Брижно служење кроз кућно поучавање

„Милосрђе [значи] много више од самог осећања доброте,” поучавао је председник Хенри Б. Аjринг, први саветник у Првом председништву. „Милосрђе се рађа у вери у Господа Исуса Христа и резултат је Његовог помирења.”¹ За сестре Потпорног друштва, кућно поучавање може бити милосрђе на делу, важан начин исказивања наше вере у Спаситеља.

Преко кућног поучавања пружамо брижни надзор контактирајући са сваком сестром, делећи јеванђеоску поруку и трудећи се да упознамо њене потребе и потребе њене породице. „Кућно поучавање постаје Господње дело када је наша пажња усмерена на људе уместо на проценте”, објаснила је Џули Б. Бек, врховна председница Потпорног друштва. Уствари, кућно поучавање се никада не завршава. То је више начин живота него задатак. Верна служба као кућних учитељица доказ је нашег следбеништва.”²

Док уз молитву и стално пружамо брижну негу, учимо како да најбоље служимо и задовољимо потребе сваке сестре и њене породице. Служење се може огледати у великим, али и у мањим делима. „Често су мала дела служења све што jе потребно да би се други подигли и благословили: питање у вези са породицом те особе, хитре речи охрабрења, искрен комплимент, писамце захвалности, кратак телефонски позив,” поучавао је председник Томас С. Монсон. „Ако смо пажљиви и опрезни, и ако реагуjемо на подстицаjе коjе добијамо, можемо остварити много тога доброг. … Безброjна су дела служења коjа пружа огромна армиjа кућних учитељица Потпорног друштва.”³