Можемо ли видети Христа?

Једне вечери деда је читао причу својој четворогодишњој унуци када је она погледала горе и рекла: „Деда, погледај звезде!” Старији човек се добродушно насмешио и рекао: „Ми смо унутра, душо. Овде нема звезда.” Али дете је било упорно: „Имаш звезде у својој соби! Погледај!”

Деда је погледао горе и на своје изненађење приметио да је таваница била попрскана металик сјајем. То углавном није било уочљиво, али када би светлост пала под извесним углом, заиста је изгледала као поље посуто звездама. Само су очи детета могле да их виде, али биле су ту. И отада, кад год би дека ушао у собу и погледао горе, могао је да види оно што није могао да види пре.

Улазимо у још једно дивно Божићно време испуњено музиком и светлошћу, забавама и поклонима. Али од свих људи, ми као чланови цркве која носи Спаситељево име треба да гледамо изван спољашности времена и видимо узвишену истину овог доба године.

Питам се колико њих је у Витлејему знало да се баш ту, у њиховој близини, родио Спаситељ? Син Божји, дуго очекивани и обећани Месија — био је међу њима!

Да ли се сећате шта је анђео рекао пастирима? „Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.” А они рекоше једни другима: „Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило” (Јев. по Луци 2:11, 15).

Попут пастира из давнина, и ми треба да кажемо у својим срцима: „Хајде да видимо то што се тамо догодило.” Треба да то желимо у својим срцима. Погледајмо Свеца Израеловог у јаслама, у храму, на гори, и на крсту. Попут пастира славимо и хвалимо Бога за те вести о великој радости!

Понекад је најтеже видети оне ствари које су све време пред нама. Попут деке који није видео звезде на плафону, и ми понекад не можемо да видимо оно што је очигледно.

Ми, који смо чули величанствену поруку о доласку Сина Божјег, ми који смо преузели на себе Његово име и заветовали се да ћемо као Његови ученици ходати Његовим путем – не смемо пропустити да отворимо своја срца и своје умове и заиста Га видимо.

Време Божића је дивно на много начина. То је време милосрдне доброте и братске љубави. То је време када више размишљамо о сопственим животима и о многим благословима које имамо. То је време када праштамо и када нам праштају. То је време када уживамо у музици и светлости, забавама и поклонима. Али сјај тог доба никада не треба да нам замагли вид и спречи нас да заиста видимо Кнеза Мира у Његовом величанству.

Хајде да сви ми време овог Божића учинимо временом радости и славља, временом када смо захвални за чудо што је наш Свемогући Бог послао Свог Јединорођеног Сина, Исуса Христа, да откупи свет!