1. О Боже, где си? И где је шатор што прекрива скровиште твоје?

2. Колико дуго ће се рука твоја уздржавати, и око Твоје, да, чисто око Твоје, гледати са вечних небеса неправде према народу твоме и слугама твојим, а ухо Твоје бити изложено вапајима њиховим?

3. Да, о Господе, колико дуго ће они трпети неправде и незаконита угњетавања, пре него што се срце твоје смекша према њима, и утроба Твоја испуни самилошћу према њима?

4. О Господе Боже свемогући, творче неба, земље, и мора, и свега што је на њима, који надзиреш и подлажеш себи ђавола, и тамну и мрачну владавину Шеола – испружи руку своју; нека око Твоје провири; нека се шатор Твој склони; нека скровиште Твоје не буде више прикривено; нека се ухо Твоје приклони, нека се срце Твоје смекша, и утроба Твоја испуни самилошћу према нама.

5. Нека се срџба Твоја распали против непријатеља наших; и у жестини срца свога, мачем својим, освети нас за неправде према нама.

6. Сети се светаца својих који пате, о Боже наш; и слуге Твоје ће се радовати имену Твоме заувек.

7. Сине мој, нека је мир у души твојој; твоје недаће и невоље ће бити само кратког века;

8. А онда, истрајеш ли у њима ваљано, Бог ће те уздићи на висину; победићеш све непријатеље своје.

9. Пријатељи твоји стоје уз тебе, и поново ће те поздрављати топлим срцима и пријатељским рукама.

10. Ти још увек ниси налик Јову; пријатељи твоји се не препиру са тобом, нити ти намећу да си преступник, како то чињаху Јову.

11. А онима који ти намећу да си преступник, нада ће се распршити, а очекивања ће се истопити као што се ледено иње топи пред врелим зрацима излазећег сунца;

12. А Бог такође постави руку своју и печат да промени времена и доба, и заслепи умове њихове, како не би разумели чудесна деловања Његова; како би их искушао и ухватио у сопственом лукавству њиховом.

13. И зато што су срца њихова искварена, и да би се оно што су вољни да нанесу другима, а воле да други трпе, вратило њима у потпуној мери;

14. Како би били разочарани, и наде њихове сасечене;

15. И за не пуно година од тада, они и њихово потомство биће збрисани под небом, говори Бог, тако да нико од њих неће стајати крај зида.

16. Проклети су сви они који дижу пету против помазаника мојих, говори Господ, и вичу да сагрешише када они не сагрешише преда мном, говори Господ, него учинише оно што је прикладно у очима мојим, и што им ја заповедих.

17. Али они који вичу о преступу чине то јер су слуге греха, и сами деца непослушности.

18. А они који се лажно куну против слугу мојих, како би их довели до ропства и смрти –

19. Јао њима; зато што увредише малене моје, биће одвојени од обреда дома мога.

20. Корпа њихова се неће напунити, куће њихове и стаје њихове ће пропасти, а они сами биће презрени од стране оних који им се улагују.

21. Неће имати права на свештенство, нити ће га имати потомство њихово након њих од поколења до поколења.

22. Боље би им било да им је млински камен био окачен око врата њиховог, и да су се удавили у дубини морској.

23. Јао свима онима који узнемиравају народ мој, и терају их, и убијају, и сведоче против њих, говори Господ над војскама; поколење аспидино неће избећи проклетство пакла.

24. Гле, моје очи виде и знају сва дела њихова, и држим у резерви хитар суд за прави тренутак, за све њих;

25. Јер постоји време одређено за свакога, према томе каква ће бити дела његова.

26. Бог ће вам дати знање својим Светим Духом, да, неописивим даром Светог Духа, који до сада не беше откривен од како је света;

27. Које су наши преци чекали жељно ишчекивајући да се открије у последњим данима, према коме су умове њихове усмеравали анђели, како је чувано за пунину славе њихове;

28. У време које ће доћи, у коме ништа неће бити ускраћено, било да има једног Бога или много богова, они ће се објавити.

29. Сви престоли и власти, и кнежевства и моћи, биће откривени и подарени свима који храбро истрајаше уз јеванђеље Исуса Христа.

30. И такође, ако су границе постављене небесима и морима, или сувој земљи, или сунцу, месецу, или звездама –

31. Сви ће периоди обртања њиховог, сви одређени дани, месеци, и године, и сви дани њихових дана, месеца, и година, и сва слава њихова, закони, и устаљена времена, бити откривени у данима раздобља пунине времена –

32. Према ономе што је одређено усред Савета Вечнога Бога свих других богова пре него овога света беше, што треба да се сачува до свршетка и краја његовог, када ће свако ући у вечно присуство Његово и у вечни покој Његов.

33. Колико дуго текуће воде могу остати нечисте? Која моћ ће задржати небеса? Исто тако, може ли ико да испружи своју слабашну руку да заустави реку Мисури у њеном устаљеном току, или да преокрене ток њезин, као и да спречи Свемогућег да излије знање са неба на главе светаца последњих дана?

34. Гле, много је званих, али је мало изабраних. А зашто они нису изабрани?

35. Јер су срца њихова толико ослоњена на оно што је од овога света, и теже ка почастима човечјим, да они не уче ову једну поуку –

36. Да су прâва свештенства нераскидиво повезана са небеским моћима, и да се моћима небеским не може управљати нити руковати сем према начелима праведности.

37. Истина је да нам се она могу поверити, али када настојимо да прикријемо грехе своје, или да задовољимо охолост своју, узалудне амбиције своје, или да применимо надзор или власт или принуду над душама деце човечје, у неправедности у било којој мери, гле, небеса се повлаче; Дух Господњи се жалости; а када се повуче, амен је тада свештенству или власти тога човека.

38. Гле, пре него што постане свестан, препуштен је сам себи, да се против бодљи рита, да прогони свеце, и да се бори против Бога.

39. Поучени смо жалосним искуством да је у природи и ћуди скоро свих људи, да чим добију мало власти, како умисле, почињу одмах да неправедно владају.

40. Зато је много званих, али мало изабраних.

41. Никаква моћ нити утицај се не могу нити би требало да се одржавају помоћу свештенства, само убеђивањем, трпељивошћу, благошћу и кроткошћу, и истинском љубављу;

42. Добротом, и чистим знањем, који ће пуно увеличати душу без лицемерја, и без преваре –

43. Укоравајући у право време са оштрином, када си подстакнут Светим Духом; а онда показујући након тога пораст љубави према ономе кога си укорио, да те не би сматрао непријатељем својим;

44. Како би знао да је верност твоја јача од веза смртних.

45. Нека се утроба твоја испуни милосрђем према свим људима, и према домаћима у вери, и нека честитост краси мисли твоје непрестано; онда ће самопоуздање твоје у присуству Божјем ојачати; и учења свештенства росиће душу твоју као роса са неба.

46. Свети Дух ће бити стални сапутник твој, а жезло твоје непроменљиво жезло праведности и истине; а власт твоја биће вечна власт, и без принудних мера тећи ће ка теби у веке векова.