Дођите, придружите нам се

У време када многе цркве широм света доживљавају значајан пад бројчаног стања, Црква Исуса Христа — иако мала у односе на многе друге — једна је од цркава које расту најбрже у свету. Од септембра 2013, године Црква има више од 15 милиона чланова широм света.

Много је разлога томе, али могу ли да понудим свега неколико?

Прво, ова Црква је обновљена у наше дане од стране самог Исуса Христа. Овде ћете пронаћи власт да се делује у Његово име — да се крсти за опрост греха, да се дарује дар Духа Светога и да се запечати на земљи и на небу.¹

Они који се придруже овој Цркви воле Спаситеља Исуса Христа и желе да Га следе. Радују се сазнању да се Бог поново обраћа човечанству. Када приме обреде свештенства и склопе завете са Богом, могу осетити Његову моћ у својим животима.² Када кроче у свети храм, осећају да су у Његовом присуству. Када читају Света писма³ и живе по учењима Његових пророка, приближавају се Спаситељу кога толико воле.

Још један разлог је у томе што Црква пружа прилике да се чини добро.

Вера у Бога је за похвалу, али већина жели да чини више од пуког слушања надахнутих проповеди или сањарења о својим становима горе.⁴ Они желе да примене своју веру. Желе да засучу рукаве и укључе се у велико дело.

А то је оно што се дешава када нам се придруже — имају многе прилике да преточе своје таленте, самилост и време у добра дела. Пошто немамо плаћену локалну снагу у нашим конгрегацијама широм света, наши чланови сами обављају службу. Они се позивају под надахнућем. Понекад волонтирамо; понекад други „волонтирају” за нас. На задатке не гледамо као на терет, већ као на прилике да испунимо завете, које смо драговољно склопили, да ћемо служити Богу и Његовој деци.

Трећи разлог зашто се људи придружују Цркви је зато што корачање путем следбеништва води драгоценим благословима.

На крштење гледамо као на полазну тачку на нашем путу следбеништва. Наша свакодневна шетња са Исусом Христом води миру, сврси у овоме животу и дубокој радости и вечном спасењу у свету који долази.

Они који верно следе овај пут, избегавају многе замке, тренутке туге и кајања у животу.

Сиромашни у духу и искрени у срцу овде проналазе велико благо спознаје.

Они који тугују овде бивају исцељени.

Они који носе терет греха проналазе опроштај, слободу и мир.

Потрага за истином је милионе људи довела до Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Међутим, неки напусте Цркву коју су некада волели.

Могли бисмо се запитати: „Ако је јеванђеље толико дивно, зашто би ико отишао?”

Понекад нас води претпоставка да су увређени, лењи или грешни. Заправо, није све толико једноставно. Шта више, не постоји један једини разлог који се може применити на различите ситуације.

Неки од наших драгих чланова се годинама боре са питањем да ли би требало да напусте Цркву.

У овој Цркви, која изузетно цени личну слободу избора, која је обновљена преко младог човека који је имао питања и тражио је одговоре, поштујемо оне који искрено трагају за истином. Можемо осетити бол у срцу када их њихов пут удаљи од Цркве коју волимо и истине коју смо пронашли, али поштујемо њихово право да обожавају Свемоћег Бога према сопственој савести, баш као што се и ми сами позивамо на ту повластицу.⁵

Неки се боре са питањима без одговора у вези са оним што су учинили или рекли у прошлости. Искрено признајемо да су за око 200 година историје Цркве — уз непрекидан низ надахнутих, часних и божанских догађаја — учињене и изречене неке ствари које наводе људе да се запитају.

Понекад се подижу питања зато што једноставно још увек не поседујемо све информације и потребно нам је још само мало стрпљења. Када се временом спозна сва истина, оно што по нама није имало смисла биће разрешено на наше задовољство.

Мишљења се понекад разликују по питању правог значења речи „чињеница”. Питање које код неких ствара сумњу, после пажљивог истраживања, код других може да изгради веру.

И, да будем потпуно искрен, било је тренутака у којима су чланови или црквене вође једноставно грешили. Можда су изговорене или учињене неке ствари које нису у складу са нашим вредностима, начелима или учењем.

Претпостављам да би Црква била савршена једино ако би је водила савршена бића. Бог је савршен и Његова учења су чиста. Али Он делује преко нас — своје несавршене деце — а несавршени људи греше.

У Мормоновој књизи читамо: „А сада, уколико има нетачности, то су погрешке људске. Стога, не осуђујте дела Божја да бисте се нашли неукаљани пред судијском столицом Христовом.”⁶

Тако је одувек било и биће, све до савршеног дана када ће Исус Христ лично владати земљом.

Тужно је што су неки поклекли због људских грешака. Али, упркос њима, вечна истина о вечном јеванђељу и Цркви Исуса Христа није укаљана, умањена или уништена.

