Препознај, памти и захваљуј се

Бог жели да му се захваљујемо за све благослове које примамо од њега. У молитвама је лако механички изразити захвалност, често понављањем истих речи, али без усредсређености и из дубине срца изражене захвалности Богу. Треба да иражавамо захвалност у Духу (видети УИЗ 46:32) како бисмо осећали истинску захвалност за оно што нам је Бог дао.

Како можемо да се сетимо барем дела свега онога што је Бог учинио за нас? Апостол Јован је забележио оно чему нас је Спаситељ поучио о дару сећања који долази захваљујући Светом Духу: „А утешитељ, Свети Дух, кога ће Отац послати у име моје, он ће вас поучити свему и подсетиће вас на све што сам вам говорио” (Јев. по Јовану 14:26).

Свети Дух нас подсећа на оно чему нас је Бог поучио. Један од начина на који нас Бог поучава јесте својим благословима. Стога, ако одлучимо да испољимо веру, Свети Дух ће нас подсетити на Божју доброту.

Можете то испробати у данашњој молитви. Можете следити заповест: „Захваљуј се Господу Богу своме за све” (УИЗ 59:7).

Председник Езра Тафт Бенсон (1899–1994) је напоменуо да молитва омогућава време за то. Рекао је: „Пророк Џозеф је једном рекао да је највећи грех за који свеци последњих дана могу бити криви грех незахвалности. Претпостављам да већина нас није то сматрала великим грехом. Често се догађа да у нашим молитвама и нашим молбама Господу тражимо још више благослова. Међутим, понекад осећам да у своjим молитвама морамо више пажње посветити исказивању захвалности за благослове коjе смо већ примили. Имамо много тога.”¹

Такво искуство са даром Светог Духа можете имати већ данас. Можете почети личну молитву захвалности. Можете почети да набрајате благослове, а онда застати на тренутак. Ако испољите веру, даром Светог Духа открићете да навиру сећања на друге благослове. Ако почнете са изражавањем захвалности за сваки од њих, ваша молитва ће можда трајати мало дуже него обично. Сећање ће се вратити, а са њим и захвалност.

Исто то можете покушати док будете писали свој дневник. Свети Дух је помагао људима у томе још од почетка времена. Сећате се да у књизи Мојсијевој пише: „А вођаше се књига успомена у коју се то записиваше језиком Адамовим, јер многима који Бога призиваху беше дато да пишу духом надахнућа” (Moјсије 6:5).

Председник Спенсер В. Кимбал (1895–1985) описао је тај процес надахнутог писања: „Они који воде књигу успомена више је вероватно да ће чувати сећање на Господа у свакодневном животу. Писање дневника је начин за набрајање наших благослова и остављање листе тих благослова нашем потомству.”²

Када почнете са писањем, упитајте се: „Како је Бог данас благословио мене и оне које волим?” Ако то будете чинили често и са вером, открићете да памтите благослове. Понекад ћете се сетити дарова које нисте приметили током дана, али за које ћете тада знати да су додир Божје руке у вашем животу.

Молим се да можемо и даље имати веру да препознамо, памтимо и захваљујемо се за све што су наш Небески Отац и наш Спаситељ учинили и чине да би нам отворили пут повратка код њих.