Света писма
Јаром 1


Књига Јаромова

Поглавље 1.

Нефијци држе закон Мојсијев, радују се Христовом доласку и напредују у земљи – Многи пророци раде како би народ сачували на путу истине. Око 399–361 год. пре Христа.

1. Ево, гле, ја, Јаром, пишем нешто речи по заповести оца свога, Еноса, да би се сачувало родословље наше.

2. А како су ове плоче мале и како је све ово написано са намером да користи браћи нашој, Ламанцима, стога је потребно да мало пишем. Али, нећу писати о пророковањима својим, нити о откривењима својим. Јер шта бих више могао написати од оног што очеви моји написаше? Зар не открише они план спасења? Кажем вам, да, и то ми је довољно.

3. Гле, потребно је да се много тога учини међу овим народом, због тврдоће срца њихових и глувоће ушију њихових и слепоће умова њихових и тврдоће шија њихових. Ипак, Бог им је веома милостив и још их не збриса са лица земље.

4. А међу нама има много оних који имају многа откривења, јер нису сви тврде шије. И који год нису тврде шије и имају веру, имају заједништво са Светим Духом, који деци човечјој објављује према вери њиховој.

5. И ево, гле, две стотине година беше прошло, а народ Нефијев ојача у земљи. Гледаху они да држе закон Мојсијев и дан Шабата светим за Господа. И не скрнављаху нити хуљаху. А закони земље беху веома строги.

6. И беху расејани широм лица земље, а и Ламанци такође. А они беху много бројнији него што беху Нефијци. И љубљаху убиство и крв дивљачи пијаху.

7. И догоди се да долажаху много пута на нас, Нефијце, у борбу. Али цареви наши и вође наше беху људи снажни у вери Господњој и поучаваху народ путевима Господњим. Стога се одупирасмо Ламанцима и збрисасмо их из земаља наших и почесмо утврђивати градове наше, то јест, свако место баштине наше.

8. И веома се намножисмо и раширисмо по лицу земље и постадосмо веома богати у злату и у сребру и у драгоценостима и доброј изради у дрвету, у грађевини и у справама, а тако и у железу и бакру и месингу и челику, правећи разнолика оруђа свих врста за обрађивање земље, и ратно оружје. Да, оштру шиљасту стрелу и тоболац и стрелицу и копље, и извршавасмо сваковрсне припреме за рат.

9. И пошто бејасмо тако припремљени за сукоб са Ламанцима, не напредоваху они против нас. Али, потврди се реч Господња коју Он рече очевима нашим, говорећи: Уколико будете држали заповести моје напредоваћете у земљи.

10. И догоди се да пророци Господњи запретише народу нефијском, по речи Божјој, да не буду ли држали заповести него падну у преступ, биће истребљени са лица земље.

11. Стога, пророци и свештеници и учитељи беху марљиво радили, опомињући са свом трпељивошћу народ на марљивост, поучавајући закону Мојсијевом и о намери због које беше дат, уверавајући их да ишчекују Месију и верују да ће Он доћи, као да већ јесте. И тако их они поучаваху.

12. И догоди се да их, чинећи тако сачуваше од истребљења са лица земље, јер речју им срца пробадаху, стално их подстичући на покајање.

13. И догоди се да две стотине тридесет и осам година прође у сталним ратовима и сукобима и расправама, током већег дела времена.

14. И ја, Јаром, не пишем више, јер су плоче мале. Али гле, браћо моја, можете погледати друге плоче Нефијеве, јер гле, на њима су урезани записи о ратовима нашим, према записима царева, или онима за које они наредише да се напишу.

15. А ове плоче предајем у руке сина свога, Омнија, како би се водиле према заповестима очева мојих.