Пожари и лекције о послушности

Председник Томас С. Монсон је једном испричао о времену када је научио важност послушности. Када је имао осам година, његова породица боравила је у својој брвнари у планинама. Он и његови пријатељи желели су да раскрче место обрасло травом за логорску ватру. Покушали су да уклоне траву рукама тако што су вукли и чупали снажно колико су могли, али све што су успели био је по рукохват корова. Председник Монсон је објаснио: „А онда ми је на моју осмогодишњу памет пало оно што сам мислио да је савршено решење. Рекао сам Денију: ‘Све што треба да урадимо је да запалимо овај коров. Само ћемо спалити круг у корову!’”

Иако је знао да му је било забрањено да користи шибице, отрчао је до брвнаре по њих, и он и Дени запалили су малу ватру на том месту прекривеном травом. Очекивали су да се ватра угаси сама од себе, али уместо тога прерасла је у велики и опасан пожар. Он и Дени отрчали су по помоћ, и убрзо су одрасли појурили да угасе ватру пре него што захвати дрвеће.

Председник Монсон је наставио: „Тога дана Дени и ја смо научили неколико тешких, али важних лекција — углавном о томе колико је послушност важна. (Видети „Obedience Brings Blessings,” Liahona, мај 2013, стр. 89 и 90.)

Попут председника Монсона, да ли сте икада морали да на тежак начин научите лекцију из послушности. Које циљеве можете да поставите како бисте у будућности били безбедни захваљујући послушности?