреји их неће препознати.

29. И догодиће се, када Господ у мудрости својој буде сматрао погодним, да ће служити свим расејаним племенима Израеловим, и свим народима, коленима, језицима и људима, и многе душе од њих привести Исусу, да се испуни жеља њихова, а и због моћи Божје за уверавање, која је у њима.

30. А они су као анђели Божји, и помоле ли се Оцу у име Исусово могу се показати било ком човеку ако им се учини да је то добро.

31. Стога, велика и чудесна дела ће они извршити пре великог и наступајућег дана када сви људи свакако морају стати пред судијску столицу Христову;

32. Да, чак ће и међу нејеврејима извршити велико и чудесно дело, пре тог судњег дана.

33. И кад бисте имали сва Света писма која дају извештај о свим чудесним делима Христовим, знали бисте, у складу са речима Христовим, да то сигурно мора доћи.

34. И јао оном који не послуша речи Исусове, и оних које Он изабра и посла међу њих, јер ко год не прими речи Исусове и оних које Он посла, не прима Њега. Стога ни Он њих неће примити у последњи дан;

35. И било би им боље да се ни родили нису. Мислите ли, наиме, да можете поништити правду увређеног Бога, кога људи ногама погазише, да спасење може тако доћи?

36. А сад гле, док говорах о онима које Господ изабра, да, оној тројици која беху понесена на небеса, да не знам да ли од смртности беху очишћени за бесмртност –

37. Али гле, пошто записах, упитах Господа и Он ми објави да беше потребно да се изврши нека промена на телима њиховим, иначе би они морали смрт искусити;

38. Стога, да не би смрт искусили, беше извршена промена на телима њиховим, да не би трпели бол, нити осећали тугу, осим због греха света.

39. Ево, та промена није једнака оној која ће се догодити у последњи дан, али на њима беше извршена промена како Сотона не би имао моћ над њима, да их не би могао искушавати. И они су посвећени у телу, да буду свети, и да их моћи земаљске не могу задржати.

40. И у том стању треба да остану све до суда Христовог. А у тај дан доживеће још већу промену и бити примљени у царство Очево да више не изађу, већ да на небесима вечно пребивају са Богом.