Лествице вере

Како ће животни изазови утицати на нашу веру у Исуса Христа? И какав ће утицај наша вера имати на радост и мир које доживљавамо у овом животу?

Била је година 1977. Зазвонио је телефон, и порука нам је сломила срца. Керолин и Даг били су у поступку пресељења у свој нови дом након што су дипломирали. Веће старешина је дошло да утовари ствари у камион. Даг је, како би се уверио да је пут чист пре него што је кренуо назад, погледао последњи пут. Оно што није могао да види била је његова мала ћерка, Џени, која је улетела иза камиона у погрешном тренутку. У трену, њихова вољена Џени је умрла.

Шта ће се догодити после тога? Да ли ће бол који су тако дубоко осећали и непојмљиви осећај губитка створити непомирљив понор између Керолин и Дага, или ће повезати њихова срца и учврстити њихову веру у план Небеског Оца?

Пут њихових невоља био је дугачак и болан, али однекуд се појавила духовна резерва да не изгубе наду већ да „држ[е] се пута свога”.¹ Некако је овај невероватни пар постао још више налик Христу. Посвећенији. Саосећајнији. Веровали су да ће, у своје време, Бог посветити њихове невоље за њихову корист.²

Иако бол и губитак нису могли потпуно да их напусте, Керолин и Даг су били утешени уверењем да ће њихова вољена Џени заувек остати њихова, ако остану чврсто на заветном путу.³

Њихов пример је ојачао моју веру у Господњи план. Ми не видимо све. Он види. Господ је рекао Џозефу Смиту у затвору у Либертију: „Све ће то теби искуство пружити и биће за добро твоjе. Син Човечји се спусти испод свега тога. Јеси ли ти већи од њега?”⁴

Када прихватимо Господњу вољу, Он нас поучава како да ходамо са Њим.⁵ Као младог мисионара, који је служио на Тахитију, замолили су ме да послужујем једном болесном детету. Положили смо руке на његову главу и благословили га да буде боље. Његово здравље је почело да се побољшава, али се поново погоршало. Други пут смо га благословили али са истим резултатом. Примили смо и трећи захтев. Молили смо се Господу да буде Његова воља. Убрзо након тога, овај мали дух се вратио у свој небески дом.

Имали смо мир. Желели смо да дете живи, али је Господ имао друге планове. Прихватање Његове воље уместо наше је кључ за проналажење радости, без обзира на наше околности.

Једноставна вера, коју имамо у Исуса Христа када први пут почнемо да учимо о Њему, може остати у нашим срцима док се суочавамо са животним изазовима. Наша вера у Њега може нас водити и водиће нас кроз сложеност живота. Заиста, открићемо да постоји једноставност на другој страни животне сложености⁶ док остајемо „[постојани] у Христу, имајући савршени одсјај наде.”⁷

Део животне сврхе је да дозволи да ови потенцијални каменови спотицања постану одскочна даска док се пењемо на оно што ја називам „лествицама вере” – лествице због тога што указују на то да вера није статична. Може ићи горе и доле у зависности од избора које правимо.

Док настојимо да изградимо веру у Спаситеља, можда нећемо у потпуности разумети Божју љубав према нама и можемо се покоравати Његовим законима из осећаја обавезе. Кривица чак може постати наш главни покретач, а не љубав. Права веза са Њим можда још није била доживљена.

Док настојимо да увећамо своју веру, можемо бити збуњени оним што је Јаков поучавао. Подсетио нас је да „вера без дела је мртва.”⁸ Можемо се спотакнути ако мислимо да све зависи од нас. Претерано ослањање на себе може омести нашу способност да имамо приступ небеским моћима.

Али како се крећемо ка истинској вери у Исуса Христа, наш начин размишљања почиње да се мења. Препознајемо да нас послушност и вера у Спаситеља оспособљавају да имамо увек Његовог Духа уз себе.⁹ Послушност није више иритантна, већ постаје трагање.¹⁰ Препознајемо да нам послушност Божјим заповестима омогућава да имамо поверење у Њега. Са поверењем у Њега долази повећана светлост. Ова светлост усмерава наше животно путовање и омогућава нам да јасније видимо пут којим треба да идемо.

Али то није све. Док се наша вера у Спаситеља увећава, примећујемо суптилну промену, која укључује божанско разумевање нашег односа са Богом – стално удаљавање од онога „Шта желим?” према ономе „Шта Бог жели?” Попут Спаситеља, желимо да делујемо „не како ја хоћу него како Ти”.¹¹ Желимо да обављамо Божје дело и да будемо оруђе у Његовим рукама.¹²

Наш напредак је вечан. Председник Нелсон је поучио да има још много тога што Небески Отац жели да знамо.¹³ Док напредујемо боље разумемо чему је Господ поучавао Џозефа Смита: „Јер ако заповести моје држите примићете од пунине Његове, и бити прослављени у мени… кажем вам, прим[а]ћете благодат за благодаћу.”¹⁴

Наша је одлука колико ћемо се високо пењати на лествици вере. Старешина Нил Л. Андерсен је поучио: „Вера се не дешава случајно него је избор”.¹⁵ Можемо изабрати да учинимо потребне одлуке како бисмо увећали нашу веру у Спаситеља?

