Добра страна уједа пса

У лето 2009. године, за лице ме је ујео пас моје пријатељице. Нажалост, ујед ми је расцепио усну па сам морала да идем на ушивање.

После повреде сам била веома потиштена. Дозволила сам да ми незгода обузме мисли, и осећала сам да ми је цео живот био уништен. Била сам обузета собом због своје усне и нисам уопште желела да се појављујем у јавности. У мом уму моји планови за клавир, одбојку, цркву, пливање и школу били су срушени због моје повреде.

Али кад год сам се молила, примила свештеничке благослове, разговарала са својим пријатељима или су ме посећивали породица и пријатељи, мој дух би био уздигнут и осећала сам срећу у време туге. Ускоро сам схватила да људи осећају самилост када мисле о мојој повреди.

То искуство ми је помогло у изградњи мог карактера, и научила сам да не треба толико да се бринем шта други људи мисле о мени. Такође сам била благословена јер ми је моја повреда помогла да схватим да треба мање да мислим на себе и почнем више да бринем о другима. Дух ми је веома ојачао током тог времена.

Научила сам да је невоља део плана Небеског Оца за нас. Ако тражимо добро а не лоше, можемо пребродити невољу, постати боља особа и допустити да искуство ојача наше сведочанство.