1. И Адам послуша глас Господњи, и позва своје синове да се покају.

2. И Адам опет позна жену своју, и она роди сина, а он му надену име Сит. И Адам прослави име Божје; јер рече: Бог ми даде друго семе, уместо Авеља, кога Кајин погуби.

3. И Бог се откри Ситу, и он се не побуни, већ понуди прихватљиву жртву, као и његов брат Авељ. А и њему се роди син, и надену му име Енос.

4. А онда они почеше да призивају име Господње, а Господ их благослови;

5. И вођена је књига сећања, у којој је бележено, на језику Адамовом, јер онима који призиваше Бога беше дато да пишу по духу надахнућа.

6. И они су поучавали своју децу да читају и пишу, и имали су језик који је чист и неукаљан.

7. А сад, ово исто свештенство, које беше од почетка, биће и на крају света.

8. Сада, ово пророштво је Адам изрекао, како беше подстакнут Светим Духом, и вођено је родословље о деци Божјој. И ово беше књига поколења Адамових, која говори: У дану када Бог створи човека, на слику Божју га начини;

9. По обличју сопственог тела свог, мушко и женско, створи их, и благослови их, и надену им име Адам, у дану када беху створени и беху постали живе душе у земљи, у подножју Божјем.

10. И Адам поживе сто тридесет година, и роди му се син на слику његову, по сопственом обличју његовом, и надену му име Сит.

11. А дана Адамових, након што му се роди Сит, беше осам стотина година, и родише му се многи синови и кћери;

12. А сви дани које је Адам проживео беху девет стотина и тридесет година, и он умре.

13. Сит поживе сто пет година, и роди му се Енос, и прорицаше у свим данима својим, и поучаваше сина свога Еноса путевима Божјим; стога Енос прорицаше такође.

14. А Сит поживе, након што му се роди Енос, осам стотина и седам година, и родише му се многи синови и кћери.

15. И деца човечја беху бројна на свом лицу земље. А у тим данима Сотона имаше велику власт над људима, и бесњаше у њиховим срцима; и од тада па надаље стигоше ратови и крвопролића; а рука човечја беше против сопственог брата, сејући смрт, због тајних дела, тражећи моћ.

16. Сви дани Ситови беху девет стотина и дванаест година, и он умре.

17. И Енос поживе деведесет година, и роди му се Кајинан. А Енос и остатак народа Божјег изађе из земље која се звала Шулон, и борављаху у земљи обећања, коју он назваше по свом сину, коме је наденуо име Кајинан.

18. И Енос поживе, након што му се роди Кајинан, осам стотина и петнаест година, и роди му се много синова и кћери. И сви дани Еносови беху девет стотина и пет година, и он умре.

19. И Кајинан поживе седамдесет година, и роди му се Малелеил; а Кајинан поживе након што му се роди Малелеил осам стотина и четрдесет година, и родише му се синови и кћери. И сви дани Кајинанови беху девет стотина и десет година, и он умре.

20. И Малелеил поживе шездесет и пет година, и роди му се Јаред; а Малелеил поживе, након што му се роди Јаред, осам стотина и тридесет година, и родише му се синови и кћери. И сви дани Малелеилови беху осам стотина и деведесет пет година, и он умре.

21. И Јаред поживе стотину и шездесет две године, и роди му се Енох; а Јаред поживе, након што му се роди Енох, осам стотина година, и родише му се синови и кћери. И Јаред поучаваше Еноха свим путевима Божјим.

22. И ово је родословље синова Адамових, а он беше син Божји, са ким Бог, лично, разговараше.

23. И они беху проповедници праведности, и говораху и прорицаху, и позиваху све људе, свугде, да се покају; и вери су се поучавала деца човечја.

24. И догоди се да сви дани Јаредови беху девет стотина и шездесет две године, и он умре.

25. И Енох поживе шездесет пет година, и роди му се Матусал.

26. И догоди се да Енох путоваше по земљи, међу народом; и док путоваше, Дух Божји сиђе с неба, и остаде на њему.

