Књига Аврамова

1. У земљи халдејској, боравишту очева мојих, ја, Аврам, видех да ми је било потребно да нађем друго место боравка;

2. И, пошто закључих да постоје већа срећа и мир и одмор за мене, тражих благослове очева, и право којим бих био заређен да их служим; како бејах следбеник праведности, желећи да будем онај који поседује и велико знање, и да будем још већи следбеник праведности, и да поседујем још веће знање, и да будем отац многим народима, кнез мира, и желећи да примим упутства и да држим заповести Божје, постах законити наследник, високи свештеник, који држи право које припада очевима.

3. Беше ми то поверавано од очева; и преношено од очева, од почетка времена, да, баш од почетка, или пре постанка земље, све до данашњег времена, чак и право прворођеног, или првог човека, Адама, или првог оца, преко очева све до мене.

4. Тражих своје именовање у свештенство према именовању очева од стране Бога у погледу на потомство.

5. Како се очеви моји окренуше од праведности, и од светих заповести које им је Господ Бог њихов дао, клањајући се боговима незнабожаца, потпуно одбише да послушају глас мој;

6. Јер срца њихова беху спремна да чине зло, и потпуно окренута богу Елкене, и богу Либне, и богу Махмакре, и богу Кораша, и богу Фараона, цара египатског;

7. Зато окренуше срца своја жртвовањима незнабожачким приносећи децу своју овим немим идолима, и не слушаху глас мој, већ настојаху да ми одузму живот руком свештеника Елкене. Свештеник Елкене беше и свештеник Фараонов.

8. Дакле, у то време беше обичај свештеника Фараона, цара египатског, да приноси жртве на олтару који је подигнут у земљи халдејској, ради жртвовања мушкараца, жена и деце овим чудним боговима.

9. И догоди се да свештеник принесе принос богу Фараоновом, и богу Шагриловом, и то по египатском обичају. Дакле, бог Шагрилов је било сунце.

10. Чак је и принос у деци ради захвалности приносио свештеник Фараонов на олтар који се налазио на брду названом Петефријево брдо, на почетку равнице Олишем.

11. Дакле, овај свештеник је приносио на овај олтар три девице одједном, а оне беху кћери Онитине, једног од царских потомака управо од бокова Хамових. Ове девице беху принете због своје честитости; нису желеле да се погну како би се клањале боговима од дрвета или камена, стога беху убијене на овом олтару, а то је учињено по египатским обичајима.

12. И догоди се да свештеници беху насилни према мени, како би ме убили, као што учинише и овим девицама на овом олтару; и како бисте имали сазнање о овом олтару, представићу га на почетку овог записа.

13. Беше начињен у облику креветског оквира, као што је био случај код Халдејаца, и стајаше пред боговима Елкеном, Либном, Махмакром, Корашем, а и пред богом налик богу Фараона, цара египатскога.

14. Како бисте стекли разумевање о овим боговима, представио сам их цртежима на почетку, а тај начин изражавања је по Халдејцима назван Рахленос, што означава хијероглифе.

15. И како подигоше руке своје на мене, како би ме принели и одузели ми живот, гле, уздигох глас свој Господу Богу своме, а Господ послуша и чу, и испуни ме виђењем Свемогућег, и анђели из присуства Његовог стајаху поред мене, и одмах разрешише везе моје;

16. И глас Његов беше на мени: Авраме, Авраме, погледај, име моје је Јахве, и ја те чух, и сиђох да те избавим, и да те одвојим од дома оца твога, и од све твоје родбине, у страну земљу коју не познајеш;

17. А ово је због тога што окренуше срца своја од мене, да би се клањали богу Елкени, и богу Либнију, и богу Махмакри, и богу Корашу, и богу Фараона, цара египатског; стога сиђох да их посетим, и уништим онога који подиже руку на тебе, Авраме, сине мој, да би ти одузео живот.

18. Гле, водићу те руком својом, и узећу те, да бих ставио на тебе име своје, и то свештенство очева твојих, и моћ ће моја бити над тобом.

19. Као што беше са Нојем тако ће бити с тобом; али преко службе твоје име моје ће се знати на земљи заувек, јер ја сам Бог твој.

20. Гле, Петефријево брдо је било у земљи Ур, у Халдеји. И Господ сруши олтар Елкенин, и других богова у земљи, и потпуно их уништи, и удари свештеника те он умре; и наста велика туга у Халдеји, а и на двору Фараоновом; а тај Фараон представља цара по царској крви.

21. Ето, овај цар египатски беше потомак од бокова Хамових, и беше носилац крви хананске по рођењу.

22. Од те лозе потичу сви Египћани, и тако је крв хананска била сачувана у земљи.

23. Земљу Египат је прво открила жена, која је била кћер Хамова, и кћер Египтина, што се на халдејском преводи као Египат, што значи оно што је забрањено;

24. Када је ова жена открила ову земљу, она је била под водом, а касније је у њу сместила своје синове; и тако, од Хама потиче пород са којим се одржало проклетство у земљи.

25. Дакле, прву владавину Египта успоставио је Фараон, најстарији син Египтин, која је кћер Хамова, и она је била по угледу на владавину Хамову, која је била патријархална.

26. Фараон, јер беше праведан човек, успоставио је царство своје и судио свом народу мудро и праведно свих дана својих, настојећи искрено да преслика онај ред који су успоставили очеви у првим поколењима, у данима прве патријархалне владавине, чак и за време владавине Адама, а исто и Ноја, оца његовог, који га је благословио благословима земаљским, и благословима мудрости, али га је проклео у погледу свештенства.

27. Ето, Фараон беше од лозе по којој не могаше да има право на свештенство, упркос томе фараони жељно полажу право на њега по Ноју, преко Хама, стога отац мој беше заведен идолопоклонством њиховим;

28. Али настојаћу, нешто касније, да опишем хронологију која се протеже од почетка стварања па све до мене, јер записи доспеше у руке моје, и поседујем их у ово садашње време.

29. Ипак, након што свештеник Елкенин беше ударен, те умре, испуни се све оно што ми беше речено о земљи халдејској, да ће бити глади у земљи.

30. По томе глад завлада широм све земље халдејске, и отац мој беше веома измучен због глади, и покаја се због зла које је решио да ми нанесе, и то да ми одузме живот.

31. Али записи очева, и то патријараха, што се односе на права свештенства, Господ Бог мој сачува у рукама мојим; стога сазнање о почетку стварања, а и о планетама, и звездама, које је било обзнањено очевима, ја задржах, и то до данашњег дана, и настојаћу да напишем нешто од овога у овом запису, на корист потомства мога које ће доћи након мене.