Нико није савршен

Увек сам желела да будем као Нефи: строго послушна, изузетно верна и веома духовна. У мојим очима Нефи је представљао савршен пример доброте. Мало шта ми је било привлачније од тога да постанем баш као он – или да барем почнем да стичем делић његове изврсности.

Једнога дана сам имала малу кризу, јер се нисам осећала дораслом. Имала сам толико амбиција и циљева. Али ми се једноставно није чинило да то води нечему. Кроз сузе немоћи изразила сам та осећања своме оцу. Одмах је устао, прошетао до ормара за књиге и узео један примерак Мормонове књиге. Не рекавши ништа, отворио је 2. Нефи 4. поглавље и почео да чита стих 17.

Прожела ме је језа попут електрицитета док сам слушала ове моћне речи: „О јадан ли сам човек!” Размишљала сам. Како је Нефи, мој херој и пример, могао да каже да је „јадан”? Ако је он био јадан, шта је тек са мном?

Поново ме је захватио електрицитет када је мој отац прочитао стих 28: „Пробуди се душо моја! Не малакши више због греха.” Oсећала сам се као да су се мрачни облаци мога ума разишли и открили топлину и сјај отвореног плавог неба и блиставог сунца. Немогуће је описати начин на који је овај стих осветлио моју душу. Мало је стихова из Светих писама који су ме попут овог испунили са више наде, надахнућа и радости.

У 30. стиху, Нефи је рекао тачно оно што сам ја мислила, само речитије: „Душа моjа ће се радовати у Теби, Боже моj, и стено спасења мога.” Овај стих је носио у себи осећања мира и захвалности за Господњу благу милост и љубав.

Мој отац је склопио књигу и објаснио да се ти стихови понекад називају Нефијевим псалмом. Затим ме је мирно подучио да су чак и највећи људи на земљи несавршени и ти људи морају признати своју несавршеност или ће иначе бити охоли, а стога и незнатни.

Схватила сам. Само зато што сам имала слабости није значило да сам неспособна да постанем попут Нефија. Признавање мојих слабости приближило ме је Нефијевој величини. Нефи је био велик због тога што је, осим што је био послушан и веран, био понизан и спреман да призна своје грешке.

Од тог искуства ценила сам ове Нефијеве речи. Сваки пут када их читам доживљавам исто узбуђење и надахнуће као када сам их читала први пут. Ти стихови говоре да сам Божја ћерка способна за више него што уопште могу да замислим. Знам да ако сам верна и идем напред, очекују ме неизрециви благослови.