1. Послушајте, о небеса, и приклони ухо, о земљо, и радујте се становници њихови, јер Господ је Бог, а осим њега нема другог Спаситеља.

2. Велика је мудрост Његова, чудесни су путеви Његови, и обим дела Његових нико не може открити.

3. Његове намере не пропадају, нити би ико могао да заустави руку Његову.

4. Од вечности до вечности, исти је, а године његове никад не пролазе.

5. Јер овако говори Господ – ја, Господ, милостив сам и благонаклон према онима који ме се боје, и уживам поштујући оне који ми служе у праведности и у истини до краја.

6. Велика ће бити награда њихова и вечна ће бити слава њихова.

7. А њима ћу открити све тајне, да, све скривене тајне царства мога из древних дана, и за доба која долазе, обзнанићу им угодну вољу своју о свему што се односи на царство моје.

8. Да, чак ће и чудеса вечности они познавати, и показаћу им оно што долази, чак и дешавања у многим поколењима.

9. И мудрост њихова ће бити велика, а њихово разумевање ће досегнути небо; и пред њима ће мудрост мудрих пропадати, а разумевање разборитих биће узалудно.

10. Јер Духом својим ћу их просветлити, и моћу својом обзнанићу им тајне воље своје – да, чак и оно што око не виде, нити ухо чу, нити уђе у срце човечје.

11. Док смо ми, Џозеф Смит мл. и Сидни Ригдон, били у Духу шеснаестог дана фебруара месеца, у години Господњој хиљаду осамсто тридесет и другој –

12. Моћу Духа наше очи беху отворене и наше разумевање беше просветљено, како бисмо видели и разумели оно што је од Бога –

13. Чак и оно што беше од почетка, пре него што света беше, што Отац одреди, преко свог Јединородног Сина, који беше у наручју Очевом, и то од почетка;

14. О коме ми сведочимо; а сведочанство које дајемо је пунина јеванђеља Исуса Христа, који је Син, кога видесмо и са којим разговарасмо у небеском виђењу.

15. Јер док смо радили на делу превођења, које нам је Господ одредио, дошли смо до двадесет деветог стиха, петог поглавља Јеванђеља по Јовану, које нам беше дато како следи –

16. У вези са васкрсењем мртвих, о онима који ће чути глас Сина Човечјег:

17. И изаћи ће они који су чинили добро, у васкрсењу праведних, а они који су чинили зло, у васкрсењу неправедних.

18. И то нас наведе да се зачудимо, јер нам то беше дато Духом.

19. И док смо дубоко размишљали о овоме, Господ дотакну очи нашег разумевања и оне се отворише, а слава Господња засја около.

20. И видесмо славу Синовљеву, здесна Оцу, и примисмо од пунине Његове;

21. И видесмо свете анђеле, и оне који су посвећени пред престолом Његовим, како се клањају Богу, и Јагњету, који Му се клањају у веке векова.

22. А сада, након много сведочанстава о Њему датих, ово је сведочанство, и то последње, које дајемо о Њему: Да Он живи!

23. Јер видесмо Га, и то здесна Богу; и чусмо глас што сведочи да је Он Јединорођенац Очев –

24. Да се по Њему, и преко Њега, и од Њега, светови стварају и беху створени, а становници њихови су рођени синови и кћери Божје.

25. А ово такође видесмо, и сведочимо, да један анђео који беше на власти у присуству Божјем, који се побуни против Јединородног Сина кога је Отац љубио и који беше у наручју Очевом, беше протеран доле из присуства Бога и Сина,

26. И беше назван Пропаст, јер небеса плакаше над њим – он беше Луцифер, син зоре.

27. И видесмо, и ено, он паде! Паде, и то син зоре!

28. И док смо још увек били у Духу, Господ нам заповеди да запишемо виђење; јер видесмо Сотону, ту стару змију, и то ђавола, који се побуни против Бога, и настојаше да одузме царство Бога нашег и Христа Његовог –

29. Стога, он поведе рат против светаца Божјих, и опколи их.

30. И имадосмо виђење о трпљењима оних против којих је повео рат и надвладао их, зато нам дође овакав глас Господњи:

31. Овако говори Господ о онима који познају моћ моју, и беху судеоници њени, а дозволили су да буду надвладани моћу ђаволовом, и да порекну истину и супротставе се моћи мојој –

32. То су они који су синови пропасти, о којима рекох да би им било боље да се никада нису ни родили;

33. Јер су они посуђе гнева, проклети да трпе гнев Божји, са ђаволом и анђелима његовим у вечности;

34. За које рекох да им нема опроштаја у овом свету, нити у свету који ће доћи –

35. Јер порекоше Светог Духа након што су га примили, и порекоше Јединородног Сина Очевог, јер Га распеше у себи и јавно Га изложише сраму.

