Света писма
Учење и завети 70


70. одсек

Откривење дато преко пророка Џозефа Смита, у Хајраму, у Охају, 12. новембра 1831. год. Историја Џозефа Смита бележи да су одржане четири посебне конференције од 1. до 12. новембра закључно са тим датумом. На последњем од ових скупова, разматрана је велика важност откривења која ће касније бити објављена као Book of Commandments (Књига заповести), а онда и Учења и завета. Ово откривење је дато након што су на конференцији изгласали да су откривења „вредна цркви попут блага читаве земље.“ Историја Џозефа Смита се односи према откривењима као према „основи цркве у овим последњим данима, и добробити свету, показујући да су кључеви тајни царства нашег Господа поново поверени човеку.“

1–5 Управитељима је одређено да објављују откривења. 6–13 Они који се баве духовним стварима достојни су плате своје. 14–18 Свеци би требало да буду једнаки у свему што је временско.

1. Гледајте, и чујте, о становници Сиона, и сви ви народи цркве моје који сте далеко, и послушајте реч Господњу коју дајем слузи своме Џозефу Смиту мл. и слузи своме Мартину Харису, и слузи своме Оливеру Каудерију, и слузи своме Џону Витмеру, и слузи своме Сиднију Ригдону, и слузи своме Вилијаму В. Фелпсу, путем заповести.

2. Јер дајем им заповест; стога послушајте и чујте, јер овако им говори Господ –

3. Ја, Господ, одредио сам их и заредио да буду управитељи над откривењима и заповестима која сам им дао и која ћу им касније дати;

4. А извештај овог управништва захтеваћу од њих на дан суда.

5. Стога их задужих, а ово је њихов посао у цркви Божјој, да управљају њима и свим питањима везаним за њих, да, и добитима од њих.

6. Стога, дајем им заповест, да их не дају ни цркви, нити свету;

7. Ипак, у мери у којој приме више него што им је довољно у складу са њиховим потребама и жељама, нека се дâ у спремиште моје;

8. А та добит ће бити посвећена становницима Сиона, и поколењима њиховим, у мери у којој постану наследници према законима царства.

9. Гле, ово је оно што Господ захтева од свакога у његовом управљању, баш као што ја, Господ, одредих или ћу касније одредити свакоме.

10. И гле, нико није изузет од овог закона ко припада цркви живога Бога;

11. Да, ни бискуп, нити заступник који се стара о Господњем спремишту, нити онај који је одређен да управља у ономе што је временско.

12. Онај који је одређен да служи у духовном, тај је достојан плате своје, баш као они који су одређени да управљају служењем у ономе што је временско;

13. Да, чак обилније, и то обиље им се умножава објавама Духа.

14. Ипак, у ономе што је временско будите једнаки, и то не преко воље, у супротном обиље објава Духа ће вам бити ускраћено.

15. Сада, ову заповест дајем слугама својим на њихову корист док остају, ради објаве благослова мојих на главама њиховим, и награде за њихову марљивост и ради њихове сигурности;

16. Ради хране и одеће; ради баштине; ради кућа и земљишта, у којима их год околностима ја, Господ, будем сместио, и где год их ја, Господ, будем послао.

17. Јер беху верни у много чему, и чињаху добро у оној мери у којој нису згрешили.

18. Гле, ја, Господ, милостив сам и благословићу их, и имаће радост у томе. Баш тако. Амен.