„Научите се од мене”

Како је записано у Јеванђељу по Матеју, Исус је поучавао једноставним али дубоким истинама. Након што су Он и Његови ученици сишли са Горе Преображења, зауставили су се у Галилеји, а затим су отишли у Капернаум. Тамо су ученици приступили Исусу и упитали:

„Ко је највећи у царству небеском?

И дозва Исус дете, и постави га међу њих,

И рече им: заиста вам кажем, ако се не повратите, и не будете као деца, нећете ући у царство небеско.”⁵

Циљ јеванђеоског поучавања у Цркви није уливање информација у умове Божје деце, било код куће, у учионици, или на мисији. Није показивање колико зна родитељ, учитељ, или мисионар. Нити је само увећавање знања о Спаситељу и Његовој Цркви.

Основни циљ поучавања је да се синовима и ћеркама Небеског Оца помогне да се врате у Његово присуство и уживају у вечном животу са Њим. Да би се то остварило, јеванђеоско поучавање мора да их охрабрује на путу свакодневног следбеништва и светих завета. Циљ је надахнути појединце да размишљају, осећају, а затим чине нешто у вези са живљењем по јеванђеоским начелима. Циљ је развити веру у Господа Исуса Христа и постати обраћени Његовом Јеванђељу.

Поучавање које благосиља, преобраћа и спасава је поучавање које опонаша Спаситељев пример. Учитељи који опонашају Спаситељев пример воле и служе онима које поучавају. Они надахњују оне који их слушају вечним лекцијама о божанској истини. Живе животе који су вредни опонашања.

Спаситељева цела служба је пример љубави према ближњем. Заиста, Његова љубав и служење често су били Његова лекција. На сличан начин, учитељи којих се најрадије сећам били су учитељи који су познавали своје ученике, волели их и бринули о њима. Тражили су изгубљену овцу. Поучавали су животним лекцијама које ћу увек памтити.

Једна таква учитељица била је Луси Герч. Познавала је све своје ученике. Неизоставно је звала оне који би пропустили недељу или једноставно нису долазили. Знали смо да брине о нама. Нико од нас никада није заборавио њу нити лекције које је поучавала.

Много година касније, када је Луси била при крају свог живота, посетио сам је. Присетили смо се оних давних дана када је била наша учитељица. Причали смо о сваком члану нашег разреда и о томе шта свако од њих ради сада. Њена љубав и брига трајали су целог живота.

Волим Господњи савет који се налази у Учењу и заветима:

„Дајем вам заповест да поучавате једни друге учењу царства.

Поучавајте марљиво и милост моја ће вас пратити.”⁶

Луси Герч је марљиво поучавала јер је неуморно волела.

Апостол Петар је саветовао: „А будите свагда готови на одговор свакоме који вас запита за ваше надање.”⁷

Можда највећа нада коју учитељ може понудити је нада која се налази у истинама Јеванђеља Исуса Христа.

„И шта је то чему се надате?” Упитао је Мормон. „Гле, кажем вам да ћете имати наду кроз помирење Христово и моћ васкрсења Његовог, да будете подигнути у живот вечни, а то због вере ваше у Њега.”⁸

Учитељи, подигните глас и сведочите о правој природи Божанства. Изнесите своје сведочанство о Мормоновој књизи. Преносите славне и дивне истине садржане у плану спасења. Користите материјале одобрене од стране Цркве, нарочито Света писма, која поучавају истинама о обновљеном Јеванђељу Исуса Христа у њиховој чистоти и једноставности. Сетите се Спаситељевог савета да „прегледате писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.”⁹

Помажите Божјој деци да разумеју шта је право и битно у овом животу. Помозите им да развију снагу да бирају стазе који ће их безбедно одржавати на путу ка вечном животу.

Поучавајте истини и Свети Дух ће вам помагати у вашим напорима

Због тога што је Исус Христ био савршено послушан и покоран своме Оцу, Он „напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.”¹⁰ Да ли смо одлучни да чинимо исто? Као што Исус „прими милост за милост,”¹¹ и ми морамо стрпљиво и упорно тражити светлост и знање од Бога у нашим напорима да учимо Јеванђеље.

Слушање је пресудан елемент учења. Када се припремамо да будемо поучени, у молитви тражимо надахнуће и потврду од Светог Духа. Размишљамо, молимо се, примењујемо јеванђеоске лекције, и тражимо Очеву вољу за нас.¹²

Исус их „[учаше] у причама много,”¹³ за шта су потребне уши које чују, очи које виде и срца која разумеју. Када живимо достојно, можемо боље чути шаптаје Светог Духа, који нас може „научити свему и напоменуће [нам] све.”¹⁴

Када одговоримо на Господњи благи позив, „Научите се од мене”, постајемо учесници у Његовој божанској моћи. Стога, идимо напред у духу послушности, следећи наш најбољи Пример поучавајући онако како би Он желео да поучавамо и учећи онако како би Он желео да учимо.