Поглед са више перспективе

Као млада имала сам много прилика да обављам крштење за мртве у храму Сан Дијего, у Калифорнији. Мада сам увек имала лепо искуство, једно путовање ми је остало у посебном сећању.

Имала сам 16 година, а моја млађа сестра је тек напунила 12 и први пут је ишла да обавља крштења за мртве. Пошто јој је то био први пут, одлучиле смо да се, када завршимо, прошетамо изван храма.

Храмско земљиште има неколико видиковаца на једној страни, па смо отишле до њих. Како је храм у Сан Дијегу смештен поред прометне саобраћајнице, када станете на врх видиковца уствари гледате доле на ауто-пут.

Стојећи на узвишеном храмском земљишту тога дана добила сам нову перспективу живота. Гледала сам са висине на свет са његовим захухталим аутомобилима, препуним тржним центрима, и путоказима ишараним графитима.

Тада ми је на ум дошла мисао: „Ти не желиш да будеш део тога; то није суштина живота.” Увек сам поучавана да је сврха живота да се вратимо да живимо са нашим Небеским Оцем и постанемо попут Њега. Знала сам да ми световне ствари нису потребне да бих остварила тај циљ.

Окренула сам се и погледала диван храм, и била сам захвална за знање о јеванђељу и перспективи коју ми даје. Знала сам да сам усред хаотичног и несигурног света нашла узвишеније место за стајање.

Тога дана у храму сам обећала свом Небеском Оцу да ћу увек бити на Његовој страни, а не на страни света. Без обзира на оно што нам овај свет нанесе, можемо то превладати држањем завета које смо склопили и стојећи на светим местима (видети УИЗ 87:8).