27. И зачу глас са неба, како говори: Еноше, сине мој, проричи овом народу, и реци им – Покајте се, јер овако говори Господ: Срдит сам на овај народ, и жестока срџба моја се распали против њих; јер срца њихова отврднуше, а уши њихове отупеше да чују и очи њихове не могу подаље да виде;

28. И сва ова поколења, чак од дана када их створих, ходаше странпутицом, и порицаше ме, и тражаху сопствене савете у тами; и у својој одвратности смислише убиство, и не држаху заповести, које дадох оцу њиховом, Адаму.

29. Стога, они се заклеше и по својим заклетвама навукоше на себе смрт; и припремих пакао за њих, ако се не покају;

30. И ово је проглас, који послах устима својим на почетку света, од постанка његовог, и устима слугу својих, очева ваших, то прогласих, баш као што ће се послати у свет, све до крајева његових.

31. И када Енох чу ове речи, пови се до земље пред Господом, и прозбори с Господом говорећи: Зашто нађох наклоност у очима твојим, а ипак сам младић, и сви ме људи мрзе; јер сам спор у говору; зашто сам слуга твој?

32. И Господ рече Еноху: Пођи и чини оно што сам ти заповедио, и нико те неће избости. Отвори уста своја, и испуниће се, и даћу ти оно што ћеш изустити, јер је свако тело у рукама мојим, и учинићу како будем сматрао да је добро.

33. Реци овом народу: Одаберите овај дан да служите Господу Богу који вас створи.

34. Гле, Дух мој је на теби, стога ћу све речи твоје оправдати; и горе ће побећи пред тобом, и реке ће скренути са свог пута; и остаћеш у мени, и ја у теби; зато ходај са мном.

35. И Господ говораше Еноху, и рече му: Намажи очи своје глином, и опери их, и видећеш. И он учини тако.

36. И он виде духове које Бог створи; а виде и све оно што није било видљиво природним оком; и од тада па надаље раширило се казивање по земљи: Бог је подигао видеоца свом народу.

37. И догоди се да Енох пође по земљи, међу народом, стојећи на брежуљцима и узвишењима, и викаше снажним гласом, сведочећи против дела њихових; и сви беху увређени због њега.

38. И они дођоше да га чују, на узвишењима, говорећи чуварима шатора: Останите овде и чувајте шаторе, док ми одемо тамо да видимо видеоца, јер он прориче, и нешто је чудно у земљи; дивљи човек дође међу нас.

39. И догоди се да када га чуше, нико не положи руке на њега; јер се страх усади у све оне који га чуше; јер он ходаше с Богом.

40. И дође тамо к њему човек, чије име беше Махија, и рече му: Реци нам јасно ко си ти, и одакле долазиш?

41. А он му рече: Изађох из земље Кајинан, земље очева мојих, земље праведности све до данас. И мој отац ме поучи свим путевима Божјим.

42. И догоди се, док путовах из земље Кајинан, источном обалом, имадох виђење; и гле, видех небо, и Господ говораше са мном, и даде ми заповест; стога, у ту сврху, да бих одржао заповест, износим ове речи.

43. И Енох настави свој говор, говорећи: Господ који са мном говораше, управо је Он Бог неба, и Он је Бог мој, и Бог ваш, а ви сте браћа моја, и зашто сами себе саветујете, а поричете Бога небеског?

44. Небеса Он створи; земља је подножје Његово; и темељ њен је Његов. Гле, Он га положи, и војску човечју Он доведе на лице њено.

45. И смрт дође очевима нашим; ипак, познајемо их, и не можемо их порећи, а чак и првога од свих познајемо, и то Адама.

46. Јер књигу сећања водисмо међу нама, према узорку датом прстом Божјим; а дата је на нашем језику.

47. И како Енох говораше речи Божје, народ дрхташе, и ни не могаше стајати у присуству његовом.

48. И рече им: Зато што Адам паде, ми јесмо; и падом његовим дође смрт; а ми смо постали судеоници беде и јада.

