Света писма
Мормон 9


Поглавље 9.

Морони позива оне који не верују у Христа да се покају – Он објављује Бога чуда, који даје откривења и излива дарове и знаке на верне – Чуда престају због неверовања – Знаци прате оне који верују – Људи се опомињу да буду мудри и држе заповести. Око 401–421 год. после Христа.

1. И ево, говорим и о онима који не верују у Христа.

2. Гле, хоћете ли поверовати у дан похођења свога – гле, кад Господ дође, да, и то у онај велики дан кад се земља смота као свитак и твари отопе од жестоке врелине, да, у онај велики дан кад будете приведени да станете пред Јагње Божје – хоћете ли и тада рећи да Бога нема?

3. Хоћете ли и тада наставити да поричете Христа, или можете ли гледати Јагње Божје? Мислите ли да можете пребивати са Њим са свешћу о кривици својој? Мислите ли да бисте могли бити срећни да пребивате са тим светим Бићем када душе ваше раздире свест о кривици што увек кршисте законе Његове?

4. Гле, кажем вам да бисте били јаднији да пребивате са светим и праведним Богом са свешћу о прљавштини својој пред Њим, него да пребивате у паклу с душама проклетим.

5. Јер гле, кад будете приведени да видите пред Богом голотињу своју и уз то славу Божју и светост Исуса Христа, распалиће то у вама пламен неугасивог огња.

6. Онда, о неверници, окрените се Господу, завапите снажно Оцу у име Исусово, да бисте се можда тог великог и последњег дана нашли неукаљани, чисти, наочити и бели, будући очишћени крвљу Јагњетовом.

7. И опет, говорим вама који поричете откривења Божја и кажете да су укинута, да откривења нема, нити пророштава, ни дарова, ни исцељења, ни говорења језицима, и тумачења језика;

8. Гле кажем вам, онај који пориче ово не познаје јеванђеље Христово. Да, он није читао Света писма, а ако јесте, не разуме их.

9. Не читамо ли, наиме, да је Бог исти јуче, данас и заувек, и у Њему нема колебљивости нити наговештаја промене?

10. И ево, замислисте ли у себи бога који се мења и у коме је наговештај промене, тада замислисте у себи бога који није Бог чуда.

11. Али гле, ја ћу вам показати Бога чуда, и то Бога Аврамовог, и Бога Исаковог, и Бога Јаковљевог, а то је исти онај Бог који створи небеса и земљу и све што је на њима.

12. Гле, створи Он Адама, а преко Адама дође пад човеков. А због пада човековог дође Исус Христ, који је Отац и Син, а због Исуса Христа дође откупљење човечје.

13. А због откупљења човековог које дође по Исусу Христу, враћају се они у присуство Господње. Да, тако су сви људи откупљени, јер смрт Христова остварује васкрсење које остварује откупљење од бескрајног сна, сна из ког ће се сви људи моћу Божјом пробудити кад труба затруби, и они ће изаћи, и мали и велики, и сви ће стати пред суд Његов, откупљени и разрешени од ових вечних окова смрти, а та смрт је временска смрт.

14. А тада на њих долази суд Свечев. И тада долази време да ће онај који је прљав и даље бити прљав, а онај који је праведан и даље ће бити праведан. Онај који је срећан и даље ће бити срећан, а онај који је несрећан и даље ће бити несрећан.

15. А сад, о ви сви који замислисте у себи бога који не може чуда чинити, питао бих вас, зар прође све то о чему говорах? Зар већ дође крај? Гле, кажем вам, не. И Бог не преста бити Бог чуда.

16. Гле, није ли оно што Бог изврши чудесно у нашим очима? Да, и ко може разумети чудесна дела Божја?

17. Ко ће рећи да није чудо што су по речи Његовој небо и земља створени, и моћу речи Његове човек беше створен од праха земаљског, и моћу речи Његове чуда беху извршена?

18. И ко ће рећи да Исус Христ не учини моћна чуда? И многа моћна чуда беху извршена рукама апостола.

