Света писма
Учење и завети 42


42. одсек

Откривење из два дела дато преко пророка Џозефа Смита, у Киртланду, у Охају, 9. и 23. фебруара 1831. год. Први део који садржи стихове од 1. до 72, примљен је у присуству дванаесторице старешина и као испуњење Господњег обећања датог претходно да ће се дати „закон“ у Охају (видети одсек 38:32). Други део садржи стихове од 73. до 93. Пророк истиче да ово откривење „садржи закон цркве.“

1–10 Старешине су позване да проповедају јеванђеље, крсте обраћенике, и изграђују цркву.11–12 Они морају бити позвани и заређени и да поучавају начелима јеванђеља која се налазе у Светим писмима. 13–17 Требало би да поучавају и проричу моћу Духа. 18–29 Свецима је заповеђено да не убијају, не краду, не лажу, не буду пожудни, не чине прељубу и не говоре зло о другима. 30–39 Изложени су закони којима се регулише посвећивање имовина. 40–42 Осуђују се охолост и доколица. 43–52 Болесни треба да буду исцељени преко служења и помоћу вере. 53–60 Света писма управљају црквом и треба да се проглашавају свету. 61–69 Место Новог Јерусалима и тајне царства ће бити откривени.70–73 Посвећене имовине треба да се користе за издржавање црквених службеника. 74–93 Изложени су закони који се тичу блуда, прељубе, убијања, крађе, и признавања греха.

1. Послушајте, о ви, старешине цркве моје, који се скуписте у име моје, и то Исуса Христа, Сина Бога живога, Спаситеља света; јер верујете у име моје и држите заповести моје.

2. Поново вам кажем, послушајте и чујте и извршавајте закон који ћу вам дати.

3. Јер заиста кажем, пошто се скуписте заједно према заповести коју вам дадох, и сложисте се по овом питању, и заискасте од Оца у име моје, баш тако ћете примити.

4. Гле, заиста, кажем вам, дајем вам ову прву заповест, да пођете у име моје, сви ви, осим слугу мојих Џозефа Смита мл. и Сиднија Ригдона.

5. А њима дајем заповест да пођу на кратко, и биће им дато моћу Духа када ће се вратити.

6. И поћи ћете у моћи Духа мога, проповедајући јеванђеље моје, двојица по двојица, у име моје, уздижући глас свој као с призвуком трубе, проглашавајући реч моју као анђели Божји.

7. И поћи ћете крстећи водом, говорећи: Покајте се, покајте се, јер је царство небеско близу.

8. И одавде ћете поћи у крајеве ка западу; а у оној мери у којој нађете оне који ће вас примити, изградићете цркву моју у сваком крају –

9. Све док не дође време када ће вам се објавити са висина, када ће град Нови Јерусалим бити припремљен, да бисте се скупили у једно, да будете мој народ, а ја ћу бити ваш Бог.

10. И опет, кажем вам, да слуга мој Едвард Партриџ делује у служби коју му одредих. И догодиће се да ће ако преступи други бити постављен на његово место. Баш тако. Амен.

11. Поново вам кажем да се неће никоме дати да пође да проповеда јеванђеље моје или да изграђује цркву моју, осим ономе који је заређен од онога који има власт, а познато је цркви да он има власт и да је исправно заређен од црквених поглавара.

12. И опет, старешине, свештеници и учитељи цркве ове поучаваће начелима јеванђеља мога, која су у Библији и Мормоновој књизи, у којој је пунина јеванђеља.

13. И гледаће они да се придржавају завета и црквених чланака, и то ће бити њихова учења, како буду били вођени Духом.

14. И Дух ће вам се дати молитвом вере; а ако не примите Духа, нећете моћи да поучавате.

15. И настојаћете да све ово чините како вам заповедих у складу са поучавањима вашим, све док пунина Светих писама мојих не буде дата.

16. И док будете подизали гласове своје помоћу Утешитеља, говорићете и прорицати како будем сматрао да је добро;

17. Јер гле, Утешитељ зна све, и сведочи о Оцу и Сину.

18. А сада, гле, говорим цркви. Не убиј, а онај који убије неће имати опроштај у овом свету, нити у свету који ће доћи.

19. И опет, кажем, не убиј, а онај који убије, умреће.

20. Не кради; а онај који украде и не покаје се, биће избачен.

21. Не лажи; онај који лаже, а не покаје се, биће избачен.

22. Љуби жену своју свим срцем својим, и приони уз њу и ни уз једну другу.

