Света писма
Учење и завети 135


135. одсек

Саопштење о мученичкој смрти пророка Џозефа Смита и његовог брата, патријарха Хајрама Смита, у Картиџу, у Илиноису, 27. јуна 1844. год. Овај документ је припојен на крају издања Учења и завета из 1844. год, које је било скоро спремно за објављивање у време када су Џозеф и Хајрам Смит убијени.

1–2 Џозеф и Хајрам су убијени као мученици у затвору у Картиџу. 3 Проглашен је челни положај пророка. 4–7 Њихова невина крв сведочи о истини и божанској природи дела.

1. Да бисмо запечатили сведочанство ове књиге и Мормонове књиге, проглашавамо мученичку смрт пророка Џозефа Смита, и патријарха Хајрама Смита. Они беху упуцани у затвору у Картиџу, 27. јуна 1844. год, око 5 сати после подне, од стране наоружане руље – обојене у црно – од око 150 до 200 особа. Хајрам је први упуцан и мирно је пао, узвикнувши: Ја сам мртав човек! Џозеф је искочио кроз прозор, и убијен је у покушају, узвикнувши: О Господе Боже мој! У обојицу је пуцано након што су умрли, на окрутан начин, и обојица примише по четири метка.

2. Џон Тејлор и Вилард Ричардс, двојица од Дванаесторице, тада су биле једине особе у соби; први је био рањен на свиреп начин са четири метка, али се касније опоравио; други, Бог се постарао, извукао се, и то без рупе на својој одећи.

3. Џозеф Смит, пророк и виделац Господњи, учинио је више за спасење људи на овом свету, него ико ко је икада живео на њему, изузев самог Исуса. У кратком периоду од двадесет година, обелоданио је Мормонову књигу, коју је превео даром и моћу Божјом, и био је средство којим је она објављена на два континента; послао је пунину вечног јеванђеља, коју је она садржала, на сва четири краја земље, обелоданио је многа откривења и заповести које садржи ова књига Учења и завета, и пуно других важних докумената и упутстава на добробит деце човечје; сакупио више хиљада светаца последњих дана, установио велики град, и оставио славу и име који се не могу избрисати. Живео је као велики и умро као велики у очима Бога и његовог народа, и налик многим Господњим помазаницима у древним временима запечатио је свој живот и своја дела сопственом крвљу; као и његов брат Хајрам. У животу не беху растављени, ни у смрти не беху раздвојени!

4. Када је Џозеф отишао у Картиџ како би себе предао тобожњим захтевима закона, два или три дана пре свог убиства, рекао је: Идем као јагње на клање; али сам смирен као летње јутро; савест ми је без кривице према Богу, и према свим људима. Умрећу невин, и за мене ће се рећи – хладнокрвно га убише. Истог јутра, након што се Хајрам спремао за полазак – може ли се рећи на клање? Да, јер тако беше – прочитао је следећи пасус, при крају дванаестог поглавља књиге Етерове, у Мормоновој књизи, и ту заврнуо лист:

5. И догоди се да се мољах Господу да нејеврејима удели благодат, како би имали милосрђа. И догоди се да ми Господ рече: Не тиче се тебе немају ли они милосрђа, јер ти беше веран; стога, одећа је твоја очишћена. Јер виде слабости своје, бићеш ојачан, све док не седнеш на место које ти припремих у становима Оца мога. А сада ја… желим збогом нејеврејима; да, а и браћи својој коју љубим, док се не сретнемо пред судиштем Христовим, где ће свако знати да одећа моја није упрљана крвљу вашом. Завештаоци су сада мртви, и њихово завештање је на снази.

6. Хајрам Смит је имао четрдесет четири године у фебруару 1844. год, а Џозеф Смит је напунио тридесет осам у децембру, 1843. год; а отада па надаље имена њихова биће сврстана међу верске мученике; и читаоци из сваког народа биће подсећани да су Мормонова књига, и ова књига Учења и завета цркве, плаћене најбољом крвљу деветнаестог века како би биле обелодањене за спасење уништеног света; и ако огањ може оштетити зелено дрво ради славе Божје, како лако ће сагорети суво дрвеће да би се очистио виноград покварености. Они су живели за славу, умрли за славу; и слава им је вечна награда. Од века до века ће се њихова имена преносити потомству као драгуљ посвећенима.

7. Нису били криви ни за један злочин, како се често и доказивало раније, и само су привођени у затвор због завере издајица и опаких људи; а њихова невина крв на поду затвора у Картиџу је велики печат придодат „Мормонизму“ који се не може одбити ни на једном суду на земљи, а њихова невина крв на грбу државе Илиноис, уз прекршено обећање гувернера да треба да имају поверење у државу, сведочанство је о истини вечног јеванђеља који читав свет не може оспорити; а њихова невина крв на застави слободе, и на великој повељи Сједињених Америчких Држава, гласници су вере Исуса Христа, која ће дирнути срца поштених људи међу свим народима; и њихова невина крв, са свом невином крвљу свих мученика под олтаром коју виде Јован, вапиће Господу над војскама док ту крв не освети на земљи. Амен.