1. И ево, догоди се да када Нефи беше изговорио ове речи, гле, беху тамо људи који беху судије, који такође припадаху тајној дружини Гадијантоновој, и они беху срдити и викаху против њега, говорећи народу: Зашто не ухватите тог човека и не приведете га да може бити осуђен према злочину који учини?

2. Зашто гледате тог човека и слушате га како ружи овај народ и закон наш?

3. Јер гле, Нефи им беше говорио о искварености закона њиховог, да, много тога им Нефи говораше што не може бити записано, а не говораше им ништа што је супротно заповестима Божјим.

4. А оне судије беху срдите на њега јер им отворено говораше о њиховим тајним делима таме. Ипак, они се не усуђиваху да руке своје ставе на њега, јер се бојаху народа да не би викали против њих.

5. Стога они повикаше народу, говорећи: Зашто допуштате овом човеку да нас ружи? Јер гле, он осуђује сав овај народ, и то на уништење, да, и уз то да ће ови наши велики градови бити одузети од нас, да нећемо имати места у њима.

6. А ево, ми знамо да је то немогуће, јер гле, моћни смо, а градови наши велики, стога непријатељи наши не могу имати моћ над нама.

7. И догоди се да они тако подбунише народ на срџбу против Нефија, и започеше сукобе међу њима, јер беше неких који повикаше: Пустите тог човека на миру, јер је добар човек, и то што каже сигурно ће се догодити уколико се не покајемо;

8. Да, гле, сви ће се судови о којима нам посведочи оборити на нас, јер знамо да нам исправно посведочи о безакоњима нашим. А гле, много их је, и као што зна за безакоња наша, зна све што ће нам се догодити.

9. Да, и гле, да није пророк не би нам могао сведочити о томе.

10. И догоди се да они људи који настојаху да униште Нефија, због страха свога беху принуђени да не стављају на њега руке своје. Стога им он поново поче говорити, видевши да беше стекао наклоност у очима неких, толико да се остатак њих уплаши.

11. Стога беше нагнан да им говори још више, говорећи: Гле, браћо моја, зар не читасте да Бог даде моћ једном човеку, и то Мојсију, да удари по водама Црвеног мора и оне се раздвојише тамо-амо, толико да Израелци који беху очеви наши, по сувом прођоше, а воде се склопише над војскама египатским и прогуташе их?

12. И ево, гле, ако Бог том човеку даде такву моћ, зашто се онда ви свађате међу собом и кажете да мени не даде моћ којом бих знао за судове који ће се оборити на вас уколико се не покајете?

13. Али гле, не поричете ви само моје речи, већ поричете и све речи које говораху очеви наши, а и речи које говораше тај човек, Мојсије, коме беше дата тако велика моћ, да, речи које говораше о доласку Месије.

14. Да, не даде ли он запис да ће Син Божји доћи? И као што подиже бронзану змију у пустињи, тако ће бити подигнут онај који ће доћи.

15. И сви који погледају ту змију ће живети, као и сви који са вером буду погледали Сина Божјег, имајући дух раскајан, могу живети, и то животом који је вечан.

16. И ево, гле, не сведочаше само Мојсије о томе, већ и сви свети пророци од његових дана све до дана Аврамових.

17. Да, и гле, Аврам виде за долазак Његов, и испуни се весељем и радоваше се.

18. Да, и гле, кажем вам, да не знаше само Аврам за то, већ их беше много пре дана Аврамових који беху позвани по реду Божјем. Да, и то по реду Сина Његовог и то зато да се покаже народу, много хиљада година пре доласка Његовог, да ће им то откупљење доћи.

19. И ево, желео бих да знате, да чак и од дана Аврамових беше много пророка који о томе сведочаху. Да, гле, пророк Зенос одважно сведочаше, због чега беше погубљен.

20. И гле, и Зенок, а и Езија, и Исаија такође, и Јеремија (Јеремија беше исти онај пророк који сведочаше о уништењу Јерусалима), а ево, ми знамо да Јерусалим беше уништен по речима Јеремијиним. О, зашто онда да Син Божји не дође, по пророштву његовом?

21. И ево, хоћете ли да оспорите да Јерусалим беше уништен? Хоћете ли да кажете да синови Седекијини не беху погубљени, сви осим Мулека? Да, и зар не видите да је потомство Седекијино са нама, и да је истерано из земље јерусалимске? Али гле, није то све –

22. Отац наш Лехи беше отеран из Јерусалима јер сведочаше о томе. И Нефи сведочаше о томе, а и скоро сви очеви наши, и то све до овог времена. Да, они сведочаху о доласку Христовом и ишчекиваху и радоваху се дану Његовом који ће доћи.

23. И гле, Он је Бог, и Он је са њима, и објави им се да их откупи. И они му дадоше славу због оног што ће доћи.

24. И ево, видевши да то знате и не можете да порекнете уколико не лажете, стога у томе згрешисте, јер све то одбацисте упркос толиким доказима које примисте. Да, управо примисте све то, и оно на небу, и све што је на земљи, као сведочанство да је то истинито.

25. Али гле, одбацисте истину и побунисте се против светог Бога свога, и чак и сада, уместо да скупљате себи благо на небу, где се ништа не квари и где ништа нечисто не може ући, нагомилавате себи гнев за дан суда.

26. Да, чак и у ово време, због убистава својих и свога блуда и опакости, сазревате за вечно уништење. Да, и уколико се не покајете, оно ће вам убрзо доћи.

27. Да, гле, оно је управо пред вратима вашим. Да, идите до судијске столице и испитајте и гле, судија ваш је убијен и лежи у крви својој, а уби га брат његов који тежи да седне на судијску столицу.

28. И гле, обојица припадају вашој тајној дружини, чији је оснивач Гадијантон и онај Зли који настоји да уништи душе људске.