23. А онај који са пожудом погледа жену веру пориче, и неће имати Духа, а ако се не покаје биће избачен.

24. Не чини прељубу; а онај који чини прељубу и не покаје се, биће избачен.

25. Али ономе који почини превару и покаје се свим срцем својим, окане је се, и не чини је више, опрости му;

26. Али ако је почини поново, неће му се опростити, него ће бити избачен.

27. Не говори зло о ближњему свом, нити му чини штету.

28. Знаш да су закони моји о овоме дати у Светим писмима мојим; онај који згреши а не покаје се, биће избачен.

29. Ако ме љубиш служићеш ми и држаћеш све заповести моје.

30. И гле, сетићеш се сиромашних, и посветићеш део имовине своје за издржавање њихово, оно што имаш да им уделиш, заветом и уговором који се не може прекршити.

31. А уколико уделиш од иметка свога сиромашном, мени ћеш учинити; и биће положено пред бискупом цркве моје и његових саветника, двојице старешина, или високих свештеника, које ће он одредити, или их је одредио и издвојио у ту сврху.

32. И догодиће се, да након што се то положи пред бискупа цркве моје, и након што он прими потврду у вези са посвећивањем имовине цркви мојој, да се она не може одузети од цркве, сагласно заповестима мојим, свако ће ми бити одговоран, управитељ над сопственом имовином или над оним што је примио посвећењем, у мери у којој је довољно за њега и његову породицу.

33. И опет, буде ли имовине у рукама цркве, или било ког појединца њеног, веће него што је потребно за њихово издржавање након овог првог посвећивања, оно што је преостало, да се посвети бискупу, и држаће се да се служи онима који немају, с времена на време, да би свако коме је потребно могао бити обилно обезбеђен и примио према жељама својим.

34. Стога, остатак да се држи у мом спремишту, да се служи сиромашнима и онима у потреби, како одреди високи савет у цркви, и бискуп и његов савет.

35. И у сврху куповине земљишта за општу корист цркве, и градњу домова службе, и изграђивања Новог Јерусалима о чему ће касније бити откривено –

36. Да би се мој заветни народ могао скупити у једно тога дана када дођем у свој храм. А ово чиним зарад спасења народа мога.

37. И догодиће се да ће онај који згреши и не покаје се бити избачен из цркве моје, и неће примити назад оно што је посветио сиромашнима и онима у потреби из цркве моје, или другим речима, мени –

38. Јер колико год чините најмањем међу њима, мени чините.

39. Јер ће се догодити да ће се оно што говорах устима пророка мојих испунити; јер ћу посветити богатства оних који прихвате јеванђеље моје међу нејеврејима, сиромашнима народа мога који су из дома Израеловог.

40. И опет, не буди охол у срцу свом; нека ти одећа буде обична, а лепота њена, лепота рада руку твојих;

41. И нека се све чини у чистоти преда мном.

42. Не буди докон; јер онај који је докон нека не једе хлеб нити носи одећу радникову.

43. И ко год је међу вама болестан, и нема веру да се исцели, али верује, нека се негује са свом благошћу, биљем и благом храном, и то не руком непријатељском.

44. А старешине цркве, двојица или више њих, треба да се позову, и да се моле и положе своје руке на њих у име моје; и ако умру у мени ће умрети, а ако живе у мени ће живети.

45. Живите заједно у љубави, тако да плачете због губитка оних који умиру, а посебно због оних који немају наду у славно васкрсење.

46. А догодиће се да они који умру у мени неће окусити смрт, јер ће им она бити слатка;

47. А они који у мени не умру, јао њима, јер је горка смрт њихова.

48. И опет, догодиће се да ће онај који има веру у мене да ће се исцелити, а није му одређено да умре, бити исцељен.

49. Онај који веру има да ће видети, видеће.

50. Онај који веру има да ће чути, чуће.

51. Хром који има веру да ће скочити, скочиће.

52. А они који немају веру да то чине, али верују у мене, имају моћ да постану синови моји; и уколико не прекрше закон мој, подносићеш слабости њихове.

53. Стој на месту управништва свога.

54. Не узимај одећу брата свога; плати за то што примиш од брата свога.

55. А ако стекнеш више од онога што би било за издржавање твоје, даћеш га у спремиште моје, да би се све могло чинити према ономе како рекох.

56. Ишти, и моја ће ти Света писма бити дата као што одредих, и биће сачувана на сигурном;

57. А потребно је да не говориш о њима, и не поучаваш их све док их не примиш у потпуности.