Као апостол Господа Исуса Христа и као неко ко је из прве руке видео црквене савете и рад ове Цркве, свечано сведочим да се ниједна значајна одлука која се тиче Цркве или њених чланова, не доноси без помног тражења наданућа, вођства и одобрења нашег Вечног Оца. Ово је Црква Исуса Христа. Бог неће дозволити својој Цркви да одлута са свог зацртаног курса нити да доживи неуспех у испуњавању своје божанске судбине.

Вама, мојим драгим пријатељима, који сте се удаљили од Цркве, кажем да овде и даље има места за вас.

Дођите и придружите своје таленте, дарове и енергију нашима. Као резултат тога, сви ћемо бити бољи.

Неко ће се упитати: „Али, шта је са мојим сумњама?”

Природно је да имате питања — једро искреног истраживања се често развило и сазрело у велико стабло разумевања. Мало је чланова Цркве који се ни у једном тренутку нису рвали са озбиљним и осетљивим питањима. Једна од улога Цркве јесте да храни и негује семе вере — понекад чак и у пешчаном земљишту сумње и несигурности. Вера је нада у оно што се не види, али је истинито.⁷

Стога, моја драга браћо и сестре—моји драги пријатељи— молим вас да пре посумњате у своју сумњу него у своју веру.⁸ Никада не смемо дозволити да нас сумња зароби и удаљи од божанске љубави, мира и драгоцених дарова који долазе кроз веру у Господа Исуса Христа.

Неко ће можда рећи: „Једноставно се не уклапам са вама у Цркви.”

Да можете да завирите у своје срце, вероватно бисте открили да се уклапате много боље него што то мислите. Можда ћете се изненадити када откријете да имамо тежње, борбе и надања сличне вашима. Ваше околности или породична ситуација се могу чинити другачијим од онога што примећујете код многих светаца последњих дана, али то би могао да буде благослов. Браћо и сестре, драги пријатељи, потребни су нам ваши јединствени таленти и перспектива. Различитости међу људима широм света су снага ове Цркве.

Неко ће можда рећи: „Не верујем да бих могао да будем на нивоу ваших стандарда.”

Разлог више да дођете! Црква је осмишљена да негује несавршене, измучене и уморне. Пуна је људи који желе свим својим срцем да држе заповести, чак и када их још увек нису у потпуности савладали.

Неко ће можда рећи: „Познајем члана Цркве који је лицемер. Никад не бих могао да се придружим цркви у којој је члан таква особа.”

Ако дефинишете лицемера као некога ко не успева у потпуности да живи у складу са својим уверењима, онда смо сви ми лицемери. Нико од нас није у потпуности христолик, као што знамо да би требало. Али свим срцем желимо да превазиђемо своје мане и склоност греху. Свим срцем и душом желимо да будемо бољи уз помоћ помирења Исуса Христа.

Ако су то ваше жеље, онда, без обзира на ваше околности, вашу личну историју или снагу вашег сведочанства, у овој Цркви има места за вас. Дођите, придружите нам се!

Упркос нашим људским слабостима, сигуран сам да ћете међу члановима ове Цркве открити много префињених душа које овај свет има да понуди. Црква Исуса Христа као да привлачи љубазне и брижне, искрене и марљиве.

Ако очекујете да овде пронађете савршене људе, разочараћете се. Али ако тражите чисто учење Христово, реч Божју „која исцелише рањену душу,”⁹ и посвећујући утицај Светог Духа, онда ћете их овде и пронаћи. У ово доба опадајуће вере — у ово доба када се толико њих осећа далеко од небеског загрљаја — овде ћете пронаћи људе који чезну да упознају и приближе се Спаситељу служећи Богу и људима налик вама. Дођите, придружите нам се!

Сетио сам се времена у Спаситељевом животу када су Га многи напустили.¹⁰ Исус је упитао своју дванаесторицу ученика:

„Да нећете и ви отићи?

Тада му одговори Симон Петар: Господе! коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечнога живота.”¹¹

У неким тренуцима и ми морамо да одговоримо на исто питање. Да нећемо и ми отићи? Или ћемо се и ми, налик Петру, чврсто држати речи вечног живота?

Ако тражите истину, значење и начин да претворите веру у дело; ако тражите место где припадате: Дођите, придружите нам се!

Ако сте напустили веру коју сте раније пригрлили: Поново дођите. Придружите нам се!

Ако сте у искушењу да одустанете: Останите још мало. Овде има места за вас.

Молим све оне који буду чули или читали ове речи: Дођите, придружите нам се. Дођите и одговорите на позив смерног Христа. Узмите свој крст и следите Га.¹²

Дођите, придружите нам се! Јер, овде ћете пронаћи оно што је од непроцењиве вредности.

Сведочим да ћете овде пронаћи речи вечног живота, обећање благословеног откупљења и пут до мира и среће.

Ревносно се молим да ће ваша потрага за истином урезати у ваше срце жељу да дођете и да нам се придружите. У свето име Исуса Христа, амен.