49. Гле, Сотона дође међу децу човечју, и искушаваше их да му се клањају; и људи посташе телесни, чулни и ђаволски, и уклоњени из присуства Божјег.

50. Али Бог обзнани очевима нашим да сви људи морају да се покају.

51. И позва оца нашега Адама сопственим гласом, говорећи: Ја сам Бог; ја створих свет, и људе пре него што беху у телу.

52. А такође му рече: Ако се окренеш мени, и послушаш глас мој, и поверујеш, и покајеш се за све преступе своје, и крстиш се, и то водом, у име Јединородног Сина мога, који је пун благодати и истине, који је Исус Христ, једино име које ће бити дато под небом, по коме ће спасење доћи деци човечјој, примићеш дар Светога Духа, иштући све у Његово име, и што год будеш искао, даће ти се.

53. И отац наш Адам прозбори Господу, и рече: Зашто се људи морају покајати и крстити у води? А Господ рече Адаму: Гле, опростих ти преступ твој у Еденском врту.

54. Одатле пође казивање међу народом, да је Син Божји извршио помирење за изворну кривицу, при чему греси родитеља не могу да падну на главе деце, јер су чиста од постанка света.

55. А Господ прозбори Адаму, говорећи: С обзиром да су деца твоја зачета у свету греха, када крену да одрастају, грех се зачиње у њиховим срцима, и они кушају горчину, како би знали да цене добро.

56. И дато им је да разликују добро од зла; стога они делују сами по себи, и дадох ти још један закон и заповест.

57. Стога поучавај томе децу своју, да се сви људи, свугде, морају покајати, јер никако другачије не би могли да баштине царство Божје, јер ништа нечисто не може боравити тамо, или боравити у Његовом присуству; јер, по језику Адамовом, Човек Светости је име Његово, и име Јединорођенца Његовог је Син Човечји, и то Исус Христ, праведни Судија, који ће доћи у зениту времена.

58. Зато, дајем ти заповест, да поучаваш о овоме децу своју слободно, говорећи:

59. Да због преступа долази пад, а тај пад доноси смрт, и како се родисте у свету водом, и крвљу, и духом, које ја створих, и тако од праха поста жива душа, баш тако морате се родити поново у царству небеском, водом, и Духом, и очистити се крвљу, и то крвљу Јединорођенца мога; да бисте били посвећени од свакога греха, и уживали у речима вечног живота у овом свету, и у вечном животу у свету који ће доћи, и то у бесмртној слави;

60. Јер водом ви извршавате заповест; Духом сте оправдани, а крвљу сте посвећени;

61. Зато вам је дато да остане с вама запис с неба, Утешитељ, оно што је мирољубиво у бесмртној слави, истина у свему, оно што све оживљава, што све чини живим, оно што све познаје и има сву моћ према мудрости, милости, истини, правди и суду.

62. А сада, гле, кажем ти: Ово је план спасења за све људе, преко крви Јединорођенца мога, који ће доћи у зениту времена.

63. И гле, све има себи слично, и све је створено и начињено да сведочи о мени, и оно што је временско, и оно што је духовно; оно што је на небесима горе, и оно што је на земљи, и оно што је у земљи, и оно што је под земљом, и горе и доле: све сведочи о мени.

64. И догоди се, да када Бог говораше с Адамом, оцем нашим, Адам завапи Господу, и беше понешен Духом Господњим, и беше спуштен у воду, и беше положен под воду, и беше изнешен из воде.

65. И тако он беше крштен, и Дух Божји сиђе на њега, и тако беше рођен Духом, и постаде оживљен у унутрашњем човеку.

66. И он чу глас са неба, како говори: Крштен си огњем, и Светим Духом. Ово је запис о Оцу, и Сину, од сада па надаље и заувек;

67. И ти си по реду онога који је без почетка дана и краја година, од све вечности до све вечности.

68. Гле, ти си једно у мени, син Божји; и тако сви могу постати синови моји. Амен.