19. И ако се онда извођаху чуда, зашто Бог преста да буде Бог чуда, а ипак буде непроменљиво Биће? И гле, кажем вам, Он се не мења. Да је тако, Он би престао да буде Бог, а Он не престаје да буде Бог, и јесте Бог чуда.

20. А разлог што Он престаје да чини чуда међу децом човечјом је то што они ишчезавају у невери, и одступају са правог пута, и не познају Бога у ког треба да се уздају.

21. Гле, кажем вам да ко год поверује у Христа, не сумњајући ништа, шта год заиште од Оца у име Христово, даће му се. И то је обећање свима, и то за све крајеве земаљске.

22. Јер гле, овако рече Исус Христ, Син Божји, ученицима својим који ће остати, да, а и свим ученицима својим, пред мноштвом које слушаше: Идите по целом свету и проповедајте јеванђеље сваком створењу;

23. И онај који поверује и крсти се биће спашен, али онај који не поверује биће проклет;

24. А ови знаци ће пратити оне који поверују – у име моје ће ђаволе истеривати, новим језицима ће говорити, змије ће држати, и попију ли шта смртоносно неће им нашкодити, на болесне ће руке полагати и они ће оздрављати;

25. И ко год поверује у име моје, ништа не сумњајући, њему ћу потврдити све речи своје, и то у свим крајевима земаљским.

26. И ево, гле, ко се може одупрети делима Господњим? Ко може порећи казивања Његова? Ко ће се подићи против свемогуће моћи Господње? Ко ће презрети дела Господња? Ко ће презрети децу Христову? Гле, сви ви који презирете дела Господња, јер ћете се чудити и страдати.

27. О, не презирите онда и не чудите се, већ послушајте речи Господње и молите Оца у име Исусово за све оно што вам је потребно. Не сумњајте већ будите верни, и почните као у древна времена, и приђите Господу свим срцем својим, и трудите се око спасења свога са страхом и дрхтањем пред Њим.

28. Будите мудри у данима провере своје. Уклоните са себе сву нечистоћу своју. Не иштите да бисте у пожудама својим трошили, већ иштите са непоколебљивом чврстином да се не препустите искушењу, већ да служите правом и живом Богу.

29. Гледајте да се не крстите недостојно. Гледајте да не узимате причешће Христово недостојно, већ гледајте да све чините у достојности, а чините то у име Исуса Христа, Сина Бога живога. И будете ли то чинили, и истрајете до краја, нипошто нећете бити одбачени.

30. Гле, говорим вам као да говорах из мртвих, јер знам да ћете имати речи моје.

31. Не осуђујте ме због несавршености моје, нити оца мога због несавршености његове, нити оне који пре њега писаху, већ уместо тога захваљујте Богу што вам објави несавршености наше, да научите да будете мудрији него што ми бејасмо.

32. И ево, гле, написасмо запис овај у складу са знањем нашим, знацима који се код нас зову прерађени египатски, које предавасмо и која променисмо у складу са начином говора нашег.

33. И да плоче наше беху довољно велике писали бисмо јеврејски, али јеврејски такође променисмо, а да могосмо писати јеврејски, гле, не би било несавршености у запису нашем.

34. Али зна Господ оно што записасмо, а и да ниједан други народ не познаје језик наш. И због тога што ниједан други народ не познаје језик наш, припреми Он стога средство за тумачење његово.

35. А ово је написано да бисмо очистили одећу своју од крви браће наше која ишчезоше у невери.

36. И гле, ово што пожелесмо у погледу на браћу нашу, да, и то обнову њихову у знању о Христу, у складу је са молитвама свих светаца који пребиваху у овој земљи.

37. И нека Господ Исус Христ дâ да молитве њихове буду услишене у складу са вером њиховом. И нека се Бог Отац сети завета који учини са домом Израеловим. И нека их заувек благослови, по вери у име Исуса Христа. Амен.