36. Ово су они који одлазе у језеро огњено и сумпорно, са ђаволом и његовим анђелима –

37. И једини над којима ће друга смрт имати било какву моћ;

38. Да, заиста, једини који неће бити откупљени у времену одређеном од Господа, након трпљења гнева Његовог.

39. Јер ће сви остали бити изнети васкрсењем мртвих, преко победе и славе Јагњетове, који беше погубљен, који беше у наручју очевом пре него што светови беху створени.

40. И ово је јеванђеље, радосна вест, која нам гласом са небеса сведочи –

41. Да дође Он на свет, и то Исус, да буде распет ради света, и да понесе грехе света, и да посвети свет, и прочисти га од сваке неправедности;

42. Да би се преко Њега сви, које Отац подложи моћи Његовој и створи по Њему, спасили;

43. Који прославља Оца, и спашава сва дела руку својих, изузев оних синова пропасти који поричу Сина након што га је Отац открио.

44. Стога Он све спашава сем њих – њих ће захватити бесконачна казна, која је бескрајна казна, која је вечна казна, да владају са ђаволом и анђелима његовим у вечности, где црв њихов не умире, и огањ се не гаси, што је мука њихова –

45. А крај њен, ни место њено, нити муку њихову, нико не познаје;

46. Нити то беше откривено, нити јесте, нити ће се икоме открити, осим онима који су судеоници тога;

47. Ипак, ја Господ, показах то у виђењу многима, али сада затварам ту тему;

48. Стога, крај, ширину, висину, дубину, и беду тога, они не разумеју, нити било ко осим оних којима је одређена ова осуда.

49. И чусмо глас, говорећи: Запишите виђење, јер гле, ово је крај виђења о трпљењу безбожних.

50. И опет сведочимо – јер видесмо и чусмо, а ово је сведочанство јеванђеља Христовог о онима који ће изаћи у васкрсењу праведних –

51. То су они који примише сведочанство о Исусу, и повероваше у име Његово и беху крштени по узору на укоп Његов, бивајући спуштени у воду у име Његово, а ово према заповести коју Он даде –

52. Како би држањем заповести били опрани и очишћени од свих греха својих, и примили Светог Духа полагањем руку онога који је заређен и запечаћен да има ову моћ;

53. И који све надвладају вером, и запечате се Светим Духом обећања, које Отац излива на оне који су праведни и истинити.

54. То су они који су црква Прворођенчева.

55. То су они у чије руке Отац све предаде –

56. То су они који су свештеници и цареви, који примише од пунине Његове, и од славе Његове;

57. И свештеници су Свевишњега, по реду Мелхиседековом, који беше по реду Еноховом, који беше по реду Јединородног Сина.

58. Стога, како је записано, они су богови, и то синови Божји –

59. Стога, све је њихово, било живот или смрт, или оно што је садашње или оно што ће доћи, све је њихово и они су Христови, а Христ је Божји.

60. И они ће све надвладати.

61. Стога, нека нико не слави човека, него нека радије слави Бога, који ће потчинити све непријатеље под ноге своје.

62. Такви ће пребивати у присуству Бога и Христа Његовог у веке векова.

63. То су они које ће Он повести са собом, када буде дошао на облацима небеским да влада на земљи над народом својим.

64. То су они који ће имати удео у првом васкрсењу.

65. То су они који ће изаћи у васкрсењу праведних.

66. То су они који приступише гори Сиону, и у град живога Бога, небеско место, најсветије од свих.

67. То су они који дођоше у друштву безброј анђела, на општи скуп и у цркву Енохову, и Прворођенчеву.

68. То су они чија су имена записана на небу, где су Бог и Христ судије свима.

69. То су они који су праведни, усавршени преко Исуса, посредника новог завета, који је извршио ово савршено помирење проливањем сопствене крви.

70. То су они чија су тела целестијална, чија је слава сунчева, и то слава од Бога, највишег од свих, за коју је записано да је слична сунцу на небеском своду.

71. И опет, видесмо терестријални свет, и гле и ево, ово су они који су терестријални, чија се слава разликује од славе цркве Прворођенчеве која је примила пунину Очеву, баш као што се слава месечева разликује од сунца на небеском своду.

72. Гле, то су они који умреше без закона;

73. А такође и они који су духови људи задржаних у тамници, које је Син посетио, и проповедао им јеванђеље, како би им било суђено као људима у телу;

74. Који нису примили сведочанство о Исусу у телу, него су га примили касније.

75. То су они који су часни људи на земљи, који беху заслепљени лукавством човечјим.

76. То су они који примају од славе Његове, али не од пунине Његове.

77. То су они који примају од присуства Синовљевог, али не и од пунине Очеве.

