Свеци у свако доба године

Из детињства носим успомене на део света који би могао да послужи као разгледница са годишњим добима. Сваки протекли месец био је величанствен и диван. Током савршеног зимског дана, нетакнути снег је прекривао планине и градске улице. Пролеће је долазило са прочишћујућом кишом и експолозијом живота у зеленом. Лењо летње небо служило је као пријатно платно по коме су се пружали бљештави сунчеви зраци. Величанствена јесен је преобразила природу у сјајне нијансе наранџасте, жуте и црвене боје. Као дете волео сам сва годишња доба, и до данашњег дана волим обележја и јединственост сваког од њих.

И у нашим животима постоје доба. Нека су топла и пријатна. Друга нису. Неки дани нашег живота су лепи као слике са календара. А ипак, има дана и околности које изазивају бол и у живот нам могу донети дубока осећања очаја, љутње, и горчине.

Сигуран сам да смо сви понекад помислили како би било лепо отићи у земљу са годишњим добима као на слици и избећи непријатна раздобља између њих.

Али то није могуће. Нити је пожељно.

Док размишљам о свом животу, очигледно је да сам много пута највише напредовао док сам пролазио кроз олује.

Наш свезнајући Небески Отац је знао да је за напредовање Његове деце у бића каква треба да постану потребно да искусе невоље током свог смртничког путовања. Пророк Мормонове књиге, Лехи, рекао је да се без супротности „праведност не би могла остварити” (2. Нефи 2:11). Заиста, управо нам горчина живота омогућава да препознамо, разликујемо и ценимо његову лепоту (видети УИЗ 29:39; Moјсије 6:55).

Председник Бригам Јанг је то овако рекао: „Сва интелигентна бића која су крунисана славом, бесмртношћу и вечним животом морају проћи кроз свако искушење одређено за интелигентна бића како би стекла славу и узвишење. Сваку невољу која може задесити смртна бића, мораће поднети …да би били припремљени да уживају у Господњем присуству. … Свако искушење и искуство кроз које сте прошли неопходни су за ваше спасење.”¹

Не ради се о томе да ли ћемо доживети невоље него како ћемо се борити против олуја. Наша велика прилика током стално променљивих животних доба је да се стално држимо верне речи Божје, јер Његов савет није намењен само да нам помогне да пребродимо животне олује него и да нас води изван њих. Наш Небески Отац дао је своје речи преко својих пророка—драгоцено знање намењено да нас води кроз изазове тешких тренутака према неизрецивој радости и блиставом светлу вечног живота. Важан део нашег животног искуства је развијање снаге, храбрости и поштења како бисмо се чврсто држали истине и праведности упркос невољама које можемо доживети.

Они који су ушли у воде крштења и примили Дар Светог Духа, закорачили су на пут следбеништва и одговорни су да постојано и верно следе стопе нашег Спаситеља.

Спаситељ је учио да сунце излази „и злима и добрима, и киша … [пада] на праведне и на неправедне (Јев. по Матеју 5:45). Понекад не можемо да разумемо зашто у животу има тешкоћа, па и неправде. Али као Христови следбеници, верујемо да ће нам, ако будемо марљиво тражили увек се молили и веровали, све бити од користи будемо ли ходали усправно” (УИЗ 90:24; курзив додат).

Као чланови Његове Цркве, као свеци, радосно и радо служимо у свим временским приликама и у свако доба. И док чинимо тако, срца су нам испуњена светом вером, исцељујућом надом и небеским милосрђем.

Ипак, мораћемо проћи кроз свако доба—и пријатно и болно. Али без обзира на доба, као следбеници Исуса Христа, полагаћемо наду у Њега и ходати према Његовом светлу.

Укратко, ми смо свеци Божји, одређени да учимо од Њега, волимо Њега и нашег ближњег. Ми смо ходочасници на благословеном путу следбеништва, и постојано ходамо према небеском циљу.

Стога, будимо свеци у пролеће, лето, јесен и зиму. Будимо свеци у свако доба.