Размислите о утицају донешених одлука када су се Ламан и Лемуило спустили низ лествице вере док се Нефи попео. Постоји ли јаснија представа од разлике између Нефијевог одговора „поћи ћу и учинити”¹⁶ у односу на Ламана и Лемуила, који су управо видели анђела, који је одговорио са „Како је могуће да Господ преда?”¹⁷

Невера зауставља нашу способност да видимо чуда, док чин вере у Спаситеља откључава моћи небеске.

Чак и када је наша вера слаба, Господња рука ће увек бити испружена.¹⁸ Пре много година, добио сам задатак да реорганизујем кочић у Нигерији. У последњем тренутку, дошло је до промене термина. У кочићу је био човек који је одлучио да буде ван града у време првог термина конференције. Није желео да ризикује да буде позван за председника кочића.

Док је био одсутан, доживео је страшну несрећу, али је остао неповређен. То га је навело да размисли зашто му је живот поштеђен. Променио је одлуку коју је донео. Покајао се и понизно присуствовао конференцији у новом термину. И да, био је позван да буде нови председник кочића.

Старешина Нил А Максвел је поучио: „Само усклађивањем наше воље са Божјом можемо пронаћи потпуну срећу. Све мање од тога резултира мањом вредношћу.”¹⁹

Након што учинимо „све што лежи у нашој моћи”, онда је време да „ста[немо] мирно… да бисмо видели спасење Божје”.²⁰ Видео сам то док сам служио као брат послужитељ породици Мек Кормик. У браку 21 годину, Мери Кеј је верно служила у својим позивима. Кен није био члан Цркве и није био заинтересован да то постане, али волећи своју жену, одлучио је да иде у цркву са њом.

Једне недеље осетио сам надахнуће да поделим сведочанство са Кеном. Упитао сам га да ли бих могао. Његов одговор је био једноставан и јасан: „Не, хвала”.

Био сам збуњен. Осетио сам подстицај и покушао да га следим. Био сам у искушењу да помислим да сам урадио свој део. Али након молитве и размишљања, могао сам да видим да сам се, иако су моје намере биле исправне, превише ослањао на себе, а премало на Господа.

Касније сам се вратио али са другим приступом. Ићи ћу као оруђе у Господњим рукама, без других намера сем да следим Духа. Заједно са својим верним сарадником, Џералдом Кардоном, ушли смо у дом Мек Кормикових.

Недуго након тога, осетио сам надахнуће да позовем Џералда да пева химну „Откупитељ мој живи знам”.²¹ Упитно ме је погледао, али имајући поверење у моју веру, учинио је то. Диван дух је испунио собу. Уследио је подстицај да позовемо Мери Кеј и Кристин, њену ћерку, да поделе своја сведочанства. Док су то чиниле, утицај Духа се увећавао. У ствари, после Кристининог сведочанства, сузе су се сливале низ Кенове образе.²²

Бог је преузео ствари у своје руке. Срца не само да су била дирнута већ су била заувек промењена. Двадесет једна година невере била је опрана моћу Светог Духа. Недељу дана касније, Кен се крстио. Годину дана касније, Кен и Мери Кеј су запечаћени у дому Господњем за време и сву вечност.

Заједно смо искусили шта значи заменити своју вољу Господњом, и наша вера у Њега се повећала.

Молимо вас да размотрите следећа питања, која постављају Божји свети пророци, док настојите да се попнете својом лествицом вере:

Да ли сам лишио себе охолости?²³

Да ли у свом срцу дајем место речи Божјој?²⁴

Да ли дозвољавам да моје невоље буду посвећене зарад мог добитка?²⁵

Да ли сам спреман да дозволим да моја воља буде обухваћена вољом Очевом?²⁶

Ако сам осетио да певам песму о откупљујућој љубави, могу ли сада то осетити?²⁷

Да ли допуштам да Бог превлада у мом животу?²⁸

Ако откријете да је ваш тренутни пут у сукобу са вашом вером у Спаситеља, онда вас молимо да се вратите на свој пут до Њега. Од тога зависи ваше узвишење и ваше потомство.

Надам се да ћемо посејати семе вере дубоко у својим срцима. Негујмо то семе док се везујемо за Спаситеља поштујући завете које смо склопили с Њим. У име Исуса Христа, амен.