Видећу Га поново

Тата је чинио да се ми деца осећамо посебно. Волео нас је и лако праштао. Чинио је све да бисмо били срећни, и јасно нам је стављао до знања да нам жели најбоље. Веома сам га волела.

Када сам била у шестом разреду, тата је погинуо у саобраћајној несрећи. Моја породица и ја били смо потпуно скрхани. У нашој породици је настала велика празнина. Тата је био особа на коју сам се ослањала, коме сам се обраћала када сам имала проблеме. Уместо да потражим помоћ, допустила сам да бес и бол трају. Коначно сам пресудила да је то Божја грешка. Престала сам да читам Света писма и да се молим. Ишла сам у цркву само зато што је то мама желела. Трудила сам се да будем далеко од свог Небеског Оца.

Затим сам по први пут отишла у камп Младих жена. Допало ми се што сам упознала нове пријатеље, али и даље нисам читала Света писма. Последње вечери смо имали састанак сведочанстава. Осетила сам нешто што дуго нисам: Духа. Дивила сам се девојкама које су устале и изнеле своја сведочанства, међутим ја сам седела јер сам мислила да га немам. Изненада сам осетила да морам да устанем. Отворила сам уста питајући се шта да кажем. Стога сам рекла да ми је драго што сам у кампу Младих жена. Затим сам чула себе како говорим да знам да је Исус Христ умро за мене, да ме мој Небески Отац воли и да је Црква истинита.

Испунио ме је необичан мир. Захваљујући том искуству могу да кажем да знам да ћу захваљујући Спаситељевом помирењу и васкрсењу поново видети свог тату.