78. Стога, они су тела терестријална, а не тела целестијална, и разликују се у слави као што се месец разликује од сунца.

79. То су они који нису храбри у сведочанству о Исусу; стога, не стичу круну у царству Бога нашега.

80. А сада, ово је крај виђења које добисмо о терестријалном, које нам Господ заповеди да запишемо док бејасмо још увек у Духу.

81. И опет, видесмо славу телестијалну, чија је слава мања, баш као што се слава звезда разликује од славе месеца на небеском своду.

82. То су они који не примише јеванђеље Христово, нити сведочанство о Исусу.

83. То су они који не поричу Светог Духа.

84. То су они који су прогнани доле у пакао.

85. То су они који неће бити откупљени од ђавола све до последњег васкрсења, док Господ, и то Христ Јагње, не буде завршио дело своје.

86. То су они који не примају од пунине Његове у вечном свету, него од Светог Духа преко служења терестријалних;

87. А терестријални преко служења целестијалних.

88. А телестијални га примају и служењем анђела који су одређени да им служе, или који су одређени да им буду духови служитељи; јер ће бити наследници спасења.

89. А тако ми видесмо, у небеском виђењу, славу телестијалну, која надмашује свако разумевање;

90. И нико то не зна осим онога коме је Бог то открио.

91. И тако видесмо славу терестријалну која у свему надмашује славу телестијалну, и то у слави, и у моћи, и у сили, и у власти.

92. И тако видесмо славу целестијалну, која све надмашује – где Бог, и то Отац, влада на престолу у веке векова;

93. Пред чијим престолом се све клања у понизном дубоком поштовању, и слави Га у веке векова.

94. Они који пребивају у присуству Његовом су црква Прворођенчева; и виде као што су виђени, и знају као што су знани, примајући од пунине Његове и благодати Његове;

95. И чини их једнакима у моћи, и у сили, и у власти.

96. А слава целестијална је једна, баш као што је слава сунца једна.

97. И слава терестријална је једна, баш као што је слава месеца једна.

98. И слава телестијална је једна, баш као што је слава звезда једна; јер као што се једна звезда разликује од друге звезде по слави, баш тако се по слави разликују један од другога у телестијалном свету;

99. Јер то су они који су Павлови, Аполови и Кифини.

100. То су они који кажу да су неки од овога а неки од онога – неки Христови, и неки Јованови, а неки Мојсијеви, и неки Илијини, а неки Исаијини, и неки Исаије пророка а неки Енохови;

101. Али нису примили јеванђеље, нити сведочанство о Исусу, ни пророке, нити вечни завет.

102. Коначно, то су сви они који се неће скупити са свецима, да би били узети у цркву Прворођенчеву, и примљени на облак.

103. То су они који су лажљивци, и врачари, и прељубници, и блудници и ко год љуби лаж и лаже.

104. То су они који трпе гнев Божји на земљи.

105. То су они који трпе освету вечнога огња.

106. То су они који су бачени доле у пакао и трпе гнев Свемогућег Бога, све до пунине времена, када Христ буде потчинио све непријатеље под ноге своје, и усавршио дело своје;

107. Када буде предао царство, и представио га Оцу, неокаљано, говорећи: Надвладах и изгазих кацу сам, и то кацу жестине гнева Свемогућег Бога.

108. Онда ће бити крунисан круном славе своје, и седеће на престолу моћи своје да влада у веке векова.

109. Али гле, и ево, видесмо славу и становнике телестијалног света, да су безбројни као звезде на своду небеском, или као песак на обали морској;

110. И чусмо глас Господњи како говори: Сви ће повити колена, и сваки језик ће признати Њега, који седи на престолу у веке векова;

111. Јер ће им се судити према делима њиховим, и свако ће примити према делима својим, сопствену власт своју, у становима који су припремљени;

112. И биће слуге Свевишњега; али где Бог и Христ пребивају не могу доћи, ни у веке векова.

113. Ово је крај виђења које имадосмо, које нам је заповеђено да запишемо док смо још увек били у Духу.

114. Али, велика су и чудесна дела Господња, и тајне царства Његовог које нам је показао, која надмашују свако разумевање у слави, и у сили, и у власти;

115. Која нам заповеди да не записујемо док смо још увек били у Духу, и о којима није законито да ико говори;

116. Нити је ико способан да их обзнани, јер се могу видети и разумети само моћу Светога Духа, коју Бог дарује онима који Га љубе, и очисте се пред Њим;

117. Којима удељује ову повластицу да виде и знају себе ради;

118. Како би моћу и објавом Духа, док су у телу, могли да поднесу Његово присуство у свету славе.

119. И нека је Богу и Јагњету слава, и част, и власт у веке векова. Амен.