58. И заповест вам дајем да њима онда поучавате све људе; јер њима треба да буду поучени сви народи, колена, језици и људи.

59. Прихвати оно што си примио, што ти беше дато у мојим Светим писмима као закон, да буде мој закон који ће управљати црквом мојом.

60. И онај који чини сходно томе спасиће се, а онај који не чини тако биће проклет ако тако настави.

61. Будете ли искали, примаћете откривење за откривењем, сазнање за сазнањем, да бисте могли знати тајне и оно што је мирољубиво – оно што доноси радост, оно што доноси вечни живот.

62. Иштите, и биће вам откривено у време које ја одредим где ће се Нови Јерусалим изградити.

63. И гле, догодиће се да ће слуге моје бити послате на исток и на запад, на север и на југ.

64. И баш сада, нека онај који иде на исток поучава оне који буду обраћени да беже на запад, а то као последица онога што долази на земљу, и тајних савеза.

65. Гле, поштујте све ово, и велика ће бити награда ваша, јер вам је дато да знате тајне царства, али свету није дато да их зна.

66. Поштујте законе које сте примили и будите верни.

67. А примићете касније црквене завете, који ће бити довољни да вас утемеље, и овде и у Новом Јерусалиму.

68. Зато, онај коме недостаје мудрости, нека иште од мене, и даћу му је обилно и нећу га укорити.

69. Уздигните срца своја и радујте се, јер вам је дато царство, или другим речима, кључеви цркве. Баш тако. Амен.

70. Свештеници и учитељи треба да имају своја управништва, као и чланови.

71. А породице старешина или високих свештеника који су одређени да помажу бискупу као саветници у свему, треба да се издржавају од имовине која је посвећена бискупу, зарад добра сиромашних, и у остале сврхе, како је поменуто раније;

72. Или треба да приме праведну надокнаду за сву њихову службу, било управљања или неку другу, како се буде сматрало да је најбоље или како одлуче саветници и бискуп.

73. И бискуп, такође, нека прими подршку, или праведну надокнаду за сву његову службу у цркви.

74. Гле, заиста вам кажем, да све оне међу вама, који су се растали од свог супружника због блуда, или исто тако, ако вам посведоче у свој смерности срца да је тако, нећете избацити из вашег присуства;

75. Али ако сазнате да су неки напустили своје супружнике због прељубе, и сами су кривци, а њихови супружници су живи, биће избачени из вашег присуства;

76. И опет, кажем вам, треба да будете будни и пажљиви, и све истражите, да не примите међу вама такве ако су венчани;

77. А ако нису венчани, нека се покају за све грехе своје или их нећете примити.

78. И опет, свако ко припада овој цркви Христовој, нека гледа да држи све заповести и завете у цркви.

79. И догодиће се, ако неко међу вама убије, биће предат или ће се са њим поступати према законима земље; јер сетите се да за њега нема опроштаја; а то ће се доказивати према законима земље.

80. И ако неко почини прељубу, судиће му се пред двојицом старешина цркве, или више њих, и свака реч ће се установити против њега помоћу два сведока из цркве, а не непријатеља; али боље је ако има више од два сведока.

81. Ипак ће он бити осуђен устима два сведока; а старешине ће тај случај поставити пред цркву, и црква ће подићи руке своје против њега, да би се са њим поступало по законима Божјим.

82. А ако је могуће, потребно је и да бискуп буде присутан.

83. И тако ћете поступати у свим случајевима који се изнесу пред вас.

84. А ако човек или жена пљачкају, треба да се предају закону земље.

85. И ако украду, треба да се предају закону земље.

86. И ако слажу, треба да се предају закону земље.

87. И ако чине неки вид безакоња, треба да се предају закону, и то Божјем.

88. И ако те твој брат или сестра увреди, поведи их са собом насамо; и ако они то признају, измирите се.

89. А ако не признају предаћеш их цркви, не члановима, већ старешинама. И то треба да се ради на састанку, а не пред светом.

90. А ако твој брат или сестра увреде многе, треба да се укоре пред многима.

91. И ако ико увреди јавно, треба да се укори јавно, да би се постидео. А ако не призна, треба да се преда закону Божјем.

92. А ако ико увреди тајно, треба да се укори тајно, да би имао прилику да призна тајно ономе кога је увредио, и Богу, да црква не би говорила прекорно о њему.

93. И тако треба да поступате у свему.