Господу су потребни мисионари

Прошлог октобра на генералној конференцији тражио сам да буде више мисионара. Сваки достојан, способан млади мушкарац треба да се припрема да служи мисију. Таква служба је свештеничка дужност – обавеза коју Господ очекује да испунимо ми који смо примили толико тога. Млади мушкарци, саветујем вас да се припремите за службу мисионара. Чувајте себе чистима и неукаљанима, и достојнима да представљате Господа. Одржавајте своје здравље и снагу. Проучавајте Света писма. Тамо где су доступни, присуствујте семинару или институту. Упознајте се са мисионарским приручником Проповедај моје Јеванђеље.

Сестре, иако немате исту свештеничку одговорност да попут младих мушкараца служите пуновремене мисије, и ви дајете вредан допринос као мисионарке, и ми поздрављамо вашу службу.

Вас старију браћу и сестре у Цркви подсећам да је Господу потребно много, много више вас, да служите као пуновремени мисионари. Ако још нисте у годинама када можете да служите као мисионарски парови, подстичем вас да се припремате сада за дан када ћете ви и ваш супружник моћи да то учините. Мало је прилика у вашим животима када ћете уживати у слатком духу и задовољству које долази кроз пружање заједничке пуновремене службе у раду за Учитеља.

Сада, неки од вас су можда стидљиви по природи или себе сматрате неадекватним да бисте потврдно одговорили на позив да служите. Упамтите да је ово Господње дело, а када смо на Господњем задатку, имамо право на Његову помоћ. Господ ће ојачати плећа како би издржала терет постављен на њих.

Други, мада достојни да служе, можда сматрају да имају важније приоритете. Добро се сећам Господњег обећања: „Јер оне ћу поштовати који мене поштују” (1. књ. Самуилова 2:30). Нико од нас неће више поштовати нашег Небеског Оца и нашег Спаситеља него служећи као посвећен, самилосни мисионар.

Пример таквог служења било је искуство мисионара Џулијуса и Дороти Фусек, који су били позвани на мисију у Пољској. Брат Фусек је рођен у Пољској. Говорио је тај језик. Волео је народ. Сестра Фусек је била Енглескиња и мало је знала о Пољској а ништа о њеном народу. Имајући поверење у Господа, преузели су своје задужење. Дело је било усамљено, њихов задатак огроман. У то време није била успостављена мисија у Пољској. Задужење дато Фусековима требало је да припреми пут како би могла да се успостави мисија.

Да ли су старешина и сестра Фусек очајавали због величине свог задатка? Ни за тренутак. Знали су да је њихов позив од Бога. Молили су се за Његову Божанску помоћ, и посветили су се свом послу из свег срца.

Временом смо се старешина Расел М. Нелсон из Већа Дванаесторице апостола; старешина Ханс Б. Рингер, тада члан Седамдесеторице и ја, заједно са старешином Фусеком, састали са министром Адамом Вопатком из Пољске владе. Чули смо га да каже: „Ваша Црква овде је добродошла. Можете градити своје зграде, можете слати ваше мисионаре. Овај човек,” показујући на Џулијуса Фусека, „је добро служио вашој Цркви. Можете бити захвални за његов пример и његово дело.”

Попут Фусека, урадимо оно што треба да урадимо у делу Господњем. Онда можемо, са Џулијусом и Дороти Фусек понављати Псалм:

„Помоћ је моја од Господа, који је створио небо и земљу.

… Не дремље чувар твој.

Гле, не дремље и не спава чувар Израиљев” (Псалми 121:2-4).