Света писма
Етер 3


Поглавље 3.

Брат Јаредов види прст Господњи док Он дотиче шеснаест каменова – Христ показује своје духовно тело брату Јаредовом – Они који имају савршено знање не могу бити задржани од проласка кроз вео – Обезбеђују се тумачи да на светло дана изнесу јаредовски запис.

1. И догоди се да брат Јаредов (ево, број бродова који беху припремљени беше осам) изађе на гору коју називаху Шелем, због силне висине њене, и истопи из стене шеснаест малих каменова, а они беху бели и бистри, попут провидног стакла. И он их у рукама својим понесе на врх горе и поново завапи Господу, говорећи:

2. О, Господе, Ти рече да морамо бити дубинама опкољени. Ево, погледај, о Господе, и не гневи се на слугу свога због слабости његове пред Тобом, јер знамо да си свет и да на небесима пребиваш, и да смо недостојни пред Тобом. Због пада наша природа постаде трајно зла. Ипак, о Господе, Ти нам даде заповест да Те морамо призивати, да од Тебе примимо у складу са жељама својим.

3. Гле, о Господе, Ти нас удари због безакоња нашег и прогна нас, и много година смо у пустињи. Ипак, беше милостив према нама. О, Господе, сажали се на мене и одврати срџбу своју од овог свог народа и не допусти да у мраку преплове ову разбеснелу дубуну, већ погледај ово што истопих из стене.

4. И знам, о Господе, да имаш сву моћ и да за добробит човека можеш учинити све што хоћеш. Дотакни, стога, ове каменове, о Господе, прстом својим, и припреми их да засијају у мраку. И они ће нам сијати у бродовима које припремисмо, тако да имамо светло док будемо ишли преко мора.

5. Гле, о Господе, Ти можеш то учинити. Знамо да си кадар да покажеш велику моћ која изгледа мала разумевању људском.

6. И догоди се да када брат Јаредов изговори ове речи, гле, Господ испружи руку своју и прстом дотакну каменове један по један. И спаде вео са очију брата Јаредовог и он угледа прст Господњи, а он беше као прст човечји, попут меса и крви, и брат Јаредов паде пред Господом, јер га страх обузе.

7. И Господ виде да брат Јаредов паде на земљу. И Господ му рече: Устани! Зашто паде?

8. А он рече Господу: Видех прст Господњи и уплаших се да ће ме ударити, јер не знадох да Господ има тело и крв.

9. А Господ му рече: Због вере своје ти виде да ћу узети на себе тело и крв. И никад пред мене не дође човек са тако силном вером као ти, јер да није тако не би могао да видиш прст мој. Виде ли више од тога?

10. А он одговори: Не. Господе, покажи ми се.

11. А Господ му рече: Верујеш ли речима које ћу рећи?

12. А он одговори: Да, Господе, знам да говориш истину, јер си Ти Бог истине и не можеш лагати.

13. И кад изговори те речи, гле, Господ му се показа, и рече: Због тога што то знаш откупљен си од пада. Стога се враћаш у присуство моје, стога ти се показујем.

14. Гле, ја сам онај који беше припремљен од постанка света да откупи свој народ. Гле, ја сам Исус Христ. Ја сам Отац и Син. Сав род људски у мени ће имати живот, и то вечно, наиме, они који поверују у име моје, и постаће синови моји и кћери моје.

15. И никад се не показах човеку кога створих, јер никад човек не верова у мене као ти. Видиш ли да си створен по обличју моме? Да, сви људи у почетку беху створени по обличју моме.

16. Гле, тело ово, које сада гледаш, тело је духа мога. И човека створих према телу духа свога. И као што се сада указујем теби у духу, тако ћу се указати своме народу у телу.

17. И ево, као што ја, Морони, рекох, не могох дати потпун извештај о ономе што је записано, стога ми је довољно да кажем да се Исус Христ показа том човеку у духу на начин и у обличју истог тела како се показа Нефијцима.

18. И Он му служаше као што служаше Нефијцима, а све то да би тај човек знао да је Он Бог, због многих великих дела која му Господ беше показао.

19. И због знања тог човека, он не могаше бити задржан од гледања унутар вела. И он виде прст Исусов, који кад угледа паде од страха, јер знаше да је то прст Господњи. И више не имаше веру, јер знаше, ништа не сумњајући.

20. Имајући, дакле, то савршено знање о Богу, не могаше бити задржан од проласка кроз вео. Стога виде Исуса, а Он му служаше.

21. И догоди се да Господ рече брату Јаредовом: Гле, нећеш допустити да оно што виде и чу изађе у свет док не дође време да прославим име своје у телу. Стога ћеш сачувати то што виде и чу, и нећеш показати ниједном човеку.

22. И ево, кад дођеш к мени, записаћеш то и запечатити, да га нико не може протумачити. Записаћеш то, наиме, извесним језиком тако да се не може читати.

23. И гле, даћу ти ова два камена, и њих ћеш запечатити са оним што будеш написао.

24. Јер гле, побрках језик којим ћеш писати. Стога ћу, у време које одредих, учинити да ти каменови пред очима људи увеличају то што ћеш написати.

25. И када Господ изговори те речи, показа брату Јаредовом све становнике на земљи који беху, а и оне који ће бити, и не сакри их од погледа његовог и то у крајевима земаљским.

26. Беше му Он, наиме, рекао пре тога, да би му, поверује ли у Њега, могао све показати – требало би му то показати. Стога Господ не могаше ништа од њега задржати, јер он знаше да му Господ може све показати.

27. А Господ му рече: Запиши то и запечати, а ја ћу у време које одредим показати то деци човечјој.

28. И догоди се да му Господ заповеди да запечати она два камена која беше примио, и да их не показује док то Господ не покаже деци човечјој.