2012.
Посебне потребе и пружена служба
септембар 2012


Порука за кућно поучавање за септембар 2012. године

Посебне потребе и пружена служба

Уз молитву проучите ова материјал и на прикладан начин поразговарајте о томе са сестрама које посећујете. Постављајте питања која ће вам помоћи да ојачате сестре и учините Потпорно друштво активним делом сопственог живота.

Слика
Печат Потпорног друштва

Вера, продица, помоћ

„Потребе других су увек присутне, рекао је председник Томас С. Монсон, и свако од нас може учинити нешто да би помогао некоме. … Уколико не изгубимо себе у служби другима, наши лични животи немају много смисла.”1

Као кућне учитељице можемо искрено упознати и заволети сваку сестру коју посећујемо. Служба онима које посећујемо природно ће проистећи из наше љубави према њима (видети Jев. по Јовану 13:34–35).

Како можемо да препознамо духовне и временске потребе наших сестара како бисмо пружиле службу када је потребна? Као кућне учитељице, имамо право на надахнуће када се молимо за оне које посећујемо.

Одржавање редовног контакта са нашим сестрама је такође важно. Лична посета, телефонски позив, порука охрабрења, имејл, време проведено са њом, искрен комплимент, поздрављање у цркви, помоћ у време болести и потребе, и други видови службе, све то ће помоћи да се међусобно пазимо и јачамо.2

Од кућних учитељица се тражи да поднесу извештај о напредовању и посебним потребама сестара, и пруженој служби. Овакви извештаји и наша служба сестрама помажу нам да искажемо своје следбеништво.3

Из Светих писама

Jев. по Јовану 10:14–16; 3. Нефи 17:7, 9; Moрони 6:3–4

Из наше историје

Међусобна служба је увек била у срцу кућних учитељица. Сталном службом исказујемо љубазност и пријатељство који превазилазе месечне посете. Оно што је важно је наша брига.

„Моја жеља је да замолим наше сестре да престану да брину о телефонском позиву или о тромесечној или месечној посети,” рекла је Мери Елен Смут, 13. врховна председница Потпорног друштва. Замолила нас је да „се усредсредимо на нежне душе уместо на њихову негу.”4

Председник Спенсер В. Кимбал (1895–1985) је поучавао: „Важно је да служимо једни другима у царству.” Ипак, уочио је да не мора сва служба да буде херојска. „Веома често нашу службу чине једноставни поступци охрабрења или пружања … помоћи у обичним задацима,” рекао је, „али какве величанствене последице могу проистећи … од незнатних али промишљених поступака!”5

Напомене

  1. Томас С. Moнсон, “What Have I Done for Someone Today?” Liahona, нов. 2009. год., стр. 85.

  2. Видети Handbook 2: Administering the Church (2010. год.), 9.5.1.

  3. Видети Handbook 2, 9.5.4.

  4. Mери Елен Смут, у Daughters in My Kingdom: The History and Work of Relief Society (2011. год.), стр. 117.

  5. Teachings of Presidents of the Church: Spencer W. Kimball (2006. год.), стр. 82.

Шта ја могу да учиним?

  1. Да ли тражим лично надахнуће да бих знала како да одговорим на духовне и временске потребе сваке сестре за коју сам надлежна?

  2. Како сестре за које сам одговорна знају да бринем о њима и њиховим породицама?