Избор из
књиге Мојсијеве

1. Речи Божје, које Он говораше Мојсију у време када Мојсије беше узнесен на веома високу гору,

2. И виде он Бога лицем у лице, и говораше с Њим, а слава Божја беше на Мојсију; зато Мојсије могаше да истраје у Његовом присуству.

3. И Бог прозбори Мојсију, говорећи: Гле, ја сам Господ Бог Свемогући, и Бескрајни је име моје; јер сам без почетка дана или краја година; и није ли то бескрајно?

4. И гле, ти си син мој; стога погледај, и показаћу ти дело руку својих; али не сва, јер су дела моја без краја, а и речи моје, јер никада не престају.

5. Стога, нико не може видети сва моја дела, сем ако не види сву славу моју; а нико не може видети сву славу моју, и после тога остати у телу на земљи.

6. И имам дело за тебе, Мојсије, сине мој, и ти си на слику Јединорођенца мога, а Јединорођенац мој јесте и биће Спаситељ, јер је пун благодати и истине; али нема другог Бога сем мене, и све је присутно преда мном, јер све то познајем.

7. А сада, гле, ову једну ствар показујем теби, Мојсије, сине мој, јер си ти у свету, и сада ти је показујем.

8. И догоди се да Мојсије погледа, и проматраше свет на коме је створен; и Мојсије угледа свет и крајеве његове, и сву децу човечју која јесу, и која беху створена; чему се веома дивио и чудио.

9. И присутност Божја се повуче од Мојсија, тако да слава Његова не беше на Мојсију; и Мојсије беше препуштен сам себи. А како беше препуштен сам себи, паде на земљу.

10. И догоди се да прође много часова пре него што Мојсије не задоби своју природну снагу попут човека; и рече себи: Сада, због овога знам да је човек ништа, што никада нисам могао да претпоставим.

11. Али сада моје сопствене очи видеше Бога; али не природне, већ моје духовне очи, јер моје природне очи не би могле да виде; јер бих копнио и умро у присуству Његовом; али слава Његова беше на мени; и видех лице Његово, јер се преобразих пред Њим.

12. И догоди се да када Мојсије рече ове речи, гле, Сотона дође да га искуша, говорећи: Мојсије, сине човечји, поклони ми се.

13. И догоди се да Мојсије погледа Сотону и рече: Ко си ти? Јер гле, ја сам син Божји, на слику Јединорођенца Његовог; а где је слава твоја, да бих ти се клањао?

14. Јер гле, не бих могао гледати у Бога, да слава Његова не дође на мене, и да се не преобразих пред Њим. Али тебе могу гледати као природан човек. Није ли засигурно тако?

15. Благословено да је име Бога мога, јер се дух Његов не повуче сасвим од мене, сем тога, где је слава твоја, јер она је тама за мене? И могу просудити између тебе и Бога; јер ми Бог рече: Клањај се Богу, јер ћеш само Њему служити.

16. Одлази одавде, Сотоно, не обмањуј ме; јер ми Бог рече: Ти си на слику Јединорођенца мога.

17. И такође ми даде заповести када ме позва из огњеног грма, говорећи: Призивај Бога у име Јединорођенца мога, и клањај ми се.

18. И опет Мојсије рече: Нећу престати да призивам Бога, имам још штошта да Га упитам: јер слава Његова беше на мени, стога могу просудити између Њега и тебе. Одлази одавде, Сотоно.

19. А сада, када Мојсије изрече ове речи, Сотона повика снажним гласом, и бесњаше на земљи, и заповеди, говорећи: ја сам Јединорођенац, клањај ми се.

20. И догоди се да се Мојсије веома уплаши; и како се уплаши, виде горчину пакла. Ипак, призивајући Бога, прими снагу, и заповеди, говорећи: Одлази од мене Сотоно, јер ћу се само овом једином Богу клањати, који је Бог славе.

21. И ево Сотона поче да дрхти, и земља се протресе; а Мојсије задоби снагу, и призва Бога говорећи: У име Јединорођенца, одлази одавде, Сотоно.

22. И догоди се да Сотона повика снажним гласом, уз плач, и јаук и шкргут зуба; и отиде одатле, и то из присуства Мојсијевог, и он га више није видео.

23. А сада Мојсије посведочи о овоме; али због опакости то се није задржало међу децом човечјом.

24. И догоди се да када Сотона отиде из присуства Мојсијевог, Мојсије подиже своје очи ка небу, испуњен Светим Духом, који сведочи о Оцу и Сину;

25. И призивајући име Божје, виде славу Његову поново, јер она беше на њему, и чу глас, који говори: Благословен си, Мојсије, јер те ја, Свемогући, изабрах, и бићеш учињен јачим од многих вода; јер ће оне слушати твоју заповест као да си ти Бог.

26. И гле, с тобом сам, и то до краја дана твојих; јер ћеш ти избавити народ мој из ропства, и то мој изабрани Израел.

27. И догоди се, док глас говораше, Мојсије баци поглед и виде земљу, да, и то целу, и не беше ниједног дела који није видео, распознавајући то Духом Божјим.

28. А виде и становнике њене, и не беше душе коју није видео; и распозна их Духом Божјим; а број њихов беше велики, и то беху безбројни као песак на обали морској.

29. И виде многа копна; и свако копно је названо земљом, и беше становника на лицу њиховом.

30. И догоди се да Мојсије призва Бога, говорећи: Реци ми, молим ти се, зашто је све то такво, и чиме си све то створио?

31. И гле, слава Господња беше на Мојсију, тако да Мојсије стајаше у присуству Божјем, и говораше с Њим лицем у лице. А Господ Бог рече Мојсију: У своју сврху начиних ово. Она остаје у мени и ту је мудрост.

32. И по речи моћи своје, то створих, а она је Јединородни Син мој, који је пун благодати и истине.

33. И светове безбројне створих, а створих их у сврху своју; и по Сину их створих, који је мој Јединорођенац.

34. А првог човека од свих људи назвах Адам, а њих је много.

35. Али само извештај о овој земљи, и о становницима њеним, дајем теби. Јер гле, много је светова који прођоше по речи моћи моје. И много је оних који сада стоје, и безбројни су за човека; али је за мене све избројиво, јер су моји и ја их познајем.

36. И догоди се да Мојсије прозбори Господу, говорећи: Буди милостив слузи своме, о Боже, и причај ми о овој земљи, и о становницима њеним, а и о небесима, а онда ће слуга твој бити задовољан.

37. А Господ прозбори Мојсију, говорећи: Небеса, њих је пуно, и не могу се набројати за човека; али су мени избројива, јер су моја.

38. И као што ће једна земља проћи, и небеса њена, баш тако ће друга доћи; и нема краја делима мојим, нити речима мојим.

39. Јер гле, ово је дело моје и слава моја – да остварујем бесмртност и вечни живот човека.

40. А сада, Мојсије, сине мој, говорићу ти о земљи овој на којој стојиш; и записиваћеш оно што ћу ти говорити.

41. И у дан када деца човечја буду држала речи моје ништавним и уклонила многе од њих из књиге коју ћеш написати, гле, подићи ћу још једнога попут тебе; и оне ће поново бити међу децом човечјом – међу свима онима који верују.

42. (Ове речи су изговорене Мојсију на гори, а име њено неће бити познато међу децом човечјом. А сада су изговорене теби. Не показуј их никоме осим онима који верују. Баш тако. Амен.)